Verujete li u sudbinu?

[Stemis]

Da li verujete u sudbinu? Može li se ona kreirati, izbeći ili je ona već zapisana? Kakvo je vaše mišljenje?

 

[saska]

verujem da se rodimo sa njom,da je pomalo izmenimo,ali da nesto posebno ne mozemo da uticemo na nju.

 

[Insajder]

pitanje je prvo da li verujete u boga jer valjda on određuje sudbinu,
ali s'tim nastaje paradoks 'slobodne volje' koju on dade čoveku

šta će čoveku slobodna volja ako mu je sve boža predodredio u odredio !?

 

[Anchy]

Ne bih Boga i sudbinu povezivala, ma koliko na prvi pogled to delovalo nelogicno.

Insajder je lepo gore primetio da je paradoskalno verovati i u sudbinu i u boga.

Jel mi uopste imamo definiciju sudbine? To je nesto u stilu ono sto ti je predodredjeno to ti je? Ok....

Ja sudbinu preimenujem u slucajnosti i kretanje ( naizmenicno kretanje i slucajnosti ). I to nije moja ideja, vec je preuzata od jednog filozofa.


Da li se sudbina moze kreirati? DA, u granicama onog sto su nam slucajnosti i kretanje doneli. Poredila bih to sa recimo spilom karata...Spil karata ima jedno matematicko ogranicenje, iako prilicno siroko, ono je sablonsko i ograniceno. U okviru tog spila mi mozemo praviti kombinacije, ali nikad izvan spila. Isti princip je i u sahu. Postoji broj polja, postoji broj figura, postoje pravila kretanja, igrac samo u okviru tih kretanja moze graditi svoj put, opet ne moze izvan njega. Ko me razumeo super, ko nije sorry...

Izbegavam ovde dati konkretan primer iz zivota, jer je vrlo nezahvalno. Cini mi se banalizvoala bih objanjenje svog vidjenja sudbine, ali da probam.
Recimo jedna osoba zeli biti pevac, to voli, ali ne moze biti jer nema sluha. Nemanje sluha je direktna posledica genetike, odnosno jedan ili oba roditelja takodje nemaju sluha ( ako jedan ima, a drugi ne, dete ne nasledi, to je slucajnost cista i tu nema potrebe traziti dublji smisao , a sto nije nasledio od onog ko ima ). Postace recimodizajner i mi cemo reci eto sudbina je da bude dizajner. Nije, vec je samo to mogao i biti jer je imao talenat i dar za to. A talenat je dobijen i nasledjen ( to je princip kauzaliteta ). Napominjem ovaj primer shvatite ilustrativno, nikako bukvalno, jer nije najsrecniji.

Ono sto mogu reci da sve u zivotu pociva na kauzalitetu. I u okviru tog kauzaliteta mozemo graditi ``sudbinu``, ali nikad izvan njega. Sta to znaci? Znaci da covek nema 100 % mogucnost da sam utice na svoj zivot, vec to zavisi i od nasledja, ljudi u njegovoj okolini, spoljasnjih faktora, a on se u okviru tih uslova i ponasa i donosi odluke.

 

[Insajder]

Potpuno te razumem, jer kauzalnost iliti uzročno-posledična relacija je meni najlogičnije za kontinuiran tok događaja.
Prethodni događaj uslovljava naredni i tako dalje. Jedino što može doći do 'fraktalnosti'(grananje) sledećih događaja
jer postoje više solucija za reakciju na prethodni i tu onda igra uloga 'slučajnosti'.

Ako se povodimo za tom kauzalnošću, onda ostaje pitanje pra-početka događaja, tj. početne tačke kada je 'prvi događaj nastao.
Da li je to Big - Bang ili ruka božija, pitanje je sad ?

 

[Stemis]

Naarodu je lakše da kaže jednostavno - sudbina. Inače se apsolutno slažem sa Anchy i insajderom.

 

[Anchy]

jer postoje više solucija za reakciju na prethodni i tu onda igra uloga 'slučajnosti'.

Ako se povodimo za tom kauzalnošću, onda ostaje pitanje pra-početka događaja, tj. početne tačke kada je 'prvi događaj nastao.
Da li je to Big - Bang ili ruka božija, pitanje je sad ?

To jeste dobro pitanje i verujem da kada nauka da odgovor na to, religija ce doziveti krah. Dokle god je neznanje na sceni, moze samo verovanje da postoji. I obrnuto.

Inace i Big Bang teorija ima prilicno rupa, a o Bozjoj ruci pa da se ne izjasnjavam. Ta ruka ``popunjava`` te rupe, dok se jednom ne shvati kako je sve postalo.

 

[Boki]

Sudbina je reč kao i ljubav...ništa što se može definisati na bilo kakav realan način. Ljudi koji su skloni da veruju u sve i svašta, verovaće da je sve što im se desi ili ne, sudbina. Neko toliko veruje da postaje fatalista. Sudbina, bar po meni, nema neke veze sa verom u Boga ili religiju, mislim da je i drugi koji čak veruju u sudbinu ne povezuju sa verom. Vera može da me održi, da me duhovno umiri i da me nauči lepim stvarima, od istorije, preko svih umetnosti, pa čak i do psihologije...dok sudbina može da poljulja čoveka, da ga učini slabim, uplašenim, lakovernim toliko da poveruje u gatare, vračeve, magove, razne magije i da sve to opet prepiše sudbini.

 

[Taca]

Verujem u "znakove" koje dobijamo od Sudbine, Boga, Karme, Univerzuma... Neko ih vidi, neko ne... Ja ih vidim... često... ali uglavnom ne umem da ih protumačim, ne znam šta znače i kako treba da postupim u vezi njih.

 

[Beba]

Često i sama umem za nešto da kažem - sudbina a sada kada sam naišla na ovu temu setila sam se nečeg.
Sećam se na času filozofije imali smo mladog profesora koji je voleo i da se igra sa nama i često nam je čas prolazio vrlo intresantno.
Pitao nas je da li čovek bira sudbinu ili...
Po sećanju ću i odgovoriti. Sudbina čoveka zavisi i od vaspitanja, ciljeva, znatiženje, stavova dakle od nas i kada sve to sabereš i u datoj okolnosti kako odreaguješ to je tvoja sudbina.
Većina je imala takav stav, pa i profesor. Čovek bira sudbinu jer jedino od raspozaje znakove na svom putu.
Ako nam je sve predodredjeno onda ispada da je čovek nečija igračka...

 

[maki]

Sve što ne možemo da razumski objasnimo ni sebi ni drugima nazovemo sudbinom.
Ponekad da ne razmatramo vlastiti udeo, da ne kažem krivicu, zbog neki dogadjaja u svom životu, pogrešnih odluka, najlakše nam je da kažemo ,,Sudbina,,. Time ,,operemo,, sebe i svoju savest i svoju odgovornost.