Zoran Đinđić - neostvarene vizije

Anchy

Halucogen Mozgolečić
Član
Boki, a zašto misliš da je Beograd reper za rezultate izbora? Od 2000-te godine, pa do danas radi se na poboljšanju uslova u selima. To što su sela prazna nije kriv Beograd, već mladi koji ne vide svoj život u selu već hrle u gradove.
Izvini Dzudi , ali ovde cu morati da repliciram. Kakvo crno poboljsanje na selima? Pa evo sela iz okoline mog grada ( a ja sam samo 40-ak km od Bg-a ) ne lice ni na sta. Da ne govorim kako izgleda kad se nastavi juznije.
Nije kriv Beograd? Pa kriva je drzava, a citavi drzavni vrh je u krugu dvojke. Vecina stvari u ovoj zemlji koje se ulazu, ulazu se u Beograd ( i to ne ceo, zaboravi Borcu i sl.). Kako mlad da ostane na selu ako je poljoprivrednik srozan na najnize moguce grane ljudskog dostojanstva? Ja u svom gradu jedino gde mogu da se zaposlim je kafic ili butik ( ovo ako imam srece ), za sve ostalo treba mi jaka veza i to iz Beograda, a sta mislis tek ovi dalje od Bg-a?
I mladi ne hrle u gradove, vec u Beograd, a razmisli zasto.

Izvinjavam se na odstupanju od teme.
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Prošlo je 11 godina od ubistva Zorana Đinđića. :( Srbija još uvek luta, na vlasti su oni protiv kojih se borio. Žalosno je, čovek dade život, Dačić priča o njegovoj žrtvi... da ti se smuči.
 

Džudi72

Neobaveštena
Član
Nisam zaboravila..1.8. bi Đinđiću bio rođendan.
Mislim da bi sve drugačije bilo da ga nisu ubili.
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Sasvim sigurno, zato i jeste ubijen, da i posle gotovo 15 godina slušamo iste priče, gledamo iste face, a živimo sve gore i gore. Danas su najveći evropejci upravo oni koji su u vreme njegove vladavine bili najveći evroskeptici, blago rečeno. A neki su se politički penzionisali, kako bi svirali na poslednjoj rupi na svirali.
 

Džudi72

Neobaveštena
Član
Vratili smo se u devedesete, i kad čujem i vidim današnje evropejce ne mogu a da se ne setim šta su sve pričali dok je Đinđić bio živ. Šta su sve pričali o Ćuruviji, kako im nije žao što je ubijen..i tako, vrtim se u mislima i kroz devedesete i muka mi je kad neko sebe poredi sa Đinđićem.
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Danas sam ni kriv ni dužan morao da slušam o političarima. I naravno, posle toga sam posetio sam ovu temu. Prošlo je toliko godina, a toliko ja malo bio na vlasti da i nije mogao mnogo šta da učini. Ai ostali su njegovi govori koji su meni bili upečatljivi. I danas smatram da bi Srbija bila potpuno drugačija zemlja da je živ. Znam da bi već na sledećim izborima izgubio vlast, ali sam opet verujem da bi mnogo toga bilo drugačije.
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Da je živ, Zoran Đinđić danas bi napunio 63 godine. Verovatno ne bi bio ni na kakvoj vlasti. Pitanje je da li bi se uopšte više i bavio politikom. Takođe, sasvim je izvesno da ga većina Srba ni danas ne bi preterano volela. Svakako bi upravo on bio označen kao glavni krivac što priključenjem Evropskoj uniji Srbija nije dobila onoliko koliko je očekivala. Nikad mu ne bi oprostili ni to što je srednjevekovnim konceptima i modelima države i nacije prvi s uspehom suprotstavio viziju modernog, emancipovanog, građanskog društva... Ne bi mu oprostili što je izolacionističkim mitovima i maniji vlastite veličine trajno suprotstavio principe lične odgovornosti. Građanska Srbija i danas bi mu zamerala preterane ustupke crkvi i uvođenje veronauke u škole (s druge strane, ta ista crkva, jednako bi negirala i minimizirala njegove zasluge za završetak Hrama Svetog Save)...

Da je Đinđić živ, srpsko društvo i dalje bi bilo podeljeno oko toga da li je on nešto uradio dobro i opravdano ili nije. Polemisali bi oko toga da li je nešto možda moglo brže... Ipak, ono što je činjenica koju apsolutno niko ne može da ospori je to da bi, da je Đinđić ostao živ, danas ovo bila sasvim drugačija zemlja. Svakako ne zemlja bez prespektive i bez alternative. Ekonomskih migracija bilo bi i da je on živ, odavde bi se i dalje odlazilo zato što je na drugom mestu bolje ─ ali se svakako ne bi ovoliko masovno bežalo usled potpuno amputirane nade i osvedočenja da se ovde apsolutno ništa već decenijama ne menja. Da je on živ, verujem da decu ne bi lečili SMS porukama, a škole ne bi bile bez toaleta i tekuće vode... Na kraju, da je Đinđić živ, na našim granicama danas se svakako ne bi nalazio zid od bodljikave žice, zato što je upravo on, mnogo bolje od onih koji se u isti zaklinju, savršeno razumeo značenje ličnog i nacionalnog ponosa.


Da je Zoran Đinđić živ, naša sadašnjost (a ni budućnost) svakako ne bi zavisila od lažno patetičnih, teatralno zabrinutih i večito nečim frustriranih likova (svih odreda) ─ toliko upadljivo hendikepiranih nedostatkom njegove sposobnosti da se iskreno i vizionarski nasmeje!

Autor teksta: Nebojša Milenković
Preuzeto sa http://blog.b92.net/text/25738/Zoran-DJindjic-ili-o-jednom-prekinutom-osmehu/
 

Beba

Poznata ličnost
Član
Sve je već u prethodnim postovima rečeno. Šta se od njega očekivalo ...mnogo, odavao je i imao je tu žestinu, temperament i harizmu ali i ono što je mnogo važnije "ideje". Ostaje pitanje na koje nikada nećemo dobiti odgovor, šta bi bilo...
Negde u svoju svesku sam davno napisala, brzo posle njegove smrti jednu njegovu izjavu:

""Gledajte u budućnost, i tamo ćemo se sresti, Vi i ja, pošto ja imam nameru tamo da živim"
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Da je Zoran Djidjić živ i danas bi nazivali kriminalcem oni koji su i dok je bio živ, a sada tuguju za njim. Ne mogu a da ne kažem da najviše žalim što je čovek ostavio za sobom ženu i dvoje maloletne dece.
U prethodnom postu sam napisao, ne bih da se ponavljam, ali sam siguran da se njegova retorika ne bi svodila na "molim narod da budu stroljivi bla bla"... Pojedite najveću žabu odmah!
Ti si mojoj generaciji bio poslednja nada. Plašim se da u ovoj Srbiji, više nade nema ni za našu decu. :(
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Prošlo je 14 godina. Od najbrzih spermatozoida i pobednika postadosmo jako apatično društvo. Bez razuma, pamćenja, ponosa...
 

laganini

Suspendovan nalog
..jedan od srpski političara prema kojem imam respekt..zašto ..zbog samostalnog vodjenja bez utjecaja strani sila barem ne prevelikog..i utjecaja mafije...što ga je koštalo glave...
 

Tihi

onaj što teče
Član
Idejno rešenje za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću, izvijena strela koja je u jednom delu nepovratno prekinuta, ali nezaustavljivo leti u visine, autora Mrđana Bajića i saradnika, izazvala je različite reakcije javnosti.

Idejno resenje spomen obelezje.jpg

Nesporno je da takvo idejno rešenje zaista oslikava Đinđićev način razmišljanja, ali su mnogi zamerili da se na njemu nigde ne vidi sam Đinđić. Međutim, posetioci će moći da čuju misli pokojnog premijera, zahvaljujući zvučnoj instalaciji čiji je autor naša poznata dramaturškinja Biljana Srbljanović u saradnji sa dizajnerom zvuka Dobrivojem Miljanovićem i Vladimirom Riznićem

"Kaži ljudima istinu………………………..........…..Najlakše je negde se popeti i onda pljuckati na ostale………………………………………………………………......……..Morate da se umijete hladnom vodom.... Ako ne pomaže, da se istuširate hladnom vodom,......da počistite svoju kuću..........i bukvalno.......a i metaforički ........Tradicija je trag kočenja...........................................................................................Mene je bog dao kao jednu osobu kojoj ne treba ljubav. Ja imam ljubav svoje žene, svoje dece, svojih prijatelja, meni ne treba da me neko voli……………………………………………………Život je čudo jedno dato nama.............Spavaćete kad budete u penziji……………......……….I vi ste mlad čovek, ja vam kažem, gledajte u budućnost. Gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja...."
Insert zvučne instalacije

Izvor Blic
 
Poslednja izmena:

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Oni koji su trebali da podignu spomenik to nisu ucinili. A ovi drugi... Da nije tužno, bilo bi smešno.
 
Vrh Dno