• Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!

Veliki svetski ljubavnici

anuška

Poznata ličnost
Starosedelac
Učlanjen(a)
17.07.2012.
Poruke
8.029
Broj reagovanja
5.516
Horoskop
Ovan
Seksualne sklonosti istorijskih ličnosti

LJUBAVNICI KROZ VEKOVE


Kazanova je voleo da zavodi žene i ćerke prijatelja, markiz De Sad je završio u ludnici, gospođica Diboa iz 18. veka imala je 16.527 ljubavnika...


kleopatNOVA104.jpg


Poznati seksolog Alfred Kinsli objavio je, posle desetogodišnjeg istraživanja „seksoloških" navika Amerikanaca, da je izvesni gospodin uživao u seksu pet puta dnevno i to punih trideset godina. Kada se sve sabere i oduzme, ispada da je „one stvari” radio 52.000 puta. Uživanje u seksu je bila zanimacija mnogih običnih ljudi, ali i onih koji su sedeli na vladarskom tronu, krojili istoriju... Među njima je bilo i onih lepih i manje lepih, koji se nisu mnogo obazirali na to šta će o njihovim „umećima" reći okolina.


Kralj Solomon (oko 973 - 933. pre naše ere)
Tokom svoje četrdesetogodišnje vladavine, treći kralj Izraela, sin kralja Davida prevrnuo je preko svog kreveta preko 700 žena. Ženio se najmanje 60 puta, a supruge je varao sa blizu 200 žena. Mnoge žene su bile druge nacionalnosti, a neki brakovi sklopljeni su iz političkih razloga.

Kleopatra (69 - 30. pre naše ere)

Kleopatra je važila za jednu od najprivlačnijih žena svih vremena koja je znala da zavede i u krevet odvede svakog muškarca kog je poželela. Nevinost je izgubila sa 12 godina, a seks je koristila kao izvor moći, osećaj vlasti i zadovoljstva. U omanjem hramu desetine mladića je hranila raznim afrodizijacima kako bi joj uvek stajali na raspolaganju. Sa mlađanim momcima redovno je trenirala erotske recepte koje je dobijala od prostitutki iz Aleksandrije. Navodno je bila u stanju da tokom jedne noći vodi ljubav sa 100 muškaraca.

Carica Teodora (508 - 54o
Zbog mlade glumice iz Konstantinopolja promenjen je stari rimski zakon koji je senatorima zabranjivao brak sa glumicama. Teodora, žena izuzetne lepote, intelekta i volje, a kažu i veoma strogih nazora, propagirala je, posle udaje za Justinijana, velike moralne reforme. Istovremeno je za sebe zadržala status „Zaštitnika nevernih žena”. Kako ne bi kršila zakon koji je zabranjivao potpunu golotinju, Teodora bi se ogrnula - uzanom trakom. Na piknicima po okolini Carigrada otvarala bi svoja „vrata raja" desetorici plemića za jedno veče. Sutradan bi oprobala tridesetak njihovih slugu.

Kraljica Zingua (17. vek)
Vladarka sa teritorije današnje Angole bila je jedna od najsurovijih nimfomanki. Kraljica Zingua je posedovala muški harem. Iz njega bi izabrala dvojicu koji su se međusobno borili do smrti. Pobednik bi noć proveo u ljubavnom zagrljaju sa Zinguom, a već ujutro bi bio ubijen.

Đovani Đakomo Kazanova (1725 - 179o


O Kazanovi i njegovim ljubavnim pohodima uglavnom se manje-više sve zna, ali ipak... Prema njegovim memoarima, spavao je sa hiljadama žena, a od brojnih imena identifikovano je svega 116. Kazanova je tvrdio da je bio u stalnoj potrazi za čulnim užicima. Specijalnost mu je bila da osvaja žene i ćerke prijatelja. Dešavalo se da je istovremeno vodio ljubav i sa majkom i sa ćerkom bliskog drugara.

Carica Katarina Velika (1729 - 1796)
Apetit čuvene ruske vladarke bio je nezasit. Propovedala je neophodnost svakodnevnog seksualnog života - šest puta dnevno. Imala je dvadeset jednog zvaničnog ljubavnika, a ukupno njih oko 80. Patila je od nesanice, za koju je tvrdila da se najbolje leči seksom. Volela je i da gleda kako to drugi rade, tako da spada i u poznate voajere.


Markiz De Sad (1740 - 1814)
Grof Alfons Fransoa de Sad (koji je samo voleo da ga zovu markizom) proživeo je svojih sedamdesetak godina idući iz jednog skandala u drugi, a svaki je bio obeležen ponekom perverzijom. Bio je, kažu, niskog rasta i veoma lep. Pročuo se po aferi „Roza Keler”, kada je mučio jednu parisku prostitutku, a odmah potom je u odsustvu osuđen na smrt zbog učešća u tzv. Marsejskom skandalu - orgiji u kojoj je bilo mučenja, homoseksualnih odnosa, pa čak i trovanja učesnika. De Sad je sve preživeo zahvaljujući pomilovanju francuskog kralja, a stigao je još i da napiše niz romana i drama, među kojima i 120 dana Sodome, u kojem je opisao 600 varijacija ispoljavanja seksualnog instinkta. De Sad se na kraju našao u ludnici, gde je proveo poslednjih 11 godina života.

Gospođica Diboa (18. vek)
„Njena ljubav prema zlatu jednaka je samo njenoj požudi", zabeležio je ondašnji hroničar. Ova, u to vreme, poznata francuska glumica uspela je i da sastavi katalog svojih ljubavnika tokom 20 godina svoje najveće aktivnosti. Izbrojala je 16.527, ili trojica dnevno. Najverovatnije, po jedan za doručak, ručak i večeru. Da li je i užinala, ne znamo.

Lola Montez (1818 - 1861)
Šta god je poželela - imala je. Još sa trinaest godina otkrila je da na svom telu može da zarađuje. Ne može se, međutim, reći da nije bila izbirljiva. Odbila je, na primer, da spava sa prestolonaslednikom Poljske, jer je imao veštačke zube. Pošto je promenila tri muža i bezbroj ljubavnika (među njima Franca Lista i Aleksandra Dimu Oca), postala je metresa bavarskog kralja Ludviga I, koji ju je proglasio baronesom i kontesom. Kralja je motala oko malog prsta, što ga je i koštalo krune. Specijalitet joj je bio, ostalo je zabeleženo, savršena kontrola izvesnih mišića, tako da je mogla svakom muškarcu da pruži i po deset orgazama dnevno. Posle Ludvigove abdikacije pobegla je u Englesku, a onda u Ameriku, gde se pod stare dane posvetila brizi o ženama koje su „skrenule sa pravog puta".

Sara Bernar (1844 - 1923)
Božanstvena Sara - kako ju je nazvao Oskar Vajld, u svoju postelju primila je više od 1.000 ljubavnika, uglavnom iz sveta umetnosti. Imala je običaj da spava u mrtvačkom sanduku od ružinog drveta koji je bio ispunjen pismima obožavalaca.

Gabrijele d'Anuncio (1863 - 1930
Italijanskog pesnika, romanopisca, dramaturga i političara, koji je dominirao literarnim životom svoje zemlje pune četiri decenije, mrzelo je - kako se sam hvalio, barem hiljadu prevarenih muževa. Tvrdeći da je „dobar vojnik uvek spreman za boj", stalno je sa sobom nosio prezervative u kutijici za duvan koja je pripadala Napoleonu. Spavao je na jastuku ispunjenom uvojcima kose svojih ljubavnica, a vino je pio iz pehara napravljenog od lobanje jedne (bivše) device koja se ubila zbog njega.


Grigorij Jefimovič Raspućin (1869 - 1916)
Još kao seoski mladić stekao je renome velikog bludnika i ceo život proveo je nastojeći da opravda poverenje svojih meštana. Čuveni mističar pretvarao je religiozno uzbuđenje svojih sledbenica u seksualno i zaveo na stotine - kako seljanki, tako i plemkinja. Pričalo se da je spavao čak i sa caricom Aleksandrom i njenim kćerkama.

images


Mata Hari (1876 - 1916)
Čuvena špijunka rođena je kao Holanđanka pod imenom Margareta Zele. Seks sa muškarcima koristila je kako bi došla do novca, ali i da sazna određene vojne tajne (zbog čega je završila pred streljačkim vodom zbog špijunaže). Njena redovna klijentela bili su francuski ministri, holandski premijer, nemački prestolonaslednik i mnogi drugi. Iako je zbog brutalnosti prvog muža verovatno mrzela muškarce, uživala je u seksu. Često je znala da se posle napornog špijunskog rada „odmara" u javnoj kući.

Me Vest (1892 - 1981)
Glumica zanosnih oblina, i to bez silikona u ono vreme. Na pitanje kako piše svoje memoare, legendarna holivudska zvezda je odgovorila: „U krevetu nastaju moja najbolja dela". Ne zna se tačan broj njenih ljubavnika, ali se pretpostavlja da spada među najveće aktivistkinje na tom polju. U svojim memoarima je opisala „spoj" sa izvesnim Tedom koji je bez prekida trajao 15 časova.
Autor:

Dragana Rodić


Izvor:zbunjen:til magazin
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
Ali Kazanova je bio špijun i kockar, njemu to i leži. Do svoje 25.godine bio je vojnik, alhemičar, violinista i kardinalov sekretar, pa zašto da ne bude i ljubavnik.:)
 

anuška

Poznata ličnost
Starosedelac
Učlanjen(a)
17.07.2012.
Poruke
8.029
Broj reagovanja
5.516
Horoskop
Ovan
Đakomo Kazanova (Giacomo Casanova)

casanova-001.jpg
Avanturista, sveštenik, muzičar, vojnik, špijun, diplomata, slobodni zidar i pisac koji se često nalazio u središtu skandala koji su u pravilu vezani uz žene. Danas svakog pustolova i neodgovornog ljubavnika ljudi često nazivaju Kazanovinim imenom.
Za razliku od datuma rođenja zna se ko su mu bili otac i majka - Gaetano Kazanova i Đovana Maria (Zaneta) Faruzi. U brak, iz kojeg će se izroditi mladi Kazanova, stupili su 1724. godine. Kao dječak Kazanova je patio od snažnog krvarenja iz nosa do svoje osme godine. Niko nije očekivao da će mali Kazanova preživjeti, čak su ga i roditelji zanemarili smatrajući kako mu nema pomoći. Kazanovini roditelji bili su glumci, a otac čak i režiser dok je majka bila onodobna poznata evropska glumica. Kazanovin život spasila je njegova baka, Marzia Faruzi, kada ga je odvela jednoj ženi koja ga je izliječila. Nakon ovog izliječenja roditelji su počeli poklanjati sve više pažnje svome djetetu. Dijelom i stoga što je Kazanova pokazivao znake izražene inteligencije. Naime, u aristokratskom društvu kojim je majka bila okružena kretao se i jedan Englez koji se silno volio služiti latinskim jezikom. Jednom prilikom Englez je upitao Kazanovu, a tada mu je bilo svega 11 godina, zašto je imenica konus (vagina) muškog roda, a imenica mentula (penis) ženskog roda. Nakon kraćeg razmišljanja Kazanova je na latinskom duhovito odgovorio: "To je zato što rob uzima ime svog gospodara". Ovakvim odgovorom zbunio je sve prisutne.
Kao dječak Kazanova je bio sklon nestašlucima. Tako je ocu, koji se u slobodno vrijeme zanimao za optiku, ukrao kristal. Otac je vrlo brzo primijetio kako nedostaje jedan kristal i počeo ga tražiti. Da bi izbjegao neminovnu kaznu mali Kazanova je kristal prebacio u bratovljev džep i tako je okrivio brata koji je bio kažnjen za nešto što ovaj nije učinio.
Kazanova je planirao postati sveštenik. Naime, u ono je doba za mlade ljude skromnih finansijskih mogućnosti to je bila šansa da uđu u tzv. veliko društvo. Studirao je na univerzitetu u Padovi i u manastiru svetog Kipriana. Međutim, kao sveštenik previše je pio, a kraj je definitvno uslijedo kada je s jednom mladom damom uhvaćen in flagrante. Potom je radio za advokata Manzonija, a 1742. godine primio je doktorat s padovskog univerziteta. Godine 1744. postao je sekretar kardinala u Rimu, ali novi skandal primorao je Kazanovu da napustio i ovo radno mjesto te da otputuje u Napulj. Nakon toga prijavio se u vojsku i odlazi na ostrvo Krf gdje postaje ađutant. Kazanovu je, ipak, više zanimala uniforma nego vojska pa je vrlo brzo napušta. Napuštanjem vojske ostaje bez sigurnog izvora prihoda. Putuje u Istanbul u cilju nekakve zarade, ali se poslije kraćeg vremena opet vraća u Veneciju. Nakon povratka u rodni grad zapao je u loše društvo (tada je imao 21 godinu).
Kada je već bio na samom dnu i kada se izdržavao svirajući violinu (1746. postao je violinista u pozorištu San Samuel u Veneciji), a nije bio baš sjajan violinista, sretan splet događaja promijenio mu je život. Vraćajući se kasno iz svatova u kojima je svirao zapazio je u gondoli mletačkog plemića kojem je pozlilo, a u tom trenutku osim Kazanove nikoga nije bilo u blizini da pomogne plemiću. Kazanova je pomogao plemiću i spasio mu život. Ispostavilo se kako je riječ o glavaru velike venecijanske plemiće porodice Bragadin. U znak zahvalnosti što mu je spasio život Bagadin mu je dao slugu, gondolu, sobu i deset cekina mjesečno. To mu je omogućilo da živi na "visokoj nozi", ali ipak nije potrajalo. Kazanova je, kako je i sam priznavao bio osvetoljubljiv, pa se tako jednom prilikom posvadio s jednim Grkom oko neke sitnice. Međutim nije baš sretno prošao u toj svađi jer je postao predmet podrugivanja. Želio se osvetiti. Prvo je otišao na groblje gdje je odsjekao ruku nekom mrtvacu i po noći se ušunjao u Grkove odaje, zaveo Grkovu ljubavnicu, a ruku je ostavio u krevetu. Kada je Grk ugledao ruku doživio je infarkt. Zbog toga mu se spremalo hapšenje. Ali zahvalni Bagadin upozorava Kazanovu da napusti Veneciju, što je ovaj i učinio.
Rastrošni i osvetoljubivi Kazanova veoma je volio žene. Pored toga što je imao ljubavne afere s mnogim ženama imao je i ljubavnu vezu s dvije časne sestre "u troje", a jedna od njih bila je i ljubavnica francuskog ambasadora u Veneciji, inače budućeg kardinala. Premda se to možda u prvi mah ne da pretpostaviti Kazanova nije volio orgije i to mu je donijelo dosta nevolja, jer kada je venecijanski princ organizovao orgije nikome nije dopuštao da ih izbjegne. Nikada nije pomišljao na brak i tim povodom je zapisao: "Volio sam žene, no još sam više volio svoju slobodu". Dok je o svome zavođenju žena napisao: "Otklonio sam mogućnost neuspjeha u kategoriji nemogućega. Znao sam da ne postoji nijedna žena koja bi mogla odoljeti neprekidnoj pažnji i upornosti muškarca kojem je namjera da se ona zaljubi u njega".
Aktuelne venecijanske vlasti uhodile su Kazanovu, jer su ga smatrale opasnim ili pak u najmanju ruku smetnjom. Dana 26. jula 1755. godine uhapsio ga je zapovjednik policije u ime suda. Izrečena mu je kazna od pet godina zatvora zbog protuvjerskog ponašanja i nemorala. No, pobjegao je iz venecijanskog zatvora, uz pomoć prijatelja oca Balbija, u Pariz gdje je postao naročito popularan jer se smatralo kako je pobjeći iz tog zatvora praktično nemoguće. Mnogo kasnije ispostaviće se kako je bio najslavnija osoba ikad zatvorena u venecijanskom zatvoru i jedina osoba koja je uspjela pobjeći iz njega. S vremenom postao je omiljena osoba na dvoru francuskog kralja Luja XV, a također i ljubavnik markize de Pompadour.
Kazanova nikada nije imao redovne prihode, ali odjevao se veoma dobro, volio je živjeti u skupim kućama, imati kočije i sluge, pozivati na raskošne večere, trošiti na žene koje je sretao, volio je kockati i na kocki prokockao čitavo bogatstvo. Najveću zaradu je ostvario kada je u Parizu grupi ljudi pomogao organizovati državnu lutriju. Od provizije je, u razdoblju od godine i po, zaradio - u današnjim omjerima - milijarde franaka. Imao je i druge prihode od plaćenih poslova i usluga koje je obavljao za francuske vlasti. Radio je npr. i kao tajni agent za francusku vladu. Kazanova to nije smatrao ozbiljnim poslom, ali je za taj posao bio dobro plaćen. Nakon toga u Parizu je otvorio firmu za bojenje odjeće gdje je zaposlio mnoge mlade žene kojima se kasnije naslađivao. Kako i dolikuje čovjeku njegovog ugleda volio je i varati. Jednu od prevara izveo je nad gospođom Durfe (D'urfé) koju je prevario za 1.000.000 franaka (u razdoblju od tri do četiri godine) što je u ono doba bio veliki novac. Naime, gospođa Durfe (D'urfé), kojoj je bilo 50-ak godina, imala je čudnu želju - željela se podmladiti ali ne kao djevojčica već kao dječak. Između ostalog o ovoj prevari u svojoj autobiografiji Kazanova će reći: "Pružajući potporu ludim zamislima te dame nije mi se činilo da je varam, jer to je već učinjeno, i nisam je nipošto mogao prestati iskorištavati. Da sam joj potpuno iskreno rekao kako su njene ideje smiješne ne bi mi vjerovala pa sam odlučio prepustiti se struji".
kazanova-6.jpg
Sa 52 godine vratio se u Veneciju i ponudio svoje usluge svojim donedavnim progoniteljima za koje je počeo raditi kao špijun i za to primati novac. Međutim, kako je bio svadljiv čovjek posvađao se ubrzo s plemićem Grimanijem i sav razljućen napisao je tekst u kojem je napao plemstvo nakon čega je izbio veliki skandal. Shvativši da će opet biti uhapšen napustio je Veneciju zauvijek. Htio se vratiti porodici i rodbini, bratu i sestri u Dresden. No, put mu je stao u mjestu Teplice (Češka) u augustu 1785. godine. Tu je sreo grofa Josefa Balnsteina kojeg je upoznao dvije godine ranije u Beču. Grof mu je ponudio mjesto bibliotekara u svome dvorcu. U Teplicama je u dobi od 72 godine, na podsticaj svog lijekara, počeo da piše knjigu i za dvije godine napisao je 12 knjiga saaslovom "Istorija mog života". Knjige je, iako je bio Italijan, napisao na čistom francuskom jeziku. Danas je to jedna od najvećih autobiografija svih vremena. Skraćena verzija knjige objavljena je u periodu između 1826. i 1838. godine, a potpuna verzija 1960. godine. U tom djelu Kazanova opisuje svoje avanture i ljubavne afere. Međutim, to djelo ima i svoju istorijsku vrijednost jer nam daje sliku jednog vremena tj. opis običaja koji su tada vladali. Posao bibliotekara Kazanova je obavljao do svoje smrti - 4. juna 1798. godine. Bio je to kraj i posljednja Kazanovina stanica na putovanjima po Evropi, a putovao je širom Evrope - od Madrida do Petrograda, od Londona do Istanbula.
I za kraj malo tamnijeg dijela Kazanovinog ljubavnog života. Zahvaljujući brojnim ljubavnim aferama Kazanova je bolovao od sifilisa i vjerovatno se nikada nije od njega izliječio. Pokušao se liječiti živom, ali je takav medicinski tretman vrlo loše podnosio... Od veneričnih bolesti obolio je još u adolescentoj dobi. Prvo je dobio sifilis, a potom i gonoreju... U društvu nije podnosio važne ljude svoga doba koji su bili pametniji i poznatiji od njega. Volio je da ih impresionira i zato su mu odgovarali naučnici koji su se ponašali skromno i takve je poštovao. Kada je sreo Voltera (Voltairea) bio je ljut i ljubomoran jer je Volter bi izuzetno popularan.
 

Beba

Poznata ličnost
Starosedelac
Učlanjen(a)
04.10.2014.
Poruke
10.148
Broj reagovanja
11.262
Horoskop
Ovan
Kaligulin razvrat - ne baš veliki ljubavnik ali...

- Rođen kao Gaj Julije Cezar Germanik, Kaligula je rastao u vojnim logorima svog oca Germanika Cezara, i svoj nadimak, u značenju "Čizmice", dobio je po malim vojničkim čizmama koje je nosio kao dečak.
ROĐEN kao Gaj Julije Cezar Germanik, Kaligula je rastao u vojnim logorima svog oca Germanika Cezara, i svoj nadimak, u značenju "Čizmice", dobio je po malim vojničkim čizmama koje je nosio kao dečak.
Ovo čitamo u knjizi "Ljubavni život rimskih imperatora" Najdžela Kotorna, koja će se u izdanju "Novosti" od srede naći u prodaji na kioscima.
Dok je Julije Cezar više voleo tokom gladijatorskih takmičenja da ispoljava prezir ili da čita neke dokumente, kruti Avgust nije za njih pokazivao interesovanje, a Tiberije se na njima retko pojavljivao. Kaligula je, kao i nekolicina imperatora posle njega, voleo da ih sam organizuje.

Voleo je da i njega vide. Bio je osobito ponosan na veličinu svog penisa i voleo je da ga pokazuje okolo; igre je koristio kao priliku da se prikaže masama. Svi imperatori koji su došli posle njega znali su da je važno da vas vide kako masturbirate dok posmatrate pokolj, ili da su vam na usluzi najlepše i najumešnije prostitutke iz celog carstva.
Tokom prvih meseci svoje vladavine, Kaligula je otvoreno paradirao incestuoznom vezom sa svojom najdražom sestrom Druzilom. Niko nije mogao da ga spreči - oni su u tom odnosu bili od detinjstva. Njihova baka Antonija uhvatila ih je u krevetu kao decu. Kada je došao na vlast, živeli su i dalje kao ljubavnici, iako je ona bila udata.
Kaligula je često viđan kako jaše oko sirotinjskih četvrti u gradu, zajedno sa Druzilom, jednom rukom masturbira, a drugom baca zlatni novac narodu. Bio je toliko ponosan na odnos s njom da je u tu čast dao da se napravi i mali amfiteatar. Za malu naknadu, plebs je mogao da gleda šta on i sestra rade, na zlatnoj pozornici. Ona je u tome voljno i sa radošću učestvovala. U nekom trenutku su čak razmišljali o nasledniku.
Da bi dodatno začinio događaje u areni, Kaligula je dovodio svog omiljenog gladijatora Superba, koji je poticao iz planinskog područja Tingitana, u blizini savremenog Tangera, kao i nekoliko drugih krupnijih momaka iz raznih delova carstva, čak i ponekog obdarenijeg senatora - radi predstave analnog seksa.
Kaligula je potrošio čitavo bogatstvo na igre, gozbe i druga prikazivanja u javnosti. Prostitutkama je dozvoljeno da se vrate u Rim, a sa njima su došli i plesači, pevači i glumci iz celog carstva. Da bi pokazao svoju moć, Kaligula je izgradio pontonski most dug oko pet kilometara preko Napuljskog zaliva, i jahao po njemu napred-nazad dva duga dana. Na kraju je pozvao narod s obale da mu se pridruži u veselju. Most se pod težinom urušio i hiljade ljudi je izgubilo život. Kaligula je gradio ogromne galije, vile i seoske kuće, ne mareći za troškove. Gosti na banketima nalazili su među hranom i zlato. Bisere je otapao u sirćetu i pio ovaj rastvor.
 

pesakvremena

Poznata ličnost
Starosedelac
Učlanjen(a)
03.08.2016.
Poruke
912
Broj reagovanja
826
Horoskop
Jarac
Hafiz – besmrtni ljubavnik

Mada niko nije potpuno siguran koje godine je veliki persijski pesnik Hafizrođen, većina savremenih pisaca (uključujući A.Dž. Arberija, Pola Smita i Danijela Ladinskog) utvrdili su da je to bilo oko 1320. godine, šezdesetak godina nakon što je Hulagu, unuk Džingis Kana, opljačkao i spalio Bagdad, i pedesetak godina posle smrti pesnika Dželaludina Rumija.

Hafiz se rodio, živeo i umro u prelepom Širazu, gradu koji je čudesno izbegao pljačkanje, silovanje i spaljivanje koji su snašli najveći deo Persije za vreme mongolskih najezdi u trinaestom i četrnaestom stoleću.Na rođenju je dobio ime Šemsudin Muhamed. Kao najmlađi od tri sina, odrastao je u toploj porodičnoj atmosferi i, sa svojim sjajnim smislom za humor i ljubaznim ponašanjem, bio radost za svoje roditelje, braću i prijatelje.
Od detinjstva je pokazivao veliko zanimanje za poeziju i religiju. Ime “Hafiz“ je označavalo i akademsko zvanje u teologiji i počasnu titulu koja se davala onome koji je znao napamet ceo Kuran. Hafiz nam u jednoj od svojih pesama kaže da je napamet naučio četrnaest različitih verzija Kurana.

Kad je Hafizu bilo tek nekih deset godina, njegov otac je umro i ostavio svoju udovicu u finansijskom škripcu. Dva njena starija sina otišla su od kuće u potrazi za poslom, dok su se Hafiz i njegova majka preselili kod njegovog strica Sadija (nadripesnika koji je dobio ime po slavnom pesniku Sadiju). Po jednoj priči, stric Sadi je jednom prilikom ostavio na stolu nedovršeni gazal, a kad se vratio ustanovio je da je mlađani Hafiz završio pesmu na izuzetan način, pretvorivši mlak i nenadahnut odlomak u delo utančane lepote. Kažu da je Sadi uzviknuo da će Hafizovo pesništvo izazivati pravu pomamu kod svih koji ga budu čitali. To je bila zaista velika pohvala, pošto je stric Sadi besumnje pod ‘pomamom’ mislio na božansko ludilo, ili Bogoopijenost, ushićeno stanje za koje neki još i danas veruju da može da nastupi kao posledica nesputanog upijanja poetskih izliva vinskog maestra Hafiza.
Majka je zbog porodičnog siromaštva morala da radi izvan kuće, kao i dečak Hafiz, koji je od svoje zarade plaćao večernju školu i uz to pomagao porodični budžet. U tinejdžerskim godinama je lakomo čitao, marljivo učio, naučio kaligrafiju i počeo da piše pesme pod pseudonimom “Hafiz“.

Imao je dvadeset i jednu godinu i radio u jednoj pekari kad je jednog dana od njega zatraženo da isporuči hleb u imućnom delu grada. Dok je išao pored jedne raskošne kuće, oči su mu se srele sa divnim očima neke mlade žene koja ga je posmatrala sa balkona. Hafiz je bio tako savladan lepotom te dame da se beznadežno zaljubio u nju.
Ta mlada žena zvala se Šakh-i-Nabat (“Prut šećerne trske“), i Hafiz je saznao da je bila obavezana da se uda za jednog princa. Naravno, znao je da njegova ljubav prema njoj nije imala perspektive, ali to ga nije sprečavalo da piše pesme o njoj. Njegove pesme su bile čitane i razmatrane u vinarama Širaza, i uskoro su ljudi u celom gradu, uključujući i samu damu, znali za njegovu strastvenu ljubav prema njoj.


hafiz3.jpg


Zbog ljubavi pokušava nemoguće


Hafiz je danonoćno mislio na prelepu damu i gotovo da nije spavao ni jeo.Iznenada, jednog dana se setio lokalne legende o jednom Savršenom Učitelju, Babi Kuhiju, koji je nekih trista godina ranije izrekao svečano obećanje da će posle njegove smrti svako ko bude mogao da kod njegovog groba ostane budan tokom četrdeset uzastopnih noći steći dar besmrtne poezije, kao i da će mu se ispuniti najvatrenija želja srca.
Iste te noći, po završetku posla, Hafiz je otpešačio četiri milje izvan grada do groba Babe Kuhija. Cele noći je sedeo, stajao i hodao oko groba moleći Babu Kuhija za pomoć u ostvarenju njegove najveće želje – da dobije ruku i ljubav predivne Šakh-i-Nabat.

Dan za danom, noć za noći, i sedmicu za sedmicom, bavio se svojim “nemogućim snom“. Svakog jutra je odlazio na posao u pekaru, a uveče je nakon posla odlazio na grob Babe Kuhija. Uz put, dok bi prolazio pored palate u kojoj je živela ljubav njegovog života, jednom ili dvaput ju je spazio kako ga krišom gleda kroz prozor.
Sa svakim proteklim danom postajao je sve ispijeniji i slabiji. Kretao se i funkcionisao kao čovek u dubokom transu. Samo su mu oči bile žive – poput užarenog ugljevlja. Tokom beskrajnih noćnih bdenja ponavljao je, u sebi ili naglas, ime Babe Kuhija; ali često bi, uzdrhtavši, shvatio da su se ponavljanja izmenila i da sada ponavlja ime Šakh-i-Nabat! Prigušeno se nasmejavši sebi, zamolio bi Babu Kuhija za izvinjenje i nastavio da ponavlja damino ime.
Do tada je već postao uveren da Baba Kuhi razume i čak odobrava njegove pobude; i da mu zapravo pomaže da ostvari svoje ciljeve, gurkajući ga da ostane budan kad on samo što ne bi pao u dubok san, i usađujući mu u um ideje koje su mu pomagale da zadrži slabašnu vezu sa stvarnošću i da izvršava svoj teški zadatak.

Najzad je, četrdesetog dana, otišao da provede poslednju noć kraj groba. Dok je prolazio pored doma svoje voljene, ona iznenada otvori vrata i priđe mu. Prebacivši mu ruke oko vrata, reče mu između žurnih poljubaca da će se radije udati za genija nego za princa.
U agoniji očajanja i žudnje, on se otrgnuo i dahćući ime Babe Kuhija požurio da se kod groba sretne sa svojom sudbinom.
Četrdeseta noć kao da nije imala kraja. Pa ipak, kad se osvit približio, njegovo biće počeše da ispunjavaju nekakva snaga i likovanje za kakve nije znao. Uspeo je! Pobedio je. Uskoro će imati pravo na želju svog srca!
Uz tresak poput groma i svetlost blistaviju od hiljadu sunaca, pojavila se božanska figura neuporedive veličanstvenosti. Anđeo Gavrilo! Gavrilov glas imao je uragansku snagu i ritam moćnog okeanskog gibanja, te se dizao i padao i podizao i nosio Hafiza sa sobom, sve više i više.

Anđeo Gavrilo mu je rekao da mu je, zahvaljujući milosti Gospodara Ljubavi, dodeljen dar besmrtne poezije.


«A sada», naglasio je Gavrilo, «izaberi jednu želju, i ona će ti biti ispunjena. Dobro razmisli. Šta je želja tvog srca?»
Hafiz je bez reči zurio u najdivnije biće koje je ikada video. Ako anđeo Božji može da bude ovoliko lep, pomislio je, kakav li je tek Svemogući Bog?Konačno je uspeo da prozbori: «Bog. Jeste, Bog! Bog je ono što želim!»

Gavrilo se nasmešio, i talasi boja zablistaše nebom. On reče Hafizu da treba da ode u određeni dućan u Širazu, gde će gazda, trgovac po imenu Muhamed Atar, čekati na njega.
Muhamed Atar bio je Bogoostvarena duša, jedan od onih retkih Savršenih Učitelja koji deluju u tajnosti, bez javnog prepoznavanja. Atar je zagrlio Hafiza i rekao mu da je mudro odabrao kad je zatražio Božestvo pre nego tolike privlačne stvari ovog sveta. Prihvativši Hafiza kao jednog od svojih bliskih učenika, rekao mu je da uvek mora da drži u tajnosti identitet svog učitelja. Takođe mu je rekao da mora bezuslovno da izvršava njegove zapovesti. Treba da nastavi da piše poeziju i da pokuša da bude strpljiv. U podesno vreme, kad bude spreman, dobiće nagradu Bogospoznaje.
[Treba da napomenemo da Muhamed Atar nije bio slavni Savršeni Učitelj i pesnik Faridudin Atar, koji je u dvanaestom stoleću u Persiji napisao Zbor ptica i druga čuvena mistička dela.

hafiz6.jpg
Hafizovo uspešno četrdesetodnevno bdenje postalo je poznato svima u Širazu, i učinilo ga nekom vrstom junaka u vinarama. No, uprkos svom dubokom iskustvu Boga i inicijaciji na duhovnu stazu od strane njegovog učitelja, Hafiz je i dalje gajio strastvenu ljubav prema Šakh-i-Nabat. Mada se kasnije oženio drugom ženom koja mu je rodila sina, lepota Šakh-i-Nabat uvek će ga nadahnjivati kao odraz savršene lepote Boga. Na kraju krajeva, ona je zaista predstavljala podstrek koji ga je odveo u naručje njegovog Božanskog Voljenog, zauvek mu promenivši život.

Hafizova poezija postala je dobro poznata u celom Širazu, i njegova slava i ugled su rasli. Za vreme vladavine Šaha Abu Išaka, Hafiz je često bio pozivan da čita svoje gazale na dvoru. Pesnik je svoju zahvalnost pokazao tako što je pisao pesme o Abu Išaku i o nekim šahovim prijateljima – sudijama, advokatima, profesorima, kao i o jednom nastavniku koji je osnovao jedan univerzitet i Hafizu dodelio profesuru.

Dok se družio sa imućnim i glasovitim ljudima sa Abu Išakovog dvora, Hafiz je upao u velike dugove. Da bi izbegao poverioce, napustio je Širaz i dve godine proveo u Jezdu. Krišom se vratio i ostao skriven u kući jednog prijatelja dok neki njegovi uticajni poznanici nisu udesili namirenje njegovih dugova, što mu je omogućilo da se vrati nastavničkoj službi na univerzitetu.

Hafizovom prvom pokrovitelju je odrubljena glava


Nije prošlo mnogo vremena a grad Širaz je napala i osvojila armija Mehmeda ibn Muzafara, čija prva odluka je bila da zatvori vinare, u kojima je Hafizova poezija bila tako popularna. Kasnije je po nalogu Muzafara na javnom trgu u Širazu odrubljena glava Šahu Abu Išaku, Hafizovom prvom zvaničnom pokrovitelju.
Hafiz je neko vreme bio tužan i potišten, a njegova poezija je odavala njegovo turobno stanje. Izgubio je posao na univerzitetu i snalazio se za preživljavanje koristeći svoje kaligrafske sposobnosti. Onda je, na zaprepašćenje celog grada (i na zadovoljstvo mnogih), tiranina Muzafara napao iz zasede, oslepeo i utamničio njegov rođeni sin Šudđa. Novi šah je ponovo otvorio vinare, i Hafiz ga je za to pohvalio u jednoj pesmi koja je sigurno bila uz likovanje čitana u svim vinarama u gradu. Hafiz je povratio svoj položaj nastavnika, i neko vreme je bio u milosti novog vladara.

Biograf Pol Smit pretpostavlja da je to bilo vreme kada je pesnikov učitelj Muhamed Atar okrenuo njegovu svest ka unutra. Smit smatra da je Hafizova poezija postala “duhovno impresionistička“, odnosno tananija, usled toga što je Hafiz imao iskustva viših ravni svesti
. Čini se da Smitovo mišljenje podržava i Meher Baba u svojoj knjizi Bog govori, koja sadrži i citate iz Hafiza kako bi se ilustrovali i pojasnili fenomeni na koje nailaze duhovni putnici dok istražuju više ravni svesti.

Šah Šudđa, koji je i sam znao napamet Kuran i bio pesnik, uskoro je postao kritičan prema nekima od “impresionističkih“ pesama Hafiza, i optužio je Hafiza za nepovezanost. U isti mah, konzervativno sveštenstvo, čije lukavstvo i licemerje su bili istaknuti u nekim Hafizovim pesmama, počelo je da spletkari protiv pesnika. Redovno su u šahovom dvoru ružno govorili o Hafizu, optužujući ga za klevetanje, pa čak i bogohuljenje. Srećom, jedan od šahovih najbližih savetnika, Hađi Kivam, bio je Hafizov energičan branitelj.


hafiz1.jpg


Smrt Hafizovog zaštitnika pokazuje da je bekstvo neophodno


No onda je, 1362. godine, Hađi Kivam umro i Hafiz više nije imao prijatelja na dvoru. Tada je ortodoksni kler pojačao svoj pritisak na šaha da uhapsi ili protera Hafiza, a pesnik je pravio tajne planove da skloni ženu i sina iz Širaza. Ali, pre nego što su planovi mogli da se ostvare, Hafizov sin je iznenada teško oboleo i umro. Pesnikovi gazali iz tog razdoblja pokazuju dubok bol koji su on i njegova supruga osećali.
Uskoro je pretnja za Hafiza bila umanjena kad je Širaz napadnut a Šudđa svrgnut od snaga Šaha Mahmuda, Šudđinog rođenog brata. I Mahmud i njegov podržavalac bagdadski sultan, visoko su cenili Hafizove gazale, tako da se pesnikova slava sada raširila po celoj Persiji. Sultan ga je više puta pozivao da dođe u Bagdad u zvaničnu posetu, ali Hafiz nikada nije prihvatio te pozive. Jedan od njegovih dvostiha, koji navodi Pol Smit, izražava pesnikovo zadovoljstvo zbog ostanka kući u Širazu:

Lahor s prašinom Musale i voda Ruknabada
Nikad mi nisu dali da skitam ili otputujem suviše daleko.


No, stabilnost i mir nikad se nisu dugo zadržavali u Širazu u Hafizovo vreme. Šudđa se 1366. godine vratio sa velikom i dobro obučenom vojskom i ponovo osvojio grad, a Hafiz je ponovo strahovao za život.
Pošto su se pritisci povećavali, pesnik je morao sebi da potraži utočište. U gluvo doba noći on i njegova žena su pobegli iz grada i započeli dugo, naporno putovanje od pet stotina kilometara do Isfahana, gde su proveli sledeće četiri duge godine. Mnogi od Hafizovih gazala napisanih u tom razdoblju izražavaju njegovu čežnju za ugodnom i izdašnom dolinom Širaza, u kojoj živi njegov učitelj Muhamed Atar, a takođe i njegova voljena Šakh-i-Nabat.

U Isfahanu, daleko od doma i prijatelja, finansijske nevolje su se uvećavale. Iznenada je, kao dar od Boga, dobio pismo od bengalskog kralja. Kralj je pisao o mučnoj privatnoj situaciji koja uključuje njegovo zdravlje i tri prelepe žene u njegovom haremu, kao i o njegovim uzaludnim naporima da dramu te situacije izrazi u stihu. Napisao je prvi stih jednog gazala i naprosto nije umeo da završi pesmu. Najbolji indijski pesnici su mu preporučili Hafiza kao čoveka koji bi mogao da obavi taj posao. U nastupu nadahnuća Hafiz je istog dana završio taj gazal i uz svoje pozdrave ga poslao kralju. Za svoje delo je dobio dar u zlatu koji mu je omogućio da nekoliko godina udobno živi u Isfahanu.

Ali, i dalje je žudeo za Širazom. Stoga je napisao pismo prijateljima u gradu, u kojem ih je pitao da li može bezbedno da se vrati kući. To je bilo 1373. godine; Hafiz je imao pedeset i tri godine i bio je na vrhuncu svojih stvaralačkih moći. Iako je bio najslavniji pesnik Persije, bio je frustriran i često zadužen. U izgnanstvu se teško zarađivao novac. Na njegovo gorko razočaranje, prijatelji su mu napisali da ga opominju da je politička klima u Širazu još uvek promenljiva, i da je bolje da ne dolazi.
Hafiz je potom pisao prijateljima u Jezdu, koji su njemu i njegovoj ženi poslali ljubazan poziv da dođu i borave kod njih. Tako su otputovali u Jezd, gde su ostali naredne dve godine. Tamo je svoje gazale čitao na dvoru sultana od Jezda.
Onda je, bez ikakvog upozorenja i na Hafizov užas, jezdski sudija izneo savetodavno mišljenje da bi Hafiza trebalo prisilno odstraniti iz Jezda i poslati natrag u Širaz. Međutim, nekim srećnim sticajem okolnosti su građani Širaza u isto vreme pismeno zatražili od Šaha Šudđe da odobri povratak njihovog slavnog zavičajnog sina Hafiza. Šah je, protivno želji ortodoksnog sveštenstva, poslao Hafizu poziv u kojem ga moli da ponovo svojim prisustvom učini čast gradu Širazu.
Hafiz i njegova supruga su se 1375. godine s velikim zadovoljstvom vratili u Širaz, i on je opet postavljen za profesora na univerzitetu.Razume se, odmah je obnovio svoj bliski odnos sa svojim duhovnim učiteljem Muhamedom Atarom. Upravo u tom razdoblju je, po mišljenju Pola Smita, Hafizova poezija postala “duhovno nadrealistička“.
Samo godinu dana posle povratka u Širaz preminula je Hafizova supruga. Napisao je gazal u kojem se jada kako je «zla sudba otrgnula voljenu iz mog naručja». U dubokoj tuzi Hafiz je preklinjao svog učitelja da ga skloni od patnje ovog sveta i pruži mu sjedinjenje s Bogom koje mu je bio obećao, ali kažu da ga je Atar ukorio zbog nedostatka strpljenja.
Ubrzo posle ženine smrti, Hafiz je dobio poziv da poseti kralja Bahmanija, vladara Dekanske visoravni u Indiji. Taj kralj je bio ljubitelj dobre i vešte poezije i bio je voljan da Hafizu dobro plati za to dugo putovanje. Hafiz je zatražio predujam, i kralj je poslao pozamašnu svotu. Deo tog neočekivanog dobitka Hafiz je dao svojim poveriocima, deo siromašnim rođacima, a ostatak je zadržao za putne troškove. Potom je na putu za Persijski zaliv nabasao na jednog prijatelja kojeg su banditi opljačkali, i Hafiz mekog srca dade mu sav novac koji mu je preostao.
Dva bogata trgovca koji su visoko cenili Hafizovo delo ponudili su se da mu podmire troškove ostatka putovanja do Bombaja i kopnom do Dekanske visoravni. Tako su svi zajedno krenuli na put i u Hurmuzu se ukrcali na brod. No, pre no što su napustili luku naišla je strašna oluja, i Hafiz je zaključio da Bog ipak ne želi da on ide u Indiju. Stoga je napisao posebnu pesmu za kralja i poverio je nekome na brodu da se pobrine da bude dostavljena. Kad je primio pesmu, kralj je bio toliko zadovoljan da je Hafizu poslao veliku svotu novca što mu odaje počast u stihovima i što je uložio napor da poseti njegovo kraljevstvo.

Najzad, nagrada nad nagradama

Kad se vratio kući, Hafiz se zarekao da više nikada neće napuštati Širaz, i udvostručio je napore da dobije veliku nagradu koju mu je pre četrdeset godina obećao njegov učitelj Muhamed Atar. Kažu da je Hafiz u očajanju uspešno savladao neverovatno iskušenje poznato kao Čehel-a-Našini, u kojem aspirant četrdeset dana i noći neprekidno sedi u jednom krugu nacrtanom na tlu. Posle tog podviga svog sledbenika, učitelj Atar ga je svečano poslužio crvenim vinom i dao mu večni dar Bogospoznaje.

Tokom preostalih osam godina života, Hafiz je napisao skoro isto toliko pesama koliko i u celom svom dotadašnjem veku. Više nije pisao o patnjama odvojenosti od Voljenog. Više nije pisao kao neko bolestan od ljubavi koji čezne za uživanjem u izabranici svog srca. Sada je pisao o etapama Duhovne Staze, koju je lično prešao, i o jednoti Boga, koju je tada doživljavao.
Nešto od zanosa kasnijih gazala pruženo je u izvanrednim obradama Danijela Ladinskog u njegovoj knjizi Večerašnja tema je Ljubav. Stihovi koji slede su iz jedne od dužih obrada Ladinskog, pod naslovom “Poput Ganga“.
hafiz7.jpg
Ushićeno se izražavam rečima a takođe i
Najsuštijim jezikom – Tišinom –
Govoreći na hiljadu različitih načina:
«Dragi zemljaci i svi moji bliski rođaci –
Komete i galaksije,
Svaka amebo, stvorenje i biljko:
Prinesite svoju čašu i sipaću vam Boga.
O, kada Prijatelj počne da se njiše
Od tolike ispunjenosti ljubavlju,
Muzika teče poput Ganga
Iz mojih usta.»





Ne možemo da završimo povest o Hafizu a da ne ispričamo često kazivanu anegdotu o strašnom osvajaču Tamerlanu (Timur Ćopavi), koji je opustošio velik deo Persije i ušao u Širaz posle pokolja približno sedamdeset hiljada građana Isfahana i podizanja goleme piramide od njihovih krvavih glava.
Tamerlan je više godina pre tih događaja osvojio gradove Bokaru i Samarkand i učinio ih dvema svojim prestonicama. Hafiz je u to vreme napisao pesmu koja se ruga njegovim osvajanjima.

Lepotice Širaza, daj mi samo ono što ljubav ište,
I za tvoj mladež, to zrno peska što
Prianja uz obraz bisera, Hafiz bi dao
Celu Bokaru i Samarkand.


Tamerlan je čuo za tu pesmu, i nikad je nije zaboravio. Kad je Širaz kapitulirao bez borbe, a njegove trupe trijumfalno umarširale u grad, Tamerlan je razaslao svoje haračlije da naplate naknadu od svakog građanina (kao nagradu što ih nije poklao). Kad je jedan haračlija došao do Hafizove kuće, pesnik se pravdao svojom nemaštinom i rekao da ne može ništa da priloži.
Kad mu je rečeno da proslavljeni persijski pesnik nije platio danak, Tamerlan je gnevno izdao nalog za hapšenje. Sutradan je Hafiz, odrpan i razbarušen, stajao pred prestolom svirepog monarha.

Nagnuvši se napred i mrgodno ga pogledavši, Tamerlan reče: «Znaš li ti ko sam ja?»
«Da, vaša preuzvišenosti», odgovori Hafiz učtivo. «Vi ste moćni Tamerlan.»
«Dabogme da jesam», narugao se Tamerlan. «A ti si, rekao bih, pesnik od izvesnog ugleda.» Zabacio je glavu i s visine pogledao u Hafiza. «Čuo sam da si jednom napisao strofu o silnoj važnosti koju pridaješ mladežu na obrazu svoje dragane. Jesi li ti taj koji je napisao tu suludu strofu koja me je učinila predmetom ismejavanja sveta? Jesi ti napisao tu budalaštinu?»
Hafiz sleže ramenima. «Bojim se da je tako, vaša preuzvišenosti.»
Tamerlan se ispravi. «Ja sam udarcima svog srebrnog mača pokorio četvrtinu naseljenog sveta. Spalio sam i sa zemljom sravnio na hiljade varošica i gradova – sve da bih obogatio svoje prestonice Bokaru i Samarkand. A ti bi ipak», i on svoj veliki prst zabi u Hafiza, «ti bi, ništarijo, menjao moje gradove za mladež na obrazu svoje dragane!»
Hafiz je ponovo slegao ramenima i blago rekao: «Upravo zbog te moje rasipničke darežljivosti me danas vidiš u ovako bednom i žalosnom stanju.»

Grohotom se nasmejavši, Tamerlan reče pesniku da može spokojno da se udalji. Duhovitost je Hafizu spasla život.

Godine 1389, nakon što je napisao sopstveno posmrtno slovo, Hafiz je napustio svoje smrtno telo. Ali, čak i u smrti je bio u središtu prepirke. Dok su njegove pristalice i bliski prijatelji nosili njegovo telo ka muslimanskom groblju na obali njegove voljene reke Ruknabad, neki ortodoksni sveštenici, tvrdeći da je Hafizova poezija bogohulna, nisu dozvoljavali da se njegovo telo sahrani na posvećenom zemljištu.
Usledila je rasprava i neko je predložio da razmotre Hafizova dela i u njima potraže odgovor na postojeću dilemu. Na stotine Hafizovih pesama iseckane su u dvostihe i stavljene u jedan ćup. Jedno dete je izabrano da izvuče jednu jedinu traku hartije. Izvučeni dvostih je glasio:

Nikad ne ostavi mrtvačka nosila Hafiza.
Mada je ogrezao u greh, on boravi u Raju.


Tako je neukrotivi Hafiz ponovo imao poslednju reč. Radosno kličući, njegovi prijatelji podigoše mrtvačka nosila na kojima je ležalo njegovo telo i odneše ga do grobnog mesta, pored jednog čempresa koji je Hafiz lično posadio. Na divnom nadgrobnom spomeniku koji je kasnije podignut piše:

Kad prolaziš pored Hafizovog groba, zamoli za milost,
Jer to će biti mesto hodočašća za razuzdane iz celog sveta.


Mnogi duhovni tragaoci još i danas koriste Hafizov Divan kao proročište i u njemu nalaze odgovore, baš kao što mnogi hrišćani i Jevreji za savet pitaju Svetu Bibliju. Hafiz je u islamskom svetu opšteprihvaćen kao duhovni učitelj i jedan od najvećih pesnika svih vremena. U zapadnom svetu, tragaoci i ljubavnici Boga koji nalaze nadahnuće i radost u novim tumačenjima njegovih gazala koja nam se danas pružaju, sve više cene bogatstvo i lepotu njegovih reči i zarazno svojstvo ispoljene ljubavi i svetlosti.

Izvor: www.meherbabasrbija.com
 

Meana

Novajlija
Učlanjen(a)
26.03.2018.
Poruke
23
Broj reagovanja
24
Horoskop
Ribe
KRALJ IBN SAUD (1880 - 1953)
Saudijski monarh je od svoje 11. pa sve do 72. godine dnevno konzumirao po tri žene - sem kada je vodio rat. (Otuda možda potiče i moto hipika - 'Vodite ljubav a ne rat'.)
1080[1].jpg
 

Meana

Novajlija
Učlanjen(a)
26.03.2018.
Poruke
23
Broj reagovanja
24
Horoskop
Ribe
PAPA ALEKSANDAR VI - poglavar rimokatoličke crkve (1431 - 1503)
Kao svešteno lice, zakleo se na celibat (doživotnu spstinenciju i odsustvo braka), da bi u vezi sa Vanocom Katanci izrodio sinove Huana i Ćezara Bordžiju i ništa manje poznatu kćerku Lukreciju. Obožavao je orgije. Jednom prilikom, goste na banketu je posluživalo 50 nagih prostitutki. Papa je ponudio veliku nagradu muškarcu koji se tokom noći najviše (i najduže) istakne
Alessandro-VI[1].jpg
 

Meana

Novajlija
Učlanjen(a)
26.03.2018.
Poruke
23
Broj reagovanja
24
Horoskop
Ribe
GROF RIŠELJE - francuski državnik (nije onaj protivnik musketara) (1766 - 1822)
Ovom se plemiću zaista mora dodeliti nagrada za hladnokrvnost. Kada je svoju životnu saputnicu zatekao u veoma delikatnoj pozi sa nepoznatim muškarcem, Rišelje je samo izjavio: 'Gospođo, morate biti znatno pažljiviji. Šta bi bilo da vas je u ovoj situaciji zatekao neko drugi, a ne ja

NAPOLEON BONAPARTA (1769 - 1821)
Imao je više ljubavnica nego nekoliko prethodnih francuskih vladara zajedno. Ljubav je vodio brzo i žestoko - 'Poput vatrogasca koji gasi požar' - izjavila je njegova prva žena Žozefina.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Učlanjen(a)
04.01.2019.
Poruke
472
Broj reagovanja
242
Horoskop
Nije određen
MATA HARI (1876 - 1916)
Holanđanka koja je rođena pod imenom Margareta Zele spavala je sa muškarcima ne samo u zamenu za vojne tajne (zbog čega je završila pred streljačkim vodom zbog špijunaže), već i za novac. u njenu klijentelu pored više francuskih ministara spadaju i holandski premijer, nemački prestolonaslednik i mnogi drugi. Iako je zbog brutalnosti svog prvog muža verovatno mrzela muškarce, uživala je u seksu. Često je znala da posle napornog špijunskog rada na po nekoliko dana ode na odmor u neku javnu kuću.
13148
 

Oljenka

Poznata ličnost
Učlanjen(a)
04.01.2019.
Poruke
472
Broj reagovanja
242
Horoskop
Nije određen
GROF RIŠELJE - francuski državnik (nije onaj protivnik musketara) (1766 - 1822)
Ovom se plemiću zaista mora dodeliti nagrada za hladnokrvnost. Kada je svoju životnu saputnicu zatekao u veoma delikatnoj pozi sa nepoznatim muškarcem, Rišelje je samo izjavio: 'Gospođo, morate biti znatno pažljiviji. Šta bi bilo da vas je u ovoj situaciji zatekao neko drugi, a ne ja'.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Učlanjen(a)
04.01.2019.
Poruke
472
Broj reagovanja
242
Horoskop
Nije određen
ANRI DE TULUZ LOTREK - francuski slikar 1864 - 1901)

Stanovao je u bordelu. Uzgred, patio je od hipertrofije - nenormalnog povećanja 'alata' (danas bi bio zvezda filmova za odrasle), tako da je od svojih sustanarki dobio nadimak 'Čajnik'.
13149
 

Oljenka

Poznata ličnost
Učlanjen(a)
04.01.2019.
Poruke
472
Broj reagovanja
242
Horoskop
Nije određen
Warren Beatty
Holivudski ljepotan i nepopravljivi ženskaroš je navodno imao 12.775 partnerica.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Učlanjen(a)
04.01.2019.
Poruke
472
Broj reagovanja
242
Horoskop
Nije određen
Gde su najgori i najbolji ljubavnici?

Internacionalna putovanja su oduvek bila posebno privlačna devojkama koje su same. Sve one sanjare o poljupcima sa potpunim neznancem u nekom dalekom gradu, za kog će se kasnije ispostaviti da je njena srodna duša. Sve ste imale takvu fantaziju, priznajte?
Dobra vest je da tu maštariju, ako imate novca, uvek možete sprovesti u delo. A druga dobra vest je da vam otkrivamo gde žive najbolji i nagori svetski ljubavnici. Istraživanje je sproveo globalni sajt OnePoll.com
Rezultati kažu da se klonite severne Evrope, Nemačke, Britanije...Razlozi? Nemci , navodno, mirišu na kiseli kupus, a Britanci su previše lenji.
Dalje, ispitanice koje su učestvovale u istraživanju (više od 200 njih) kažu da Švećani “svršavaju brzo”, a da Holanđani vole da dominiraju.
"Ovi rezultati," kaže PR sajta onePoll.com “govore ženama koje zemlje da posete ako traže dobre ljubavnike.” Dakle, u kojoj državi treba da rezervišete sobu? U Španiji, Brazilu, Italiji i Francuskoj, muškarci znaju znanje i nalaze na vrhu liste najboljih ljubavnika.
Najgori svetski ljubavnici:
1.
Nemačka (loše mirišu)
2. Engleska (lenji)
3. Švedska (brzi)
4. Holandija (dominantni)
5. Amerika (grubi)
6. Grčka (sladunjavi)
7. Vels (sebični)
8. Škotska (preglasni)
9. Turska (znojavi)
10. Rusija (dlakavi)
Najbolji svetski ljubavnici:
1.
Španija
2. Brazil
3. Italija
4. Francuska
5. Irska
6. Južna Afrika
7. Australija
8. Novi Zeland
9. Danska
10. Kanada
 
Vrh Dno