Žena

Tihi

onaj što teče
Član
Žene preko 40

Žena starija od 40 godina te nikada neće probuditi usred noći da bi te pitala : " O čemu razmišljaš ?" ...jednostavno je to ne zanima.

Kada žena starija od 40 godina ne želi gledati utakmicu, ona ne sjedi pored tebe kukajući. Ona će se zabaviti nečim drugim, nečim za što je raspoložena. Najčešće je to nešto mnogo zanimljivije od utakmice.

Žena starija od 40 godina samu sebe dovoljno poznaje da bi znala, tko je, što je, što želi i od koga želi.

Samo mali broj žena starijih od 40 godina zanima što ti o njima misliš. Žene starije od 40 zrače ponosom.

Rijetko će ti napraviti scenu usred opere ili restorana, ali ako si zaslužio, neće oklijevati da te upucaju iz pištolja ako su sigurne da bi mogle proći nekažnjeno.

S godinama žena postaje vidovita: Ženi starijoj od 40 ne trebaš govoriti o tome što si učinio - ona već zna.

Žena starija od 40 izgleda sjajno kada nanese drečavo crveni ruž, što ne možete tvrditi za većinu mlađih žena.

Čim muškarac dobije prve bore, za njega je žena starija od 40 daleko seksipilnija od mlađe.

Starije žene su iskusnije i otvorenije. One ti kažu pravo u lice kada se ponašaš kao idiot. Nikada se ne moraš pitati na čemu si kod nje.

Da, mnogo je razloga zašto poštujem žene starije od 40 godina.
 

Beba

Poznata ličnost
Član
Vruća kafa. Carla Rotta

"Najdraži Giorgio,
Ne, ne najdraži. Ostavljam ga. Ne mogu napisati «najdraži» čoveku koga upravo ostavljam… koga nogiram. Bilo bi licemerno.

Dragi Giorgio,
Ne, ni tako. Podseća me na De Amicisovo Srce. Ili na baku iz Crvenkapice. Najdraži obavezuje, dragi je prisno-nežan.

Giorgio!
Ne. Izgleda kao zapovest koja je izletela nekom nabildanom kaplaru. Tu bi išlo nešto između najdraži i dragi. Nekakav light najdraži, ali ne mogu mu napisati «light najdraži Giorgio». Ili «između-najdraži-i-dragi» Giorgio. Moram nekako započeti ovo prokleto pismo. A da počnem kao kad pišem za novine, najpre telo teksta, a početak će već doći.

Ok. Telo teksta.
«Ostavljam te». Do đavola! Smrznuće se: ovo je kao rafal posred lica. Bolje je «idem». Da… ne. Idem, gde? U samoposlugu? U teretanu? I tu bi bilo dobro neko srednje rešenje. Možda – odlazim. Da, tako je bolje. Odlazim znači da odlazim odavde. Rečenica sprečava povratak. Jer, kad bih napisala idem, a on pomislio u teretanu, značilo bi da idem u teretanu, ali da ću se, kad završim, vratiti. Ne mogu valjda ostati da živim u teretani. Ako napišem «odlazim», znači odlazim i gotovo, ne u teretanu, ne u trgovinu ili u kafić gde bi me mogao i naći. Odlazim znači negde, svuda i nigde, nedostupna sam.

Odluka je pala: «Odlazim». I šta sad? Pretpostavljam da bih mu trebala objasniti zašto. Dakle, «odlazim zato što….». Da, zašto?

Do đavola, teže je nego što sam mislila! Ne samo zbog toga što Giorgio zaslužuje neko objašnjenje i što je nepristojno otići zalupivši vratima, a to bi bilo najjednostavnije. Teže je ostaviti muškarca nego ga naći. Zapravo, nije ga bilo lako ni naći! Muškarca. Ovog muškarca. Jer ima ih toliko neprihvatljivih! Dobro, ali ne sedim ovde za pisaćim stolom da bih razmišljala o njima: moram elegantno prekinuti s Giorgiom. A da pritom ne postanemo neprijatelji, ako je moguće. Jedno smireno, pristojno, promišljeno i racionalno pismo, jasno i prijateljsko. Previše toga, ako se uzme u obzir da ta gesta nema u sebi ničeg smirenog, pristojnog, promišljenog i racionalnog, a ponajmanje jasnog i prijateljskog. E, kakva zbrka! Zar nije mogao naći drugu i potruditi se da nađe pravi način da me se oslobodi? Možda Giorgio ima drugu? Što mi sad pada na pamet! Previše je zaokupljen poslom, zatim nogomet s prijateljima – teško bi tu bilo mesta i za neku ženu, pa putovanja. Mogao bi izgledati kao idealan partner: sigurno bi me majka, prijateljice i kolegice pitale (a neka od njih će to sigurno i učiniti) zašto ostavljam takvog muškarca.
I ja se to pitam.

Znam, osećam da ga moram ostaviti, da mi ne preostaje drugo, ali tako mi svega na svetu, zašto?
Treba mi kafa. Jaka i vruća. Da mi razbistri um i da stanem na kraj ovom listu papira, belom i neugodnom poput snega kad ga gledaš bez tamnih naočala.

Topao i zavodljiv miris koji izlazi iz kafeterije čini se kao duh. Kad bi kafeterija bila čarobna lampa a ovaj mirisni pramen njen zatočeni duh… poblesavila sam. Ova se smetenost ne može nazvati drugim imenom. Blesava je precizan pojam, jezično i znanstveno. Duh iz kafeterije za tri želje. Ili je to bila zlatna ribica? Nemoguće je da izađe iz kafeterije, prvo, zato što nikad nije ni ušla u nju, drugo, zato što bi bila skuvana i treće, jer sam zaista blesava.
Duh iz posude za kafu zove se kafa. Ne ispunjava želje, ali za uzvrat pojašnjava misli, pa ću se tako trgnuti iz uljuljkanosti u mnoštvo zapetljanih misli koje se ne daju raspetljati. Bezoblična zbrka. Kao oni lavirinti nacrtani na stranicama novina koji decu navode na razmišljanje. Nađi pravi put… Kako će pas dospeti do kosti… U jednom uglu pas, u suprotnom kost, između njih kilometri zapletene niti, vezane u čvorove. Kad sam bila mala uvek sam varala: nisam polazila od psa nego obratno. Nije pas bio taj koji je tražio put do kosti, kost je išla njegovim zubima.
Sad je ova posve jednostavna igra zaposela tri ugla: u jednom sam ja, sadašnja zatočenica, u suprotonom opet ja koja će sutra biti slobodna, a u trećem je Giorgio. Između nas vejavica od niti. Htela bih, želim dospeti do ugla slobodne sebe. Pogrešan put će me odvesti do Giorgia i zaustaviti ovde gde sam zastala da se ne pogubim, gde ne želim ostati. Krećem od slobodne sebe i idem prema sebi koja se ne zna ispetljati? Nije moguće. Ili, možda ipak jeste: odlazim tako što ću za sobom zatvoriti vrata koristeći to što je Giorgio zbog posla nekoliko dana odsutan. Vratiće se i neće me zateći ovde… Tako rade slabići, ali sigurno nisam prva koja čini tako nešto. One ankete po časopisima, na uzorku koji je sigurno izmišljen, kažu da žene ostavljaju dok je muž (ili partner) van kuće.
Sigurno postoji neki način. Stvar je u tome da ja nikad nisam nikog ostavila. Mene su ostavljali, ali pritom nisam baš mnogo naučila, bila sam zauzeta lizanjem rana i pisanjem pesama koje nisu bile vredne ni utrošene tinte."
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
"Savremena žena, to je žena koja je spremna da izgubi svaku vrlinu, i onu u kojoj je jedino bila viša od muškarca, samo da zadobije pravo na ono zbog čega se i sam muškarac uvek smatrao nižim od žene. Ona više nije naša žena, ni majka, ni drugarica, ni saradnica. Sišla je na ulicu, napustila kuću, ostavila drugima svoju decu". - Jovan Dučić
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
"Žene nisu stvorene da bi bile shvaćene, već da bi bile voljene". - Doroti Parker
 
Vrh Dno