Tuga, kako se izboriti sa njom?

Живота

Poznata ličnost
Član
Pa zanimljiva priča... Jedino što je u mom slučaju situacija obrnuta, ja sam taj koji ima problem, žena bi trebala mene da ostavi!
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Ljubav i razum ne idu zajedno. Ali ako mi dozvoljavaš, reci cu za nju da je to predivno od nje. Ne samo sto te voli, vec je i divna osoba. Uzivaj u zivotu pored nje. :)
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Kada mi je mama umrla, tata je to tesko prihvatio. Pao je i u depresiju. Ne zeli nikakvu pomoć. Odem ja kod psihologa, pitam sta da radimo, a doktor mi kaze pusti ga da boluje 6 meseci, pa ako se ne podigne malo, učinićemo nesto.
Potrajalo je to stanje duže od pola godine. Oporavio se, ali tuga nikada nije nestala. Samo je sada "čuva" samo za sebe. :(
Sad sam se i ja rastuzio. :(
 

Живота

Poznata ličnost
Član
Kod mene je bilo slično, mama je umrla od raka, dugo se mučila... i kada je otišla na onaj svet, ćale je posle osećao neku grižu savesti, stalno se pitao da li smo učinili dovoljno da joj pomognemo, da li smo mogli više da učinimo... Uporno sam mu ponavljao da je potpuno besmisleno da tako razmišlja, da muči samog sebe... naravno da smo učinili koliko smo mogli i umeli, lekari isto ali prosto bolest je bila jača... Bili su jako vezani, i danas 5 godina posle njene smrti, kada ide na groblje nosi kafu u termosu da "popiju zajedno"...
 

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Član
Možda nisam napisala poentu priče...
Ne prenosi na nju svoje opsesije. Opsesija traži ostvarenje po svaku cenu. Prihvati svoju tugu. Jednostavno ne možemo da imamo sve što želimo. A najčešće je to ono što najviše želimo.

... i „meni moje tuge osmeh čuvaju“ 😊
 
Vrh Dno