Telesne tečnosti

[Boki]

Telesne tečnosti - humori su podeljene na ćelijsku i vanćelijsku tečnost.

1. Ćelijska ili celularna tečnost zauzima najveći deo tečnosti u organizmu i čini 50% do 65% telesne vode; kod osoba od 70-75 kg iznosi 25 litara.

Voda predstavlja inertnu sredinu u kojoj slobodne materije slobodno stupaju u biohemijske reakcije; elektroliti sistema disosuju na jone pod jakim uticajem polarnih molekula vode - polarnost je uslovljena raspodelom atoma vodonika u molekulu.

2. Vanćelijska ili ekstracelularna tečnost je podeljena na ekstravaskularnu i intravaskularnu odn.vaskularnu tečnost.

- vaskularna tečnost je tečnost u krvnim sudovima i ona čini deo krvi i iznosi oko 3,5 do 4 litara ili 5%.

- ekstravaskularna tečnost je tečnost koju čini međućelijska voda (intersticijalna tečnost) i iznosi oko 15%.

Vanćelijska tečnost je skup raznih tečnosti i može se podeliti u četiri grupe; ekstraćelijske vode ima manje 35% do 40% od telesne vode, odn. oko 15 litara manje.

Ravnoteža između TRANSUDACIJE i RESORPCIJE uslovljena je dvema silama suprotnog dejstva:

1. Sila onkotskog pritiska belančevina u krvi teži da vodu vrati iz međućelijskog prostora u krvne sudove, a...

2. Sila krvnog pritiska deluje na zidove krvih sudova i teži da vodu istisne napolje.

EKSTRACELULARNA TEČNOST

1. Plazmina tečnost - voda krvne plazme 5%.

2. Intersticijalna tečnost - međučelijska tečnost sa limfom 15%.

3. Voda vezivnog tkiva, hrskavica i kostiju 15%.

4. Transcelularna tečnost ili transćelijska voda: moždana tečnost, zglobna tečnost, očna vodica, tečnost osrđa, trbušne maramice, intrapleuralna tečnost i tečnost u digestivnom traktu i aparatu za varenje.

METABOLIZAM VODE

Tkivna i međićelijska voda je tečnost koja se nalazi između ćelija i služi kao posrednik između krvi i ćelija, za njihovu ishranu.
Voda sa rastvorljivim materijama izlazi iz krvnih sudova u međućelijske prostore i obliva ćelije koje uzimaju kiseonik i hranjive materije; ovaj proces izlaženja tečnosti iz neoštećenih krvnih sudova naziva se TRANSUDACIJA.

U isto vreme, ćelije svoje raspadne produkte i ugljen-dioksid sa nepotrebnim materijama izbacuju u intersticijalne prostore sa intersticijalnom tečnošću, i ona se sa njima zajedno vraća u krvne sudove; ovaj proces upijanja naziva se RESORPCIJA.

Jedan deo ove međućelijske tečnosti vraća se u krv zaobilaznim putem, preko limfnih sudova i grudnog limfnog kanala.

Molekuli belančevina imaju veliku privlačnost za molekule vode, ali da bi postojao onkotski pritisak neophodno je da se između molekula vode i belančevina nalazi polupropustljiva membrana tj. da zid krvnog suda bude zdrav i neoštećen.

ONKOTSKI PRITISAK - je u krvnim sudovima i na svim mestima u organizmu jednak, ali pritisak krvi TA postepeno opada celom dužinom kapilara; prema tome, u arterijskom delu kapilara je TA jači i tu se odvija transudacija, a u venskom delu kapilara je TA slabiji i tu se vrši resorpsija, jer je tu onkotski pritisak veći.

OSMOTSKI PRITISAK - predstavlja pritisak čestica rastvorenih u krvi koje se stalno kreću. Veličina ovog pritiska zavisi od elektrolita, tj.količine elektrolita u krvi, a pre svega od NaCl - natrijum-hlorida.
On iznosi u krvnoj plazmi čoveka oko 725 kPa; deo osmotskog pritiska koji potiče od koloidne krvne plazme je veoma mali i iznosi 3,3 do 4 kPa.
Ima ulogu u raspodeli vode između tkiva i krvi, odn.tkivne međućelijske tečnosti i pravilnoj razmeni materija između krvi i tkiva. Uslovljen je proteinima (koloidima) krvne plazme i naziva se onkotski pritisak.

LIMFA - međućelijska tečnost koja nastaje filtracijom krvi iz arterijskih kapilara i ispunjava međućelijske prostore u većini tkiva i organa.
U ovim prostorima se obrazuju limfni kapilari koji upijaju deo tkivne tečnosti.

Limfni elementi su bela krvna zrnca - limfociti, monociti i plazmociti. Uloga je u prenošenju belančevina i masti iz tkiva i organa u krv; i eliminisanje štetnih materija i razlaganje tih materija - strana tela i mikroorganizmi.

Limfe ima više nego krvi oko 25% telesne težine čini limfa; glavni limfni organi su slezina, koštana srž, limfne žlezde.

IZBACIVANJE TEČNOSTI - DNEVNO

1. Uriniranjem - 1,4 do 1,5 l

2. Znojenjem ili evaporacijom - o,6 l

3. Defekacijom - 0,1 l

4. Respiracijom - 0,4 l

UNOŠENJE TEČNOSTI - DNEVNO

Hranom i pićem - 2,2 l

 

[Boki]

PLJUVAČKA

Pljuvačka ili saliva sastoji se od 90,5 do 99% vode i 1 do 1,5% suvog ostatka.
To su mucin, ptijalin, proteini, neorganske materije - K, Na, kalijum-rodanin, Ca, Mg, Cl i Fe.
Ima antibakterijske supstance - lizocim.
Ptijalin razlaže disaharide i sadrži HClO3.
Dnevno se luči oko 1 do 1,5 l pljuvačke.

Količina 800 – 1500 ml
Izgled opalescentna
Boja nema
Miris neutralan
pH vrednost 5,45 – 7,80
Specifična težina 1,002 – 1,009

Voda (98-99%)
Elektroliti:
natrijum 2-21 mmol/l
kalijum 10-36 mmol/l
kalcijum 1,2-2,8 mmol/l
magnezijum 0,08-0,5 mmol/l
hloridi 5-40 mmol/l
bikarbonati 25 mmol/l
fosfati 1,4-39 mmol/l
- mukus (sastavljen od mukopolisaharida i glikoproteina)
- antibakterijske supstance (tiocianat, vodonik-peroksid, imunoglobulin A)

Enzimi (aktivne materije):
- ptijalin(α-amilaza) koji razlaže skrob i glikogen preko niza intermedijarnih produkata (dekstrina) do prostijih šećera (maltoza, maltotrioza i α-granični dekstrini). On najbolje deluje u neutralnoj ili slabokiseloj sredini, kakva vlada u ustima. Međutim, pošto se hrana kratko zadržava u usnoj duplji, on nastavlja da deluje i u lumenu želuca sve dok ne bude neutralisan kiselim želudačnim sokom.
- lingvalna lipaza koja deluje na masti (trigliceride kratkih i srednje dugih lanaca). Prema nekim autorima njoj se pripisuje 30% ukupne hidrolize (razlaganja) masti u digestivnom traktu. Luče je Ebnerove žlezde smeštene na jeziku.
- proteaze, peptidaze i maltaze u malim količinama
- opiorfin, novootkriveni analgetik pronađen u pljuvačci.

 

[Boki]

PANKREATIČNI SOK

Osobine:

slanog ukusa
bez mirisa
bezbojna
viskozna
bazne reakcije pH > 7

Sastav:

a-bikarbonati
hloridi
fosfati
Na
K
Mg
Proteolitički enzimi - proteaze

Proteolitički enzim se sintetizuje u ćelijama gušterače u inaktivnom obliku kao tripsinogen i hipotripsinogen, a aktiviraju se tek kada se izluče u crevo. Tripsinogen se malim delom aktivira u crevima fermentom enterokinazom. Lipaza se stvara u neaktivnom obliku, a aktivira je žučna kiselina u crevu.

Amiolitički enzimi su amilaza i maltaza - malteza.

Na sekreciju pankreasnog soka utiču hormoni CCK - holecistokinin-pankreozimin koji nadražuje i žučnu kesu; Kaleon - hormon pankreasnog porekla koji deluje kao vazodilatator, povećava volumen krvnih sudova creva.

Dnevno se izluči oko 1,5 do 2 litara pankreatičnog soka.


CREVNI SOK

Osobine:

bezbojan
sluzav
niska specifična težina
neutralna reakcija pH 6,5 do 7,5

Tubularne žlezde - Liberkinijeve žlezde na površini crevne sluznice luče crevni sok koji nastaje kao reakcija crevne sluznice na polusvarenu hranu - himus.

Sastav:

- bikarbonati i natrijumovi joni daju baznu reakciju u crevima.
- fosfati
- enzimi
- bakterije crevnog soka napadaju ostatak proteina i izazivaju truljenje i stvaranje amina i drugo (fenol, krezol).

Hormoni:

- sekretin (duodenalni hormon) podstiče lučenje pepsinogena u želucu i bikarbonata u gušterači, a inhibitorno deluje na lučenje HCl u želucu.

Enzimi:

- disaharidaze ( amilaza, maltaza, laktaza i invertaza) hidrolizuju disaharide.
- enterokinaza aktivira tripsinogen i himotripsinogen u tripsin i himotripsin.
- erepsin razlaže belančevine do aminokiselina.

Dnevno se izluči oko 3 litara crevnog soka, pa i više. Zavisi od ishrane.






SUZE

Osobine:

ph 7,35
suzna tečnost visokog procenta proteina što održava nizak površinski napon, usled čega je kontakt sa epitelom još tečniji

Sastav:

Suze koje su proizvele suzne žlezde dospevaju u spoljašnjeg ugao oka u prostor između očnih jabučica i unutrašnje strane očnih kapaka, da bi se tokom treptanja kapcima širile po prednjoj površini rožnjaža i vežnjače. Višak suza se preko suznih kanala uklanja iz oka u nosnu šupljinu. Zatoto se u toku jačeg plača može javiti curenje suza iz nosa, u spoljnu sredinu ili ždrelo.

Suze su bistra, slankasta tečnost (po sastavu slična krvnoj plazmi) koju produkuje suzni aparat oka u toku fiziološkog procesa „podmazivanja“ i održavanja vlage u rožnjači i vežnjači, plača ili bolesti oka (koje može pratiti povećano ili smanjeno izlučivanje suza). Lučenje suza je pod uticajem autonomnog nervnog sistema. Snažne emocije, kao što su tuga, smeh, radost, pa i zevanje, može dovesti do pojačanog lučenja suza ili pojave plača.

Suze se sastoje od 99% vode i oko 1% ostalih organskih i neorganskih materija; 0,5% belančevina, plazme, natrijum bikarbonata, magnezijuma, kuhinjske soli i odbrambenog-baktericidnog enzima LIZOZIMA.

Osmotski pritisak suzne tečnosti je jednak osmotskom pritisku kuhinjske soli - rastvora 14%.

 

[Boki]

ZGLOBNA TEČNOST

Zglobna čaura luči zglobno mazivo (sinovijalnu tečnost) koja vlaži i podmazuje zglobne površine.

Ona je viskozna, bezbojna, ugušćena tečnost; obezbeđuje i ishranu zglobnih hrskavica i površina pri pokretu.

Sastoji se iz vode, mineralnih soli, belančevina, dok ćelije sadrže u malom broju > 180 leukocita mm sa manje od 25% polimorfonuklearnih neutrofila.



ZNOJ


Ljudsko telo ima više od dva miliona znojnih žlezda, a razlikujemo dve vrste.

Žlezde koje sudeluju u termoregulaciji, prirodnom procesu regulisanja telesne temperature, i "mirisne" ili apokrine žlezde.

Ove druge nalaze se u predelu pazuha, oko polnih organa, oko grudnih bradavica

Njihov razvoj počinje u vreme adolescencije, a izlučuju viskoznu tečnost sastavljenu od raznih materija, među kojima su i belančevine i masti.

Kada znoj dođe u dodir s bakterijama koje se nalaze na koži - počinje da se razvija miris, često neprijatan.

Znoj se sastoji od 98-99 procenata vode i 1-2 procenata drugih materija (amonijaka, masnih kiselina, soli mlečne kiseline, natrijum-hlorid-kuhinjska so, enzimi itd). Kontinuirana sekreciju znoja kod čoveka, (koju reguliše fiziološki mehanizam za termoregulaciju i održavanje ravnoteže elektrolita i vode u slojevima korneuma), stvara u koži potrebnu vlažnost i na taj način joj obezbeđuje dobru taktilnu (osećajnu) sposobnost i elastičnost.

Dnevno se luči oko 0,6 litara znoja.


OČNA KOMORNA VODICA

Ona je bistra, bezbojna tečnost, izlučuje se u zadnju komoru odakle preko zenica dospeva u prednju komoru, i odakle se preko iridokornealnog ugla izlučuje u kružni venski sinus beonjače, a preko njega otiče u venske sudove očne duplje.


MOŽDANO-MOŽDINSKA TEČNOST

Moždano-moždinska tečnost ili likvor je cerebrospinalna vodica, cirkuliše u subarahnoidalnom prostoru; ima je oko 120 do 150 ml i neprekidno se obnavlja.
Luči se u moždanim komorama, sa resorbuje preko moždanica (meninga) na konveksitetu mozga, na tzv.Pakjonijevim granulacijama.

Likvor je bistra tečnosti približno iste gustine kao mozak, tako da mozak ”lebdi njoj”. Ukupna zapremina likvora je oko 150 mililitara. Dnevno se stvori oko 500 mililitra, što je oko 3-4 puta više od zapremine celokupnog likvora. Likvor se neprestano proizvodi, ali i rasorbuje.

Osmotski pritisak likvora je približno jednak osmotskom pritisku krvi (oko 300 miliosmola). Koncentracija jona natrijuma je takođe približno ista kao u krvnoj plazmi, dok je koncentracija hloridnih jona za oko 15% veća nego u krvi. Koncentracija kalijuma je za oko 40%, a glukoze za oko 30% manja nego u krvnoj plazmi.

Likvor sadrži vrlo malo ćelija. Normalan broj je do 4 ćelije u mililitru likvora (uglavnom monocita i limfocita). U slučaju zapaljenja moždanih opni-meningitisa je broj ćelija povećan (pogotovo kod bakterijskog meningitisa više stotina i hiljade puta), takođe povećana je i koncentracija proteina u likvoru koja normalno iznosi 0,15-0,45 grama po litru.

Normalan pritisak likvora je oko 10 mm Hg.

Likvor nastaje u horoidnom pleksusu moždanih komora. To je struktura polipoidnog oblika bogata krvnim sudovima, koji su prekriveni tankim slojem epitelnih ćelija. Horoidni pleksusi se nalaze u slepoočnom rogu bočnih moždanih komora, zadnjem delu treće moždane komore i na krovu četvrte moždane komore. Kroz ove epitelne ćelije se aktivno sekretuju natrijumovi joni. Joni natrijuma pošto su pozitivno naelektrisani povlače za sobom negativne jone hlora. Ova dva jona svojim prelaskom u subarahnoidalni prostor dovode do povećanja osmolariteta što uzrokuje osmozu vode kroz ovaj ćelijski sloj, tako da nastaje likvor. Drugim transportnim procesima se transportuju manje količine glukoze, dok se bikarbonati i kalijum reapsorbuju iz likvora u krv.
Najvećim delom likvor nastaje u bočnim komorama mozga i odatle prolazi kroz međukomorske, Monroove otvore najpre u treću moždanu komoru, iz nje prolazi kroz Silvijev akvedukt do četvrte moždane komore. Iz otvora na ovoj komori: Mažandijev i Luškin otvor dolazi u subarahnoidalni prostor i cisterne mozga. Subaranhoidalni prostor se nalazi između paučinaste i mekane (unutrašnje) moždane opne. Ovaj prostor ispunjen je likvorom i kroz njega prolaze krvni sudovi mozga.

Apsorpcija likvora vrši se kroz arahnoidalne resice. To su prstoliki izdanci paučinaste opne (arahnoidea) koje su povezane sa venskim sinusima, posebno sa gornjim sagitalnim sinusom (lat. Sinus sagitalis superior), tako da se likvor iz subarahnoidalnog prostora apsorbuje u venski sistem. Ove resice su raspoređene u grupama koje se zovu arahnoidalne granulacije. Kako se likvor neprestano proizvodi njegov pritisak se reguliše putem apsorpcije preko arahnoidalnih resica. Kod nekih bolesti npr. krvarenja u subarahniodalni prostor, meningitis, tumori se ove resice zapuše pa je apsorpcija likvora otežana. Tada se javlja stanje hidrocefalus. Likvor tada zbog povećanog pritiska potiskuje mozak, a kako se mozak nalazi u čvrstoj lobanji, gde je vrlo malo slobodnog mesta, može doći i do kompresije nekih važnih centara u mozgu što može izazvati teške posledice: mučninu, povraćanje, glavobolju, gubitak svesti, poremećaj motorike, disanja, rada srca...

 

[Boki]

URIN - MOKRAĆA

Mokraća je rezultat filtracije, reapsorpcije i sekrecije na nivou bubrega.

Osobine urina:

1.Izgled urina - normalno: bistar izgled
- Zamućen urin - ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki zapaljenjski proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.

2.Boja
- normalno: žuta boja. Boja može da varira u zavisnosti od unete količine tečnosti - od svetlo žute do tamno žute, a na nju utiču i povećana telesna temperatura, znojenje, povraćanje, proliv. Što je mokraća više koncentrovana, boja je tamnija. Zanimljivo je da ružičasta boja mokraće može da se pojavi, na primer, kada se konzumira veća količina cvekle ili kupina.

- Tamnosmeđi urin- ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi inače imaju povećan bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan.

- Crveni urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne zapaljenjske procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike.

3.Reakcija
- normalno: kisela reakcija, pH se kreće između 5 i 6
- alkalna reakcija - najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju.

4.Specifična gustina - referentna vrednost 1,012- 1,025, varira u zavisnosti od količine unete tečnosti i sposobnosti bubrega da koncentriše urin.
- Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura.
- Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.

Mokraćna (urična) kiselina je konačni proizvod metabolizma purina kod čoveka; najveći njen deo eliminiše se kroz mokraću, dok se drugi deo izlučuje u žuč gde je uništavaju bakterije koje se tu nalaze - 200 mg/24 h.


Proteini
- normalno: negativni.
- mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog zapaljenjskog procesa.

Glukoza
- normalno: negativna.
- pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan sa povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara.

Aceton
- normalno: negativan.
- pozitivan nalaz prisutan kod dijabetičara.

Bilirubin
- normalno: negativan.

Urobilinogen
- normalno: negativan.
- pozitivni rezultati mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.

Nitriti
- normalno: negativan.
- pozitivan nalaz je indikator prisustva bakterija u urinarnom traktu.

Eritrociti
- normalno: negativni ili ih ima jako malo, jedan ili dva u mikroskopskom vidnom polju.
- nalaz u mokraći upućuje na poremećaj u funkcionisanju bubrega ili mokraćnih puteva, i na mogući mokraćni kamenac. Ovaj nalaz može da se javi i posle teškog fizičkog rada ili povrede.

Eritrociti sveži
- normalno: negativni
- pozifivni su najčešće znak prisustva mokraćnih kamenaca ili peska u bubregu i mokraćnim
putevima.

Eritrociti bledi
- normalno: negativni.
- pozitivni su najčešće znak skoro preležane infekcije ili hronične bolesti bubrega.

Leukociti
- normalno: do 5
- nalaze se u sedimentu mokraće kada se radi postojanju zapaljenskog procesa i infekciji. Obično se uz veliki broj leukocita javlja i povećan broj bakterija, pa je u ovakvoj situaciji preporuka uraditi i urinokulturu.

Cilindri
- normalno: negativni. Cilindri su forme koje nastaju u bubrežnim kanalićima i poprimaju njihov oblik.
- pozitivan nalaz ukazuje na hronično bubrežno oboljenje. U urinu zdravih osoba mogu se naći samo tzv. hijalini cilindri i to retko. Ćelijski, granulirani i voštani cilindri znak su patoloških stanja i njihova identifikacija ima značaja za postavljaje dijagnoze ili praćenje toka bolesti.

Epitelne ćelije pločaste
- normalno: malo.
- ove ćelije oblažu urinami trakt. Njihova pojava u urinu u bilo kom obimu nema veći dijagnostički značaj.

Epitelne ćelije okrugle
- normalno: negativne.
- pozitivan nalaz ukazuje najčešće na oštećenje bubrega.

Bakterije
- normalno: negativne.
- bakterija može biti malo, što ne mora nužno ukazivati na infekciju već kontaminaciju usled nepravilno uzetog uzorka. Ukoliko ih je u uzorku mokraće dosta (ili kako se to nekad u laboratorijskom izveštaju navodi „masa“) to je već znak ozbiljne urinarne infekcije.

Kristali i soli

Urati amorfni
- normalno: negativni.
-pozitivan nalaz nema dijagnostički značaj.

Kristali kalcijum-oksalata
- normalno: malo.
- pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu.

Kristali mokraćne kiseline
- normalno: negativni.
- pozitivan nalaz ukazuje na neka oboljenja bubrega.

Kristali tripl-fosfata
- normalno: negativni.
- pozitivan nalaz može da bude znak bakterijske infekcije.

Sluz
- normalno: negativna ili malo.
- pozitivan nalaz nema veći dijagnostički značaj.

Gljivice
- normalno: negativne.
- pozitivan nalaz je najčešći znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetičara.

Spermatozoidi
- normalno: negativni.
- pozitivan nalaz se javlja kod starijih muškaraca i ukazuje na oštećenje prostate.

Urobilin je mokraćni pigment, narandžasto-žute boje i derivat je bilirubina.

Ureja je konačni proizvod razgradnje belančevina.

Cistin je sastavni deo cisteina - aminokiseline koji je jedan od sastavnih delova glutationa, dobija se oksidacijom cisteina.