Kineski koncept Jang-Jin i naše zdravlje
Iskustvo u izboru, mešanju i pripremi korenja i trava,dugo pet hiljada godina, otkrilo je Kinezima mnoge zakone o ritmu i uravnotoženosti prirode. Prema drevnoj istočnjačkoj filozofiji, postoje dva bazična, međusobno suprotstavljena principa koji regulišu univerzum, i svi fenomeni su rezultat njihove kontinuirane međuakcije. Ta dva principa, nazvana Jang i Jin, kao dve prirodne suprotnosti, mogu se sažeto opisati ovako:
Jang – muško, svetlost, toplo, snažno, pozitivno, aktivno, sunce, proleće, leto...
Jin – žensko, tama, hladno, slabo, negativno, pasivno, zemlja, jesen, zima... (lista bi mogla biti beskonačna).
Kineski tekstovi objašnjavaju: „Ako Jang i Jin nisu u harmoniji, to je kao da nema leta nasuprot zimi...“ Mada su Jang i Jin u suprotnosti, oni nisu međusobni neprijatelji: svakom elementu je potreban onaj drugi. Bez jednog, ni drugi ne može da postoji. Jang nije superioran na Jinom, niti je Jin superioran nad Jangom.
Čovek je minijatura univerzuma, mikrokosmos ili „mali svet“ u odnosu na onaj veliki, makrosvet. Buduće da je sastavni deo celine, on je podložan istim kosmičkim zakonima. A pošto je univerzum, svojoj ukupnosti, rezultat savršene uravnoteženosti između snaga Jang i Jin, to i zdravlje čoveka zavisi od ekvilibruma Jang-Jin u njegovom telu.
Kinezi veruju da se akcija tih dvojnih snaga na ljudskoj razini manifestuje kroz razne organe, kao što su srce, pluća, bubrezi, creva i tako dalje. Na primer, kontrakciji (sažimanju) odgovara širenje srca, i te dve akcije se ritmički smenjuju čime se omogućava krvotok; slično, pluća udišu i izdišu, spavamo ili smo budni...
Prema Kinezima, sve bolesti su rezultat poremećene harmonije u telu između Jina i Janga.
Recimo, ako u organizmu prevagu ima princip Jin tu su slabost, iscrpljenost, oboljenja; ako dominira Jang, javljaju se preterano uzbuđenje i razdražljivost.
Dvojni princip i moderna nauka
Kineski koncept – da bolest proizilazi iz poremećene ravnoteže Jin-Jang u telu – dobija u značenju kad se prisetimo da moderna nauka 20.veka tvrdi praktično istu stvar. Kad su medicinski istraživači otkrili važnost funkcija simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema, sličnost sa kineskom teorijom postaje prilično upadljiva. Naime, veliki broj lekara je uveren da poremećaj harmonije između simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema gotovo sigurno dovodi do oboljenja. To ilustruju bolesti kao što su viso krvni pritisak, srčane smetnje, glavobolja, nesanica i tako dalje, koje su dobrim delom prouzrokovane poremećenim nervnim sistemom, što je posledca stresova i napetosti karakterističnih za savremen život.
Jang-Jin i kineski herbalisti
Koncept Jang-Jin je široko rasprostranjen u svakojakim delatnostima Kineza, pa o njemu vode računa državnici i umetnici, ali i ratari i domaćice. Žene će obezbeđivati harmoniju u obrocima, dodajući im začine od korenja i trava, koje inače preporučuju herbalisti za čajeve i druge potrebe.
Inače, kineski travari ne tvrde da leče bilo šta: oni samo nastoje da podrže i potpomognu prirodu u njenim naporima da isceli organizam ugrožen nekom boljkom. Herbalisti, dakle, veruju da biljni lekovi obezbeđuju elemente koji nedostaju ili koje organizam ne proizvodi u dovoljnoj količini, a tu funkciju ima i prirodna hrana; na taj način vitalne snage Jang-Jin se harmonizuju, jačaju i održavaju, pa sistem praktično uključuje i prevenciju i lečenje.
Osnovna pravila za pripremanje lekova
Uspešno govoreći, kineski lekovi se sastoje od jedne glavne trave ili korena i još nekoliko pomoćnih trava, korena ili drugih prirodnih sastojaka. Naravno, domaći lek može da se sastoji od samo jedne botaničke jedinice, koja najčešće služi za pripremu čaja ili odvarka.
Kod pripremanja čajeva, Kinezi nikad ne koriste aluminijumsko posuđe. Smatraju da su najpogodnije grnčarske i emajlirane posude.
Osim ako recept drukčije ne propisuje,čvrste supstancije, kao koren ili kora, kuvaju se duže dok se ne dobije odvarak (esencija, sirup). Meke supstancije – cvetovi, lišće ili trava – nalivaju se ključalom vodom, ostavljaju u pokrivenoj posudi da odstoje duže ili kraće vreme, a zatim procede; tako pripremljen čaj se pije topao ili hladan, zavisno od recepta.
