Vladeta Jerotić

Tihi

onaj što teče
Domorodac
#1
1536234631434.jpeg
Vladeta Jerotić (Beograd, 2. avgust 1924Beograd, 4. septembar 2018) bio je srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut, književnik i akademik SANU
Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.
Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije.

  1. LIČNOST MLADOG NARKOMANA – Beograd: Institut za alkoholizam i narkomaniju, 1974.
  2. PSIHOANALIZA I KULTURA – Beograd: BIGZ (Biblioteka XX vek), 1974
  3. BOLEST I STVARANJE – Beograd: BIGZ (Biblioteka XX vek), 1976.
  4. IZMEĐU AUTORITETA I SLOBODE – Beograd: Prosveta, 1980.
  5. NEUROTIČNE POJAVE NAŠEG VREMENA – Beograd: Kolarčev narodni univerzitet, 1981.
  6. NEUROZA KAO IZAZOV – Beograd: Medicinska knjiga, 1984.
  7. PSIHODINAMIKA I PSIHOTERAPIJA NEUROZA (sa Milanom Popovićem) – Beograd: Nolit, 1984.
  8. DAROVI NAŠIH ROĐAKA I deo – Beograd: Prosveta, 1984, II deo: Prosveta 1993.
  9. ČOVEK I NJEGOV IDENTITET – Gornji Milanovac: Dečje novine, 1988.
  10. JUNG IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA – Beograd: Prosveta, 1990.
  11. MISTIČKA STANJA, VIZIJE I BOLESTI – Gornji Milanovac: Dečije novine, 1992.
  12. PUTOVANJE U OBA SMERA – Beograd: Plato, 1992.
  13. KAKO ZAMIŠLJAM DA BIH RAZGOVARAO SA VLADIKOM NIKOLAJEM VELIMIROVIĆEM – Šabac: Šabačko-valjevska eparhija, 1993.
  14. RAZGOVORI SA PRAVOSLAVNIM DUHOVNICIMA – Vranje: Književna zajednica "Borisav Stanković", 1994.
  15. PSIHOLOŠKO I RELIGIOZNO BIĆE ČOVEKA – Novi Sad: "Besede", 1994.
  16. VERA I NACIJA – Beograd: Tersit, 1995.
  17. SAMO DELA LJUBAVI OSTAJU – Beograd: Manastir Hilandar, 1996.
  18. POSETE, ODLOMCI – Vršac: KOV, 1996.
  19. STARO I NOVO U HRIŠĆANSTVU – Beograd: Istočnik, 1996.
  20. UČENJE SVETOG JOVANA LESTVIČNIKA I NAŠE VREME – Beograd: Ars Libri, 1996.
  21. UČENJE SVETOG ISAKA SIRINA I NAŠE VREME – Beograd: Ars Libri, 1997.
  22. UČENJE SVETOG MARKA PODVIŽNIKA I DRUGI OGLEDI – Beograd: Ars Libri, 1998.
  23. DUHOVNI RAZGOVORI – Valjevo: Glas crkve 1997.
  24. HRIŠĆANSTVO I PSIHOLOŠKI PROBLEMI ČOVEKA- Beograd: Bogoslovski fakultet SPC, 1997.
  25. SLIKARSTVO SVETOZARA SAMUROVIĆA – Valjevo: Valjevac, 1998.
  26. INDIVIDUACIJA I/ILI OBOŽENJE – Beograd: Ars Libri, 1998.
  27. DAROVI NAŠIH ROĐAKA, III deo, Prosveta, Beograd, 1999.
  28. MOJA PUTOVANJA – EVROPA I EVROPLJANI, Partenon, Beograd, 1999.
  29. 50 PITANJA I 50 ODGOVORA IZ HRIŠĆANSKE PSIHOTERAPEUTSKE PRAKSE Beograd: Ars Libri, 2000.
  30. NOVA PITANJA I ODGOVORI IZ HRIŠĆANSKO-PSIHOTERAPEUTSKE PRAKSE Beograd:Ars Libri, Banjaluka:Besjeda, 2003.
  31. DAROVI NAŠIH ROĐAKA, IV deo - Beograd: Ars Libri, 2007.
 
Sviđa im se: Beba

Tihi

onaj što teče
Domorodac
#2
10 POUKA VLADETE JEROTIĆA ZA SVA VREMENA

1. Mislim da je najteže od svega dosledno stajati celim svojim bicem iza onoga u šta verujemo i šta govorimo. Zašto? Savremena psihologija potvrdila je naslucivanja velikih stvaralaca kroz vekove da je covek cudno bice rascepljenog uma koji, i ne znajuci, jedno govori, drugo misli, trece oseca, a cetvrto radi.



2. Mudrost je u cutanju i tišini, nikako u mnogim recima. One iscrpljuju fizicku i duhovnu snagu covekovu, one samo mucaju o srži, do koje se stiže cutanjem i tišinom.



3. Nije preterano smatrati da je najveca nesreca za ljude i ovu planetu na kojoj žive katkad potpuna, katkad djelomicna nesposobnost jednog velikog broja ljudi kako bi voljeli. Isto tako ne izgleda mi nimalo pretjerana misao da se citavo covjecanstvo i zemlja pod njim održavaju prije svega zahvaljujuci onim malobrojnim ljudima koji su u stanju voljeti.


4. Samo je covjek taj koji ne oprašta ni sebi ni drugima, nego traži osvetu, bilo agresijom kažnjavajuci druge, cesto nevine ljude i narode, bilo danas sve cešce, kažnjavajuci samog sebe, navlaceci na sebe nesvjesno sve moguce psihosomatske bolesti, alkohol i drogu, oblijevajuci od depresije i dovodeci sebe do samoubojstva.


5. Sumnja je plod samo kao prijelazna i prolazna faza u razvoju licnosti, ali cesto, nažalost, narocito na ovom olujnom i trusnom tlu, na kome se sumnjalo u sve i svakoga, ona ostane trajna i neizmjenjiva sumorna božica, pratilja našeg bica.


6. Dete do kraja trece godine je upijajuci um, kao sunder je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostace skript, pa ce tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!



7. Ono što je kod dece lepo, fascinantno, bogoliko, to je njihovo poverenje – ono što je Erikson nazvao prapoverenje sa kojim svako dete dolazi na svet, njihovo brzo opraštanje uvreda, divljenje, cudenje. To su elementi koje vredi sacuvati za ceo život.




8. Voleti drugog coveka znaci razumeti ga, a svakako oprostiti mu. Nije, doduše, lako voleti coveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju ne samo da ga prihvatimo vec da ga i zavolimo onakvog kakav jeste, podstaci cemo ga da postane upravo onakav kakav može da bude.



9. Ako ne ustaneš odmah skorice ti se blato na kaputu. Ako padneš ustani odmah i gledaj da se ne sapleteš ponovo nikako na isti kamen.



10. Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni necete nikada ostati usamljeni. Pokušajte da sidete i naucite skromnost i necete nikada više biti sami.
 
Sviđa im se: Beba
Top