Boki
Suspendovan nalog
- Učlanjen(a)
- 15.01.2013.
- Poruke
- 3.889
- Broj reagovanja
- 3.361
- Horoskop
- Ovan
Neke stvari se dešavaju s razlogom, a neke nikako ne razumemo zbog čega su se desile.
Problem većine bar ovde u Istočnoj Srbiji nastaje kada neko sazna da je oboleo od neke vrste tumora ili kancera. Nisam od onih koji paniče, ali realno je sve veći broj obolelih od malignih oboljenja u Srbiji. Neko se zaista prekasno javi lekaru, neko se retko i kontroliše, ali najviše zabrinjava kada je neko nekoliko puta ukazivao lekarima da nešto nije u redu dok su rezultati ili kontrole pokazivale zdrav organizam. Dešavalo se da pacijenti zbunjeni više nikada i ne odu svom lekaru, niti specijalisti, a ustanovi se da boluje od neke neizlečive bolesti. Najteže u svemu je kada lekar na sve to saopšti da se pacijent nije javio na vreme, iako je ukazivao i žalio se na svoje zdravstvene probleme.
Učio sam dosta toga iz medicine, prošao skoro sve oblasti koje su me interesovale, sakupljao mnogo informacija, godinama pisao, pravio tabele, skice, crteže iz pojedinih grana medicine. Pokušaću da objasnim na najjednostavniji način bar neke stvari u vezi tumora i raka.
Imam svoje lične razloge zbog kojih sam započeo ovu temu. Za sve nas bilo bi dovoljno da malo zastanemo, upitamo se koliko nam i šta u životu vredi i kako bar malo olakšati onima koji više nemaju čemu da se nadaju.
Da bi počeo moram da objasnim pojam neoplazija. Neoplazija je pojava u organizmu kvalitativno novih ćelija i tkiva koja se bitno razlikuju od normalnih po mnogim osobinama, najviše po tome što imaju veoma bujan rast nezavisan od celog organizma. Neoplastično tkivo stvara tumor, tkivo koje svojim prisustvom deformiše normalne oblike toga dela organizma.
Opšte osobine tumora
Pod tumorom se podrazumeva lokalno, autonomno, atipično i nekontrolisano štetno bujanje tkiva. Lokalno znači da tumor počinje na jednom ograničenom delu tkiva u vidu jednog ili više izraštaja; atipično znači da se tumor razlikuje po građi od tkiva od koga je potekao; autonomno znači da se tumor razvija potpuno nezavisno od ostalog tkiva i organizma, po sopstvenim zakonima; nekontrolisano bujanje znači da tumor raste bez ikakve kontrole organizma.
Građa tumora
Osnovu tumora čini mreža vezivnog tkiva - stroma, koja ima potpornu ulogu i u koju su smešteni krvni sudovi za ishranu tumora i nervi. Između strome nalaze se ćelije neoplastičnog tkiva. Stroma tumora je kod svih ista, dok je parenhim tumora njegovo specifično tkivo koje se razlikuje kod svake vrste tumora jer nastaje proliferacijom ćelije onog tkiva od kojeg tumor potiče.
Konzistencija ili čvrstoća tumora je različita, ako u građi tumora preovlađuje vezivno tkivo ili stroma, tumori su tvrđi, a ako je više parenhima, onda su tumori mekši.
Oblici tumora su isto različiti.
Polipi rastu na površini nekog organa i vezani su peteljkom.
Papilom podseća na pečurku ili raste u vidu resica. Kada su te resice razgranate kao stablo onda govorimo o dendritičnom tumoru.
Ciste su tumori koji u sebi sadrže šupljinu.
Vegetativni oblik tumora se ispoljava kao ispupčenje višak tkiva.
Ulcerozni oblik tumora podrazumeva da se tkivo tumora brže raspada i nekrotiše nego što raste, pa se na taj način na mestu tumora stvara šupljina kao defekt.
Postoji i kombinacija ova dva procesa koja daje ulcero-vegetativni oblik tumora.
Benigni i maligni tumori
Kod benignih (dobroćudnih) tumora, anaplazija je vrlo malo izražena, tako da parenhim tumora izgleda kao normalno tkivo; kod malignih (zloćudnih) tumora, anaplazija je mnogo jače izražena i što je jače izražena anaplazija, tumor ima zloćudniji karakter i brži rast.
Način rasta je isto različit kod malignih i benignih tumora.
Benigni tumori imaju ekspanzivni rast jer rastu potiskujući normalno tkivo tako da između zdravog tkiva i tumora uvek postoji jasna granica. Maligni tumori imaju infiltrativni rast jer ćelije tumora prodiru u zdrave ćelije tako da ne postoji jasna granica. Maligne ćelije prodiru duboko u svim pravcima.
Brzina je različita. Benigni tumori napreduju veoma sporo, a maligni napreduju veoma brzo.
Stvaranje metastaza je bitno za razliku između malignih i benignih tumora.
Pod metastazom se podrazumeva premeštanje neke mase iz jednog dela organizma u drugi, ovde se radi o premeštanju malignih ćelija sa primarnog mesta gde su se pojavile u neki drugi sekundarni deo tela. One nastaju jer su ćelije veoma labavo povezane, otkidaju se i prenose do drugog dela u organizmu gde nastavljaju svoje dalje razmnožavanje stvarajući nov tumorski čvor. Ovi novi tumori nastali na ovakav način, nazivaju se metastatski tumori. Ona je važna kod malignih tumora jer kod benignih ne postoji.
Širenje metastaze se najčešće dešava limfnim putem i to su limfne metastaze; ako se šire krvnim putem stvaraju se veoma udaljene metastaze najčešće u jetri i plućima, gde krv protiče kroz uzane kapilare i nazivaju se hematogene metastaze. Širenje metastaze per contiguitatem, vrši se tamo gde se tumor dodiruje sa nekim susednim organom, pa se ćelije presade (implantiraju) sa tumora na zdravo tkivo.
Stvaranje recidiva je odlika malignih tumora. Recidiv je povratak, ponovno stvaranje tumora na istom mestu gde je bio odstranjen operacijom ili zračenjem.
Najvažnija osobina koja izdvaja maligne od benignih tumora je kancerska kaheksija. Označava kada tumor svojim štetnim dejstvom organizam dovede do stanja iscrpljenosti i oslabelosti, čest je i neposredan uzrok smrti bolesnika sa malignim tumorom.
Iako postoje jasne razlike između benignih i malignih tumora, one kod jednog tumora nisu zauvek određene, tako da postoji uvek mogućnost pretvaranja benignog u maligni tumor, što se naziva maligna alteracija. U nekim organima i tkivima mogu da postoje promene koje nisu čak ni benigni tumori već samo promene građe tkiva kao što je to displazija, ali mogu preći odmah u maligne tumore, takva stanja tkiva koja podležu malignoj alteraciji nazivaju se prekancerozna stanja.
Uzroci nastanka tumora
Materije koje imaju sposobnost izazivanja malignih tumora nazivaju se kancerogene materije, to mogu biti različita hemijska jedinjenja koja dugotrajno deluju na neko tkivo; jonizujuća zračenja, kao što je rak kože kod rentgenologa, pojava leukemije kod ozračenih atomskom bombom, itd; mehanički pritisak koji se dugo primenjuje na jedno isto mesto; nasleđe igra važnu ulogu.
Nomenklatura i podela tumora
Prema osnovnoj podeli na benigne i maligne tumore, postoji podela prema tkivu od koga nastaju; tumori od epitelijalnih tkiva, tumori od mezenhimnih tkiva i nervnog tkiva, tumori od svih ostalih vrsta tkiva.
Imena benignih tumora se grade kada se na latinski naziv tkiva doda zajednički nastavak - oma. Imena malignih tumora poreklom od neepitelijalnih tkiva grade se tako što se na ime tkiva od koga tumor potiče dodaje nastavak - sarcoma.Maligni tumori poreklom od epitelijalnih tkiva nazivaju se karcinomi.
Ovo sam opisao na ovakav način jer ljudi često greše kada čitaju dijagnozu na svom izveštaju, a nisu sigurni šta znači.
BENIGNI TUMORI
BENIGNI TUMORI POREKLOM OD NEEPITELIJALNIH TKIVA
Fibroma - tumor poreklom od vezivnog (fibroznog) tkiva, razvija se u vidu većih ili manjih čvorova na svim mestima gde ima vezivnog tkiva, a najčešće na koži, u mišićima, fascijama i unutrašnjim organima; po konzistenciji mogu biti tvrdi fibroma durum kada su građeni pretežno od vezivnih vlakana i meki fibroma molle kada se pretežno sastoje od vezivnih ćelija. Rastu veoma sporo ali mogu dostići velike dimenzije ili se javiti u velikom broju.
Lypoma - tumor poreklom od masnog tkiva, razvijaju se gde ima masnog tkiva, najčešće potkožno masno tkivo, između mišića, ređe u unutrašnjim organima; po obliku je kao lopta, obmotan vezivnom čaurom, meke konzistencije, nekada može biti na peteljci. Po veličini može biti od zrna graška pa do veličine čovečije glave. Sastavljen je od masnih ćelija, između kojih su krvni sudovi i vezivna vlakna.
Myoma - tumor poreklom od mišićnog tkiva, ako je poreklom od glatkog mišićnog tkiva nazivaju se lejomyoma, a ako je od poprečnoprugastih mišićnih vlakana naziva se rhbdomyoma. Lejomiom je mnogo češći, javljaju se najčešće na materici, želucu, jednjaku i crevima. Zavisi na kom je organu nastao, on može da štrči u šupljinu organa (submukozni miom), da izlazi u spoljnu stranu (subserozni miom) ili da se razvija u samoj sredini mišića (intramuralni miom).
Ako je vezivna stroma u miomu vrlo jaka a tumor izrazito tvrd, tada se naziva fibromiom.
Chondroma - tumor poreklom od hrskavičavog tkiva, razvija se iz hrskavica epifiza kostiju, na falangama prstiju ruku ili na potkolenici; čvrsto-elastične konzistencije, raste i kao izraštaj na kostima dovodeći do deformacije ekstremiteta.
Osteoma - tumor poreklom od koštanog tkiva; ako se razvijaju iz same kosti imaju strukturu koštanog tkiva a razvijaju se prema spoljnoj strani - egzostoza, ili prema unutrašnjoj - endostoza.
Angioma - tumor koji se razvija iz tkiva krvnih sudova; haemangioma - građen od krvnih sudova, druga vrsta je lymphangioma - građen od limfnih sudova. Može da bude sastavljen iz elemenata koji izgledaju kao krvni sudovi i tada se naziva haemangioma simplex ili od nepravilnih šupljina obloženih endotelom i ispunjenih krvlju i tada se naziva haemangioma cavernosum.
Ganglioneuroma i glioma - tumori poreklom od tkiva centralnog nervnog sistema i ganglija; ganglioneuroma potiče od samih nervnih ćelija i građen je od zrelih ćelija i njihovih produžetaka, oštro je ograničen, dostiže veličinu lešnika ili oraha. Glioma nastaje od potpornog tkiva nervnog sistema. Važno je napomenuti da su ovo benigni tumori po sastavu, ali deluju maligno jer izazivaju velika oštećenja na lokalno nervno tkivo u mozgu svojim rastom i pritiskom na lokalno zdravo tkivo.
Neurinoma i neurofibroma - tumori koji se razvijaju na perifernim živcima, a potiču od omotača živaca; neurinom se razvija iz Svanove opne, a neurofibrom iz vezivnog tkiva oko živca. Razvijaju se veoma ograničeno u vidu čvorova duž nerva.
BENIGNI TUMORI POREKLOM OD EPITELIJALNIH TKIVA
Razlikuju se tumori poreklom od pokrovnog epitela koji u svojoj građi imaju dosta vezivnog tkiva, a druga grupa se razvija iz žlezdanog epitela.
Papilloma - tumor poreklom od pokrovnog epitela kože i sluzokože, raste u vidu resica raznih oblika i debljine; ako su resice meke, duge i tanke govorimo o mekom papilomu, a ako su kratke, debele i čvrste govorimo o tvrdom papilomu. Mogu se lako pretvoriti u maligne tumore.
Polypus - polip je tumor epitela sluzokože i nastaje istovremenim bujanjem epitela i vezivnog tkiva; ima karakterističan oblik lopte koja je za tkivo spojena užim delom u vidu peteljke. Nastaje na mestima gde postoji dugo zapaljenje sluzokože, npr. materica ili nos.
Adenoma - tumor poreklom do epitela žlezda, raste u vidu malih loptica koje su učaurene, imaju vezivnu stromu koja je ispunjena šupljinama obloženih žlezdanim epitelom;može se pojaviti u svim organima gde ima žlezda. Adenom kože nastaje od lojnih i znojnih žlezda, adenom sluzokože se javlja u želucu, bronhijama i crevima, adenom dojke je čest, adenom hipofize dovodi do teških endokrinih poremećaja jer luči velike količine hormona.
Cystadenoma - posebna vrsta adenoma kod koje je jedna ili više šupljina adenoma obloženih žlezdanim epitelom toliko proširena da se golim okom vidi i liči na cistu.Cistadenom može biti sastavljen iz jedne ili iz više šupljina koje mogu biti ispunjene bistrom, seroznom, sluzavom ili koloidnom masom. Najčešće se pojavljuje na jajnicima, a može dostići toliku veličinu da ispunjava celu trbušnu duplju.
Ciste - tvorevine ili okruglaste šupljine u nekom tkivu ili organu, koje imaju sopstveni omotač, zid sastavljen od vezivnog tkiva i epitela. Šupljina ciste može biti ispunjena bistrom seroznom tečnošću ili sirastom masom. Ciste nisu klasični tumori, jer ne nastaju bujanjem i razmnožavanjem.
Retencione ciste - nastaju ako je izvodni kanal neke žlezde začepljen pa se sekret nakuplja u njenu šupljinu, proširuje i stvara cistu. Česte su na koži i nastaju od lojnih žlezda, slične su folikularne ciste na jajniku ako ne dođe do prskanja Grafovog folikula pa se on uveća i pretvori u cistu. Postoje i urođene i stečene ciste. Sve ove ciste nazivaju se prave ciste jer su obložene epitelom, dok ciste koje nemaju epitel jesu lažne ciste ili pseudociste, a nastaju pri resorpciji dela nekrotičnog tkiva na čijem mestu nastaje šupljina.
Struma - dufuzno povećanje endokrinih žlezda u vidu tumora praćeno pojačanom sekrecijom hormona. Ovaj naziv se najčešće koristi za štitnu žlezdu.
Ovde sam opisao neke osnovne definicije o benignim tumorima, ono najgore sledi pri objašnjavanju malignih tumora. Nikada ne razmišljamo o ovakvim stvarima dok se sve ovo ne desi nekom koga poznajemo, nekom ko nam je blizak. Želim da svako od nas bar na trenutak zamisli kako bi se osećao da sazna da boluje od nekog tumora ili od raka. Koliko je toga propustio u životu da uradi, šta je radio loše za svoje zdravlje a šta dobro, čime je zaslužio da oboli i kako će nastaviti dalje. Kada se malo dublje zamislimo neizbežna je jaka jeza koja prođe celim telom, a kako bi nam tek bilo da zaista saznamo ono što ne želimo?
