Zoran Radmilović

[Boki]

​

Zoran Radmilović​

je rođen 11.05.1933. godine u Zaječaru, a preminuo je 21.07.1985 godine u Beogradu. Po očevoj želji je upisao Pravni fakultet u Beogradu, da bi kasnije studirao i na Arhitektonskom i Filološkom fakuletetu u Beogradu. Uporedo je glumio u “KUD Ivo Lola Ribar”, da bi potom upisao i završio glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Od 1962 do 1968. godine nastupa u Beogradskom dramskom pozorištu gde dobija uglavnom sporedne uloge. Prvu veću ulogu dobija spletom srećnih okolnosti. Naime posle odustajanja Ljube Tadića 1964. godine dobija glavnu ulogu u pozorišnoj predstavi Ateljea 212,
“Kralj Ibi”. Na filmu je debitovao 1962. godine u ostvarenju Jovana Živanovića, “Čudna devojka”. U svojoj karijeri je odigrao preko 200 uloga na filmu. Ana Radmilović, njegova ćerka je napisala knjigu o životu svog oca pod nazivom “Zalažem se za laž”. Bio je veliki boem i čovek koji je i u najtežim trenucima ostao duhovit i optimista. Zanimljivo je da je njegov najbolji prijatelj Slobodan Aligrudić preminuo 15-tak dana posle njega 13.08.1985 godine.
Ostao je prepoznatljiv po ulozi Radovana u predstavi “Radovan III” i svoju poslednju predstavu je održao 09.06.1985 uz velike bolove, ali opet uz njegovu veliku želju predstava je održana do kraja. Samo tri dana kasnije prebačen je u bolnicu iz koje se nije vratio. U njegovom rodnom gradu Zaječaru ulica u kojoj se on rodio nosi njegovo ime, a ujedno od 1991. godine se dodeljuje nagrada “Zoranov brk”, na manifestaciji “Dani Zorana Radmilovića”, ustanovljenoj u njegovo ime. Dana 21.07.2010 godine u Mileševskoj ulici u Beogradu, postavljena je spomen ploča u čast Zorana Radmilovića u organizaciji Ateljea 212 i opštine Vračar.​

​

​

​

​

Filmografija:​

1950.-te​

1959. Krizantema​

1960.-te​

1962. Prva ljubav​

1962. Čudna devojka - Peđa​

1963. Romeo i Đulijeta​

1963. Kir Janja (TV) - Mišić Notaroš​

1964. Pravo stanje stvari​

1964. Ime i prezime (serija)​

1964. Marš na Drinu - Kockar Petrović​

1965. Ono more​

1965. Akcija epej​

1965. Koreni​

1965. Hiljadu zašto? (serija)​

1965. Gorki deo reke - Doktor​

1966. NJen prvi čaj​

1966. Provod​

1966. Glineni golub - Predrag​

1967. Svečanost na usputnoj stanici​

1967. Sedam Hamleta (serija) - Hamlet​

1967. Šest ljubavi LucijeŽivojinović​

1968. Noćno dežurstvo sestre Grizelde​

1968. Burleska o Grku​

1968. Ram za sliku moje drage​

1968. LJubav na telefonu​

1968. Sezona poljubaca​

1968. Baksuz (serija)​

1968. Pedikirka​

1968. Gorski car (serija) - Svetolik​

1969. Ko će da spase orača​

1969. Rađanje radnog naroda (serija) - Jova Medenica​

1969. Veliki dan​

1970.-te​

1970. Ujka Vanja (TV) - Ivan Vanja Vojnicki, Marijin sin​

1970. Burna noć​

1970. Tristan i Izolda​

1970. Poezija Ogdena Neša​

1970. Rođaci (serija) Aleksa​

1971. Spomen ploča​

1971. Haleluja​

1971. Sladak život na srpski način​

1971. Operacija 30 slova (serija)​

1971. Ceo život za godinu dana (serija) Živko​

1971. Misterije organizma Radmilović​

1972. Rozenbergovi ne smeju da umru (TV) Julijus Rozemberg​

1972. Derviš i smrt (TV) - Ahmet Nurudin​

1973. Ličnost kojoj se divim​

1973. Drveni sanduk Tomasa Vulfa​

1973. Kralj Ibi (TV) - Tata Ibi​

1973. Izgnanici​

1973. Paviljon broj 6 (TV) - Ivan Dmitrić Gromov​

1973. Naše priredbe (serija) - Gospodin Lebedev​

1973. Opasni susreti (serija)​

1973-1974. Obraz uz obraz (serija) Zoran​

1975. Halucinacije​

1975. Crni petak (TV) - Načelnik opštine​

1976. Priča o vojniku​

1976. DŽangrizalo (TV) - DŽangrizalo​

1976. Izgubljena sreća (TV) - Dragi​

1976. Zvezdana prašina (TV) - Marko​

1976. Čast mi je pozvati vas (serija)​

1976. Muzika pozornice (serija)​

1977. Inferiornost (TV) - Đovani​

1977. Kako upokojiti vampira (TV) - Andrija​

1977. Usijane glave (serija)​

1977. Crni dani (serija) - Milorad Drašković​

1977. Pod istragom​

1977. Više od igre (serija) - Kapetan Mihajlo Miša Šljivić​

1978. Molijer (TV) - Molijer​

1978. Pogled u noć​

1978. Paviljon 6 - Ivan Dmitrić Gromov​

1979. Srećna porodica - Ujka​

1979. Radio Vihor zove Anđeliju​

1979. Srećna porodica (serija) - Ujka​

1979. Pripovedanja Radoja Domanovića (serija) - Radoje Domanović​

1979. Kakav dan​

1979. Usijanje Fra Grga​

1979. Most​

​

1980.-te​

1980. Duvanski put (serija)​

1980. Majstori, majstori! - Sava​

1980. Biseri od pesama​

1981. Dunavo​

1981. Pesničke vedrine (serija)​

1981. Svetozar Marković (serija) - Ilija Garašanin​

1981. Široko je lišće Milan​

1981. Šesta brzina Majstor - Života Govedarević​

1982. Maratonci trče počasni krug - Bili Piton​

1982. Kože (serija) - Advokat Doktor Zacić​

1982. Priče iz radionice (serija) Majstor Života Govedarević​

1983. Priče iz Nepričave (serija)​

1983. Korespondencija (TV) - Simeon NJegovan Hadžija, sin Lupusov​

1983. Radovan III - Radovan III​

1983. Oštrica brijača​

1983. Šećerna vodica - Doktor Dragović​

1984. Poslednja avantura​

1984. Ulični pevači (serija)​

1984. Prokleta avlija (TV) - Latifaga „Karađoz“,​

1984. Uvek sa vama (serija) - Zoki​

1985. Držanje za vazduh - Svetlanin stric​

1985. Otac na službenom putu - Pilot​

1985. Priče iz fabrike (serija) - Doktor Pjevalica​

1986. Šmeker - Čika Dača​

​

​

​

Spomenik Zorana Radmilovića u Zaječaru otkriven je 23.aprila 2008.godine.Ovaj spomenik je rad Milanka Mandića.​

​

​

U Zaječaru je 1991.godine ustanovljena manifestacija "Dani Zorana Radmilovića" koja se održava​

svake godine u Pozorištu Timočke Krajine "Zoran Radmilović".​

​

 

[jasna949]

Čista 10 za ovo... bravo...bravo...

 

[Boki]

"Dani Zorana Radmilovića"​

​

​

​

​

 

[Boki]

O SEBI:​

...Postoje tu dve ličnosti, kao kod svakog glumca, samo što je to kod mene malo izraženije -​

ta neka šizofreničnost, neka pocepanost na dva dela ili na više delova.​

Glumac verovatno mora to da nosi sa sobom:​

što je bolji glumac, tim više...​

Ne poznaju me ljudi dobro zato što verovatno ni ja sebe ne poznajem dobro.​

Ne mislim da postoji čovek koji sebe dobro poznaje...​

Dođu mi tako trenuci kad me mrzi da razgovaram, kad sam prosto nezadovoljan sobom,​

onda se to prenosi i na okolinu.Inače, nisam zatvoren.​

Što više godine prolaze, vidim da sve više pričam s ljudima -​

čak postajem alapača neka.​

​

​

​

​

​

​

​

 

[Stemis]

Ja njegov humor obožavam.

 

[Boki]

​

Šta škola učini od čoveka, a mogao je da bude MAJSTOR...​

​

 

[Boki]

O KOMEDIJI:​

...Pa, vuče me valjda taj moj životni stav, neću čak ni da kažem stav, nego prosto što ne mogu da budem drugačiji.To nije stav, to je tako kako je.Stvarima ne pridajem veći značaj nego što imaju, ne volim kad se stvarima pridaje veći značaj.Mislim da je manje-više u životu sve komično i treba da bude komično, i sve da ima jednu divnu i neprekidnu komičnu notu koja se kroz sve naše postupke provlači svakodnevno, kroz ceo naš život.​

Čak i kad to nećemo - onda to ima moć da postane još komičnije...​

Mislim da je život jedna vrlo jednostavna i lepa stvar.I time što ga komplikujemo nekim nepotrebnim htenjima​

samo sebi i drugima stvaramo nesreću...​

​

Zoran Radmilović​

 

[jasna949]

 

[Boki]

 

[anuška]

Volim njegov humor. Bio je poseban.

 

[jasna949]

Svaka mu je predstava Radovana bila drugačija imao je slobodu da uvek nešto promeni....

 

[Boki]

Zoran Radmilović je pisao i poeziju.​

​

​

​

Uvek sam se plašio da ti tepam

Uvek sam se plašio da ti tepam
Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci
Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
Jer sam glupavo verovao
da ću ako ti ruku na rame stavim
da ću ako ti prstima čelo dodirnem
da ću ako ti u tople oči grudi slijem
da ću izgubiti sebe.
Sad kad si otišla imam sebe, isuviše.​

​

​

​

Kad odeš

Kad odeš, kad zatvoriš za sobom vrata, ne osvrći se
Kad bežiš, pobegni naglo i plači kad si daleko
Kad već nisi to da možeš da ostaneš gde te vole
Onda učini to brzo, brže od suze iz njenog oka.
Požuri da te suza ne stigne i ne opeče
Pazi da te oko ne vidi i ne skameni
Juri da te ruka ne potraži, ruka snena
Stazi se svojoj jedinoj vrati, sebičnom sebi.
​

 

[jasna949]

 

[lutalica]

Nisam znala za njegovu pesnicku stranu. Ovi stihovi su.... mnogo lepi...

 

[Boki]

O GLUMI:​

​

"U glumi se uvek držim maksime: Osrednji glumac uvek igra dobro, a veliki uvek loše, a samo ponekad, u retkim izuzetnim trenucima - sjajno."​

​

​

​

 

[Kурајбер]

E to je bila glumcina.Kapa dole.

 

[Beba]

"E moj brate" je pesma koju je Zdravković posvetio prijatelju i glumcu Zoranu Radmiloviću.
Dve legende, Toma Zdravković i Zoran Radmilović, bili su veliki drugari i često su voleli zajedno da "zaglave" u kafani. Jednom prilikom su se sreli i dogovorili da odu u kafanu na po jednu sa nogu. Ali samo na po jednu. Međutim, popili su jednu, pa još jednu, pa još jednu, pa su onda doveli cigane da im sviraju. I tako ostali do jutra.
Kad se Toma Zdravković otreznio, posle pijanstva napisao je tekst čije su reči glasile:
"E, moj brate, cigani me prate, a zora je svanula..." .

 

[Beba]

Kao glumac, Zoran Radmilović ušao je u red onih zbog kojih ćemo se uvek sa nostalgijom sećati filmova koji su nekada snimani.

Kao čovek, možda bi mogao da nas danas, kada bi bio među nama, inspiriše da se pogledamo u lice, namršteno kao što je i sam rado, i strogo, ali pravično. Pre svega zbog ovog pisma, koje je napisao nakon zabrane jedne predstave u kojoj je trebalo da igra, godine 1985. a objavljenog u NIN-u.

Evo samo mali delić pisma:
"Odlučio sam da se ne bojim više ljudi, već samo Boga, za svaki slučaj. I eto, ja od ovog časa više ne strepim. Ne plašim se svojih pretpostavljenih, svojih reditelja, svojih SIZ-ova, svojih načelnika, direktora, svojih kritičara, svojih sudija, svojih ocenjivača, podcenjivača, precenjivača. Jednostavno, nije mi više stalo! Treba mi verovati na reč, kad već ja sam sebi ne verujem."