Da. Neverovatno, ali njega su ubedljivo najviše mrzeli, a on je na to umeo da kaže da to nije bitno, da on ima one koji ga vole-porodica...da ostali ne moraju, tj. da on nije tu zbog toga. Lično, slažem se sa tim. Ali, kao političar trebalo je da bude svestan da se nalazio u zemlji u kojoj ljudi baš i nisu mlakog temperamenta, odnosno da umeju da vladaju (i to baš da vladaju i da prevladaju nad zdravim razumom) jake strasti-i pozitivne i negativne, te da je zaista opasno (bukvalno opasno, kao što se i dokazalo na kraju, mada se moglo i predvideti, što i jeste moja poenta) da te toliki broj ljudi mrzi i to bez obzira na to da li si to zaista zaslužio ili ne. Druga greška, po mom mišljenju mu je bila ta što je onaj prvi pokušaj atentata preživeo i trebalo je da to shvati kao zaista ozbiljno upozorenje, ali on je to ipak previše olako shvatio. Zapravo, bio je hrabar i na te ljude je gledao kao na kukavice, što oni realno i jesu, ali samo kažem da je trebalo da predvidi dalje probleme i da ih u tom smislu ne potcenjuje. To su generalno stvari za koje mislim da su mu bile pogrešne.
A sad nešto drugo, pozitivno: Ono što mu je bilo zamerano jaaaakooo je njegov stav da Kosovo treba podeliti. Na žalost, vreme posle njegove smrti je pokazalo da sada mi čak ni to ne možemo da izdejstvujemo, a on je to očigledno (sada je to očigledno) bio u stanju da predvidi još tad tj. da su ga poslušali imali bismo nešto što sada, a izgleda ni u buduće nije moguće. Na žalost. To sve upućuje na njegovu očiglednu mudrost i dalekovidost, ali i dobro poznavanje prilika koje su nas još tad okruživale, a koje nismo hteli da prihvatimo. Kada je reč o tom neprihvatanju, moram da priznam da ga jesam cenila, ali da je čak i meni taj njegov stav izuzetno smetao. Moji razlozi su bili vrlo privatni i emotivni i još uvek su, jer moja porodica potiče sa Kosova, i ogroman broj mojih rođaka (vrlo bliska krvna veza, između ostalog i deda) još uvek žive tamo. Oni su još uvek bezbedni, i ja sam i lično bila tamo negde u oktobru, ali pitanje je koliko će još biti tako. Reč je o severu Kosova pa su zato bezbedni, ali to je i dalje Kosovo. Ali, iz ove perspektive, oni bi bili potpuno ili bar daleko trajnije bezbedni da je on tada bio poslušan. Ali, eto nije. Ukloniše ga kao najgoru smetnju, a šta uradiše???
Uvek je bio brz u svemu, a naš narod uvek spor u svemu. I eto problema. To što su ga ubili i kako su ga ubili ne moram ni da komentarišem i to ne samo zato što je reč o njemu nego i da je o bukvalno bilo kome drugome. Kukavički čin. Ne vidiš me, krijem se ko zmija i pucam u tebe. Ma, aplauz za hrabrost.
Moj definitvni zaključak je da bismo po mnogim pitanjima bolje prošli da se on pitao, i da smo ga slušali. Taj nije imao nameru da se šlihta nikome, nego da uradi ono što mora da se uradi. Takođe bih dodala da sam često razmišljala o njemu kao o nekome ko je možda jedini u našoj istoriji ko je imao izuzetno dobar odnos sa Nemačkom. Sa njima smo uvek bili u ekstremno lošim odnosima, a on je tamo izuzetno bio cenjen. Preko njega, mogli smo da od večitog neprijatelja napravimo prijatelja. S obzirom na to koliko nas je neprijatelja okruživalo (a sad pogotovo), to bi nam definitivno bilo od koristi, pogotovo što se zna koliki je uticaj Nemačke u Evropi. Mislim, nije to Bugarska ili sl.
I samo bih još dodala da se slažem potpuno sa Stemisem u vezi sa Milošem Obrenovićem. U srednjoj školi, nastavnik istorije nam je objasnio zašto on više ceni njega od npr. Karađorđa. Kao političara, mudrog i namazanog. Postoji i verovanje da on uopšte nije bio nepismen, već da se namerno pravio da je nepismen. Ne znam da li je to tačno, ali mi se uklapa. Čak mi se čini da bih u to doba ja isto to tvrdila za sebe da sam bila na njegovom mestu. I taj je izdejstvovao stvari koje niko drugi nije do njega uspeo. A sve zahvaljujući osobinama koje političar apsolutno mora da poseduje ako misli dobro svom narodu i ako mu se zemlja nalazi u nezavidnom položaju. Znači-lukavstvo i diplomatija. To kažem, iako bih ja lično ( a zato mi i ne pada na pamet da se politikom bavim) najradije počistila sve koji nam stoje na putu. Ali, to ne bi bilo mudro. To je jednostavno tako u politici. Jeste, i ja bih najradije ajmo braćo vojska na vojsku pa da u fer borbi vidimo ko je jači i hrabriji. Ali, danas pogotovo, nema ništa od fer borbe, na žalost, a ratovi se vode na dugme. Jedan klik i ode pola sveta u nepovrat, ako neki psihopata tako odluči. Surova realnost.
