- Učlanjen(a)
- 17.07.2012.
- Poruke
- 8.029
- Broj reagovanja
- 5.516
- Horoskop
- Ovan
Od dekoracije do umetnosti:
Rezbarenje voća i povrća
11
Voće i povrće, pored toga što je izvor vitamina i zdravlja, može poslužiti i kao osnova za maštovite koji od njega prave ukrase od kojih zastaje dah.
Ko je prvi počeo i zašto?
Umetnost rezbarenja potiče iz Azije i tek je u zadnjih nekoliko godina postala popularna u Evropi. Najpopularnija teorija o istoriji pravljenja figura od povrća i voća je ona koja potiče sa Tajlanda. Prema ovoj teoriji, rezbarenje povrća je započelo tokom festivala Loi Kratong u 14. veku, kada su splavovi ukrašavani mnogim objektima, uključujući listove banana i cveće. Godine 1364., jedna od saradnica tajlandskog kralja Pra Ruanga izrazila je želju da napravi jedinstvenu dekoraciju za svoj splav. Saradnica Nang Nopamart je dala da se izvaja cvet iz voća koristeći pravo cveće kao primer. Sama je izvajala pticu koju je postavila pored cveta. Kralj Ruang je bio toliko oduševljen izgledom ovih ukrasa da je izdao naredbu da svaka žena mora naučiti ovu novu umetnost. Kako su vekovi prolazili, tako je ova umetnost jenjavala i ponovo se rađala. Godine 1808. kralju Rami Drugom se rezbarenje voća i povrća toliko svidelo da je pisao poeziju o tome. Ipak, tokom revolucije 1932. godine na Tajlandu umetnost rezbarenja je potpuno zamrla. Da bi je obnovile, današnje vlasti u ovoj zemlji jugoistočne Azije su uvrstile časove rezbarenja od šestog razreda osnovne pa do početka srednje škole.
Sredinom 20. veka umetnost rezbarenja voća i povrća se raširila izvan granica Tajlanda i ostale kulture sveta su počele ceniti lepotu ove umetnosti. Danas se gotovo u svakom delu sveta mogu videti primeri izrezbarenog voća i povrća. Motivi koje umetnici uglavnom koriste su ptice ili cveće, mada jedinu prepreku za stvaranje predstavlja nivo mašte pojedinca. Neke kreacije imaju više umetničkih detalja, dok druge imaju jednostavnije, ali i često lepše oblike. Izrezbareno voće i povrće se uglavnom koristi za ukrase ili kao dodatak ukrasnom cveću.
Umetnici koriste čitav niz alata za rezbarenje, uključujući veoma oštre noževe sa duplim sečivom, noževe sa zaobljenim sečivom, dleta i sekače za kolače. Kao i običnim vajarima, tako je i njima potrebno strpljenje, velika koncentracija i mirne ruke. Dekorisanje svežeg voća i povrća nije toliko komplikovano kako se na prvi pogled čini. Da bi se započelo sa umetnosti rezbarenja povrća i voća, nisu potrebne alatke koji inače koriste napredni “vajari povrća”. Jedan oštar nož je sasvim dovoljan za početak da bi se napravila solidna kreacija. Iskusni vajari ipak naglašavaju da nož mora stalno biti naoštren i da je potrebno imati brus pored sebe. Svrha ovako izrezbarenog voća i povrća je da se hrana učini privlačnijom i da bolje otvara apetit. Domaćini na Tajlandu dočekuju svoje goste sa pažljivo oljuštenom, razvrstanom i hranom ponekad isečenom u komade koja se može lako pojesti. Voće planirano za rezbarenje se prvo obrađuje i rezbari, a nakon toga kuva i na kraju atraktivno servira. Gosti, koje dočeka ovakva dobrodošlica, osećaju se počastvovano i stvaraju dobra osećanja prema domaćinu.
Rezbarenje voća i povrća
Voće i povrće, pored toga što je izvor vitamina i zdravlja, može poslužiti i kao osnova za maštovite koji od njega prave ukrase od kojih zastaje dah.
Ko je prvi počeo i zašto?
Umetnost rezbarenja potiče iz Azije i tek je u zadnjih nekoliko godina postala popularna u Evropi. Najpopularnija teorija o istoriji pravljenja figura od povrća i voća je ona koja potiče sa Tajlanda. Prema ovoj teoriji, rezbarenje povrća je započelo tokom festivala Loi Kratong u 14. veku, kada su splavovi ukrašavani mnogim objektima, uključujući listove banana i cveće. Godine 1364., jedna od saradnica tajlandskog kralja Pra Ruanga izrazila je želju da napravi jedinstvenu dekoraciju za svoj splav. Saradnica Nang Nopamart je dala da se izvaja cvet iz voća koristeći pravo cveće kao primer. Sama je izvajala pticu koju je postavila pored cveta. Kralj Ruang je bio toliko oduševljen izgledom ovih ukrasa da je izdao naredbu da svaka žena mora naučiti ovu novu umetnost. Kako su vekovi prolazili, tako je ova umetnost jenjavala i ponovo se rađala. Godine 1808. kralju Rami Drugom se rezbarenje voća i povrća toliko svidelo da je pisao poeziju o tome. Ipak, tokom revolucije 1932. godine na Tajlandu umetnost rezbarenja je potpuno zamrla. Da bi je obnovile, današnje vlasti u ovoj zemlji jugoistočne Azije su uvrstile časove rezbarenja od šestog razreda osnovne pa do početka srednje škole.
Sredinom 20. veka umetnost rezbarenja voća i povrća se raširila izvan granica Tajlanda i ostale kulture sveta su počele ceniti lepotu ove umetnosti. Danas se gotovo u svakom delu sveta mogu videti primeri izrezbarenog voća i povrća. Motivi koje umetnici uglavnom koriste su ptice ili cveće, mada jedinu prepreku za stvaranje predstavlja nivo mašte pojedinca. Neke kreacije imaju više umetničkih detalja, dok druge imaju jednostavnije, ali i često lepše oblike. Izrezbareno voće i povrće se uglavnom koristi za ukrase ili kao dodatak ukrasnom cveću.
Umetnici koriste čitav niz alata za rezbarenje, uključujući veoma oštre noževe sa duplim sečivom, noževe sa zaobljenim sečivom, dleta i sekače za kolače. Kao i običnim vajarima, tako je i njima potrebno strpljenje, velika koncentracija i mirne ruke. Dekorisanje svežeg voća i povrća nije toliko komplikovano kako se na prvi pogled čini. Da bi se započelo sa umetnosti rezbarenja povrća i voća, nisu potrebne alatke koji inače koriste napredni “vajari povrća”. Jedan oštar nož je sasvim dovoljan za početak da bi se napravila solidna kreacija. Iskusni vajari ipak naglašavaju da nož mora stalno biti naoštren i da je potrebno imati brus pored sebe. Svrha ovako izrezbarenog voća i povrća je da se hrana učini privlačnijom i da bolje otvara apetit. Domaćini na Tajlandu dočekuju svoje goste sa pažljivo oljuštenom, razvrstanom i hranom ponekad isečenom u komade koja se može lako pojesti. Voće planirano za rezbarenje se prvo obrađuje i rezbari, a nakon toga kuva i na kraju atraktivno servira. Gosti, koje dočeka ovakva dobrodošlica, osećaju se počastvovano i stvaraju dobra osećanja prema domaćinu.
