Tekstovi

  • Začetnik teme Tihi Don
  • Datum pokretanja
T

Tihi Don

Gost
#1
Engleski hendikep
Kada se potrefe dve nesrecne okolnosti – da ste ucili Francuski i Ruski jezik u školi, a pritom želite da sebe obradujete jednom prolecnom kupovinom najobicnije vespe – najebali ste.
Dobijem ja neki flajer kako neka-tamo banka daje kredite za kupovinu kola i ostalih gluposti. I ja se zaputim cisto da se informišem o cemu se radi, i da li ja mogu da kupim jednu vespicu da se vozam od tacke A do tacke B.
Ulazim u banku, i taman pocnem recenicu „Izvinite…“, medutim covek-obezbedenje me prekine i kaže „Moracete da sacekate u klajent holu“.
Ja pitam „A gde je klajent hol?“
On kaže „Pa evo baš tu gde stojite.“
I tako ja malo sacekam, a onda me on ljubazno uputi:
„Izvolite, za sve informacije obratite se switchboard clerk-u.“
„Dobar dan, jeste Vi switchboard clerk? Interesuju me ovi krediti za gradane.“
„Aha, da… evo možete preci kod client advizor-a“
„Važi, hocu… a gde je to?“
„Koleginica na šalteru, odmah iza vas“
„Hvala...“, vec se malo osvrcem i obrcem po onom klajent holu, kad odjednom neko zavrišta iza mene:
„Alo momak! Samo malo!“
To je bila cleaning lady sa onim džogerom. Briše onaj patos da se još više cakli kao da ce neko da legne pa da ga liže.
Dolazim do client advisor-a, tzv. šalterske službenice, i ona me ljubazno upucuje na zgradu prekoputa uz recenicu „Obratite se tamo gospodinu Koci, on je tamo store manager“.
Dolazim ja kod gospodina Koce i izložim mu sve svoje želje i skrivene misli, a on kaže „Znate šta, ja jesam ovde store manager, ali to ne znaci da sam marchandizer!“
„Aha, oprostite… nisam mislio da Vas uvredim, a kome da se obratim vezano za vespu?“
„Eno vam ga tamo Rale, on je marchandizer pa vidite šta cete..“
Dolazim do Raleta: „Izvinite, jeste Vi Rale, marchandizer?“
„Ja sam, šta treba?
„Pa mene je poslao gospodin Koca kod Vas...“ – ne uspevam da dovršim recenicu.
„Jaoj Koco Koco… (to on sebi u bradu al’ da cuju svi)… jeste mi doneli profakturu?“
„Kakvu profakturu?“
„Nisam“
„Slušaj decko… ideš prvo kod Cace, ona je Key account, lepo ti napiše profakturu, i onda sa tim dodeš kod mene da ti ja lupim pecat, pa da se vratiš kod Koce.
Jesi razumeo?“
„Da, da… sve sam razumeo...“
Odlazim da tražim Cacu koja je key account, ali mi cleaning lady kaže da je Caca izašla ranije, i da ako mi nešto treba potražim office managera.
Dolazim do neke kancelarije, vec znojav, sa potpuno razludelim neurovegetativnim sistemom. Kuc kuc…
„Izvinite, jeste Vi office manager?“
„Ja sam, ali ja sad nešto radim, ako ste došli zbog reklamacija moracete da dodete sutra jer smo storno za danas završili“
„Aha, hvala… dovidenja.“
Vracam se kod coveka-obezbedenje…
„Izvinite, ja sam zalutao, ne umem da se snadem, upomoc!“
„Ko ste Vi?“
„Ja sam Bane, i hocu da kupim vespu, ali ne znam kako se to radi.“
„Idite gore kod gospode Sretenovic, ona je ovde executive asistent i ona ce Vam sve to obaviti za pet minuta.“
Dolazim kod gospode Sretenovic…
„Izvinite, jeste Vi executive asistent?“
„Ja sam, kažite?“
„Meni samo treba jedna vespa koju bih kupio uz pomoc kredita“
„Pa što ste došli kod mene?“
„Pa ne znam ni ja. Bio sam kod svakoga po malo, i na kraju su me uputili na vas.“
„Znate kako mladi covece (ova je neka fina)… sidite dole kod Mare, ona je client advizor, recite joj da sam vas ja poslala, ona ce Vam dati formular koji bi trebalo da popunite, i onda sa tim formularom odete kod cashier teller-a, dogovorite se oko uslova placanja, i kad budete uzeli robu samo zamolite da Vam je logistic manager preveze do željene adrese…“
Tek sad mi ništa nije jasno.
Pokušavam da telefoniram nekome ko je ucio engleski medutim cleaning lady mi kaže da iskljucim mobilni, ja se klizam na onom patosu, istrcavam napolje, išcekujem epi napad i konacno dobijam Aleksandru… „Cale, majke ti, šta je logistic manager?“
„Pa to ti je vozac Brano, što?
„A šta je cashier teller?
„Blagajnik.“
„Važi, hvala ti, zovem te kasnije“.
Kakva crna vespa, kakva banka, kakva prodavnica … sreca pa ostadoh živ.
Cuti Bane, sedi kuci i smrdi, trafika je zakon. Sve dok ne promene naziv u Little house for selling cigars.
 
T

Tihi Don

Gost
#3
Dragi sine,

Pišem ti ovo pismo kako bi znao da ti pišem. Ako dobiješ ovo pismo znači da je dobro stiglo. Ako ga ne primiš javi mi, tako da ti ga ponovo pošaljem. Pišem sporo, jer znam da sporo čitaš.

Neki je dan je tvoj otac pročitao u novinam da se po statistikama većina prometnih nezgoda događa 1km udaljeno od kuće, tako da smo se nedavno i mi preselili malo dalje od kuće.

Kuća je prelijepa, imamo čak i veš mašinu, ali ne znam radi li.
Jučer sam stavila veš da se pere, povukla vodu i veša više nije bilo... Ovdje vrijeme i nije tako loše. Prošle sedmice samo je dva puta padala kiša - prvi put je trajalo 3 dana, a sljedeći put 4.

U vezi one jakne koju si želio, tvoj ujak Pjer mi je rekao da ako ti je budemo slali da skinemo dugmad, pošto su dosta teška, jer to bi više koštalo, tako da smo skinuli dugmad i stavili ih u džep. Napokon smo sahranili tvoga djeda: pronašli smo njegovo tijelo kada smo čistili kuću.

Bio je u ormaru od onog dana kada je pobijedio dok smo se igrali skrivača.
Prije nekoliko dana eksplodirala je boca od plina u kuhinji: tvog oca i mene je izbacilo van kroz prozor: koji osjećaj!

Nakon toliko godina, otac i ja smo izašli van zajedno.
Pošto već spominjem tvoga oca - dobio je novi posao! Jako je ponosan.

Ispod njega se nalazi oko 500 ljudi... zaposlili su ga na gradskom groblju... održava travnjak. Tvoja sestra Julia, znaš ona koja se udala za svog muža... napokon je rodila! Ne znamo još spol, tako da ne znam jesi li postao tetka ili ujak... ako bude curica, tvoja sestra će je zvati po meni... Čini mi se malo čudno da svoju kćerku zovem "mama".

Tvoj rođak Pol se oženio.. po cijeli dan se moli pred ženom, jer je djevica. I da znaš da više ne viđamo tvoga Ujaka Isidora, onoga koji je umro prošle godine...

A da ne govorim o tvom bratu Žanou.. on je grozan.. zatvorio je vrata od auta, a unutra su ostali ključevi. Morao se vratiti u stan kako bi uzeo duplikat i kako bi nas sve izvukao iz vozila.

Katastrofa !!!!!!
Dobro sine, neću ti napisati adresu, jer ne znam koja je. Porodica koja je ovdje prije nas živjela, uzela je kućni broj sa zida i ponijela ga sa sobom. Ako vidiš Margarit pozdravi je, a ako je ne vidiš nemoj još ništa govoriti.

Mama koja te voli.
 
T

Tihi Don

Gost
#4
Postovani gospodine ministre obrane,

Dozvolite mi da Vam objasnim svoju situaciju u nadi da cete moci razrijesiti moj slucaj.

Trenutno cekam poziv u redove HV. Imam 23 godine, ozenjen sam 47-godisnjom udovicom, koja ima 26-godisnju kci. Sa tom kceri ozenjen je moj otac.

Ozenivsi kci moje zene, moj je otac postao i moj zet. U isto vrijeme, moja je zena tasta mome ocu, a kci moje zene moja je maceha.

U sijecnju zena i ja dobismo sina. To je dijete brat oceve zene, a zet moga oca. U isto vrijeme, to je dijete i moj stric, jer je brat moje macehe.

U svibnju zena mog oca rodila je sina. To je dijete moj brat, jer je sin moga oca. U isto vrijeme, to je dijete i moj unuk, jer je sin zenine kceri.

Dakle, ja sam brat svoga unuka, a s obzirom da je muz necije majke i otac toga dijeteta, ja sam i otac zenine kceri, te brat njenog sina. Jasno je, dakle, da sam ja svoj vlastiti djed.

Nadam se da sam sve jasno objasnio. Nadam se, gospodine ministre, da cete me razrijesiti vojnicke duznosti, jer zakona nalaze da sinovi vise od dviju generacija (dakle djed, otac i unuk) ne smiju istovremeno sluziti vojsku.

Hvala vam na razumijevanju.
 
T

Tihi Don

Gost
#5
Pismenost u Srba

Niski omladinski list "Glas" u broju 9 od 29. IV.1965. donosi nekoliko odlomaka iz pismenih zadataka ucenika uciteljske Skole u Aleksincu. Statistike pokazuju da je procenat nepismenog stanovnistva kod nas veoma visok. Podaci bi morali biti daleko porazniji kad bi se i nepismenost pismenih uzimala u obzir. A cudo je sto nisu jos porazniji neko sto su kada se ima na umu da su sledece redove napisali buduci ucitelji, opismenjaci onih koji jos nisu naucili da citaju i da pisu.

MLADA I NEUKUSNA

"Bila sam jos mlada i neukusna. Pastiri su gonili stada ovaca medju kojima sam bila i ja. Od jedanput meni mi nesto zaigra ispod nogama. Svi popadasmo od stra na travi u meni mi srce sidje u petama. Malo posle iza toga kad se vrati smo u svest od straka neko upita sta to bi, ja si reko u sebi, pa to smo ucili u skolu na zemljopisu i reko decama: "to su arhitektonski potresi duboko ispod zemljinom povrsinom."

LJUBIMAC PREDMETA

Posoj sam da se upisem za u uciteljsku skolu preko prijamnog ispita pretkodno. uso sam u autobus koji je bio upaljen. Autobusom putujuci tako pogledjivao sam okolinu oko sebe. Posle pola sata truckajuci se na sedistu autobus je prispeo na zeleznickoj stanici. Tu sam uvideo jos svoji drugovi koji ce s upisu za u uciteljsku. Svi smo se penjali u voz udjemo u prvi kupej kada tamo sedi jedan covek sa dzakom od prtenu konoplju i jednoga maloga zecica. Ne obracajuci paznju na nasoj galami mazi zecic poce skakuce po kupeju i vikati mi smo se smejali. Ovu skolu koju sada pogadjam dosta je lepsa i poukrasenija od onu sto sam tamo pogadjao. Ja marljivo ucim i postao sam ljubimac svih predmeta. Pre neki dan saznao sam da mi je drugar bolestan i pristao daga posetim. Iako sam bio zuazet poljskog rada, ipak sam pristao po odluci. Putujuci tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice su pevali na zelenim grancicama pod sjajnim suncevim zracima tako iduci mome drugu.

KRALJEVIC MARKO BOMBAS

U Narodno oslobodilackoj Borbi prolivali su svoju jarko crvenu i skupocenu tecnost koju mozemo da nazovemo drugacije krv, protiv nemaca fasista idomacim izdajicam, pa cak i poginuli dajuci svoj zivot Sava Kovacevic, Ivo Lola ribar, Marija na prkosim, Karadjordje zvani Petrovic, Uca Gvozden, Marko Kraljevic i drugi nasi sinovi, koji su branili i koji ce braniti svoju zemlju dokle god je zivota u njima.

O BOZANSKOJ KOMEDIJI

Ovu komediju napisao je najveci pisac danta Alegorija. Ona se zove ili nosi naziv Bozanstvena zato sto dant moro da dobije bozansko nadaknuce da bi mogo da prodje kroz pakao da ne izgori ili padne u neki kazan sa vrelu vodu pa da se ispari pa da ga posle neprime u raj gde ga tamo ceka njegova devojka koju je on strasno mnogo volo pa mozda nece da joj se zasvidja koja se zvala Beatrica, ako ima rane na licu i na rukama koje je on nju voleo pa i ona njega pa sto sada da mu se ljubav pokvari. Ova knjiga se zove jos i komedija zato sto je to sto pisac pise izmisljeno i sto mi to neverujemo pase smejemo kada citamo sto tu pise. da napise ovu komediju nagovorijo ga je njegov prijatelj Virgilia, on je pisao sonete Lauri i ne boli joj samo dusu kao daneta vic i oci i kosu i vidi je kako se vozi u camac pa se plasi da se ne prevrne. Vodi ga na onaj sveti i tamo nadju papu kako visi na glavacke na dole koji je tada ziveo u Rimu na Tibar, reku zelenu i pljackao seljake koji nisu imali sta da jedu posto im je sve uzimao ovaj pata i drugi burzujci. Odavde mi moze da izvedemo zakljucak kako je Alegorija bio napredan i mrzeo sve gazde tiranine i razne druge kapitaliste kao sto ih i mi isto tako mrzimo i mrzecemo ih i nece se ugledamo na njima vec cemo marljivo ucimo i izgradjivati zemlju i drugi svesni objekti."
 
T

Tihi Don

Gost
#6
PENISOVA ŽALBA

Poštovana upravo,

Ja, Penis, ovim putem zahtevam povišicu, iz sledećih razloga:
Radim fizički posao. Radim na velikim dubinama, bez ventilacije. Uvek mi glava srlja prva. Nemam prava na vikende, praznike i godišnje odmore. Radim u vlažnim uslovima, na povišenoj temperaturi. Ne plaćaju mi prekovremeno. Moj posao me izlaže zaraznim bolestima.

S postovanjem,

Penis.

ODGOVOR UPRAVE

Poštovani g. Penisu,

Nakon pažljivog pregleda vašeg pisma, uprava je odbacila vaš zahtev za povišicom, iz sledećih razloga:
Ne radite ni 8 sati dnevno. Umorite se i zaspite nakon kratkih perioda rada. Često ne slušate naređenja uprave. Ne ostajete na naznačenim pozicijama i često posećujete druge oblasti. Ne preuzimate inicijativu - treba vas dodatno stimulisali da bi počeli da radite. Radno mesto je, kad vi odete, uvek u haosu. Često ne poštujete neophodna sigurnosna pravila (nošenje zaštitne odeće i sl.). Penzionisaćete se mnogo pre nego što napunite 65 godina. Stalno dolazite i odlazite sa radnog mesta, noseći dve sumnjive vreće.

S poštovanjem,

Uprava
 
T

Tihi Don

Gost
#7
Covek se nasao pred sudom optuzen za ubistvo sa predumisljajem.

Sudija:
- Ovde se radi o krvavom ubistvu. Kako se branite?

Optuzenik:
- Bila je toliko glupa da sam je morao ubiti.

Sudija:
- To ne smatram olaksavajucom okolnoscu.

Optuzenik:
- Pa, dobro, cenjeni sude... da ispricam kako je bilo. ziveli smo u jednoj zgradi. Iznad nas je zivela porodica sa dvoje dece. Bilo je stvarno zalosno, deca su bila jako niska rastom. Sin od 12 godina je bio visok svega 80 cm, a onaj stariji od 19 godina svega 85 cm. Jednog dana, u razgovoru sa svojom zenom, kazem da je to stvarno tuzno i da mi ih je zao. Da, rece zena.... to su Pirineji.
- Mislila si Pigmeji?
- Ne pigmeji su ono sto nam se nalazi pod kozom i zbog cega pocrnimo.
- To je pigment.
- Ne... pigment je bilo ono na cemu su stari Grci pisali.
- Pobogu zeno, to je bio pergament.
- Ne, pergament je kad neko procita ili prikazuje samo jedan deo nekog dela.
- Postovani sude, verovatno pretpostavljate da vise nisam imao volje da joj objasnim da se radi o fragmentu. Seo sam na trosed i citao novine. Ubrzo dode zena sa knjigom u ruci, legne pored mene, otvori knjigu i poce citati deo nekog teksta. Duso, gledaj:
- Suncana terasa od rucne torbe je bila uciteljica
od makroa 15.
Uzeo sam knjigu, pogledao i rekao joj:
- Draga, ovo je knjiga na francuskom jeziku i tu
pise "La Marquise de Pompadour est la Maitresse de Louis XV", a to znaci da je Markiza de Pompadur bila ljubavnica Luja XV.
- Ne, rece ona, La Marquise je suncana terasa, Pompadour je rucna torba, La Maitresse je uciteljica, a Louis XV je 15. makro. Ja
to sigurno dobro znam. Nisam ja dzabe imala extra casove iz francuskog
jezika i vezbe sa svojim legionarom.
- Mislis na lektora?
- Ne, lektor je jedan grcki heroj.
- To je bio Hektor i bio je Trojanac.
- Ne, hektor je mera za povrsinu.
- Mera za povrsinu je hektar.
- Ne, hektar je bozansko pice.
- zeno, nektar je bozansko pice.
- Nije, to je reka u Nemackoj.
- Reka u juznoj Nemackoj se zove Neckar.
- Ne znas ti to, jos kao mala sam pevala sa drugaricom duo o reci Nektar.U duetu, tako si valjda htela reci.
- Ne, duet je kad igraju Sarajevo i moj Zeljo.
- Postovani sude, tada sam uzeo cekic i opalio je po glavi. Konacno je
zacutala.

Sudija:
- Optuzeni se oslobada... ja bih joj presudio jos
kod Hektora.
 

anuška

Kolonista
Kolonista
#8
Bizarni tekstovi pjevačica sa Balkana:
O čemu one pjevaju?

Tekstopisci danas malo vode računa o rimi, a o smislu tekstova i ne razmišljaju. Kako piše Blic, neki stihovi imali blago rečeno čudno značenje. Tako neke od velikih zvijezda iz regiona znaju otpjevati čudne pjesme za ukus mnogih na prostorima bivše Jugoslavije


Prosudite i sami:

Nataša Bekvalac

Riječi pjesme

Šizofrenija - Kad je bila kiša bio si u kući, nervozan od sve te vlage, sve si luđi, u toj sobi ljubili i svađali, riječima i stvarima se gađali. Šizofrenija još na mojoj je adresi, mada više ne znam gdje si, šizofrenija.

Šta je pisac htio da kaže - Šta se desi kad soba prokišnjava

Vremenske prilike mogu nepovoljno da utiču na emotivnu vezu, posebno ako izolacija stana nije urađena kvalitetno. Još ako pored kiše padne i neka teška riječ, raskid dovodi do šizofrenije.

Goga Sekulić



Riječi pjesme

Bomba - Bomba sigurno noćas na tebe pada. Bomba, srušiću tako pola grada. Bomba, neću da trpim tvoje laži. Bomba, samo mi njeno ime ne kaži. Bomba noćas se traži.

Šta je pisac htio da kaže - Prevarena žena se sveti

Prevarena žena je opasnost. Zaslijepljena bijesom, ona na sve načine želi da povrijedi subjekt koji je izdao njena nježna osjećanja. U trenutku smanjene uračunljivosti ona traži bombu.

Severina



Riječi pjesme

Da nisi možda gej - Kod tebe, kod mene idemo, svejedno je. Šta ti nije tu okej, da nisi možda gej? Kako ćemo, lako ćemo, ne brini se ništa. Tebe veže sila teže, ja na oblaku.

Šta je pisac hteo da kaže - Čim je odbije odmah je gej

U 21. veku je normalno da žena preuzme inicijativu i stavi muškarcu do znanja da joj se dopada. Ukoliko on ne shvata, ona ga pita za seksualnu orijentaciju, uz predlog da odu do nje.

Ana Nikolić



Riječi pjesme

Zla Barbika - Ludilo u klubu, ko karijes na zubu lijepiš se za mene. Kažem nemoj sa mnom, mnogi plaču za mnom. Nađi sebi bolju, ko me ljubi, ljubi nevolju. Ja sam zla Barbika, srce mi je plastika.

Šta je pisac hteo da kaže - Ljubav je kao zubobolja

Ana poručuje udvaraču da zaboravi na ljubav na prvi pogled, jer je ona lijepa i samostalna žena koja ne vjeruje u emocije. Srce joj je plastika, to jest, srce joj je od kamena i teško ju je preboljeti.


Izvor:
Autor: (Al. Ti.)
 

anuška

Kolonista
Kolonista
#9
Ukradena zastava 128 u Beogradu

(... dramatični oglas 'raspamećenog' vlasnika,jednostavno - mora se pročitati!)


***************

Ukradena "Zastava 128"
Što ne uze onu Vektru ili onog BMW-a od narko-dilera iz ulaza do moga?

Kako li je samo upali, kad ja verglam po 10 minuta?

Jel' ti crkla guma, k'o meni prije 2 dana?

Jesi li uključio grejanje kroz haubu, jer se sajla pokidala?

Dokle si stigao sa one 3 litre u rezervoaru... nadam se do prve bandere, ruka ti se osušila!

Jel' te zaustavio saobraćajac,što nemaš prednji desni žmigavac, nek ti polomi noge pendrekom!

Jesi se nasluš'o muzike na onom jadnom produvalom zvučniku,
a kaseta se baš duuuuuuuuugo vrti zimi, mozak ti kroz uši iscureo!

Cigaru upali na auspuh, majki ti ga spalim, pošto nema upaljača, k**** mi se napušiš!!!

Ispod desnog sedišta imaš dugme, kojim možeš da prespojiš bobinu, da ti je ne bi ukrali...
ukrali ti leš dabogda!

Kad pada kiša, ti stavi rukavice, jer se skida ono crno govno oko volana, crna te voda izbacila!
Pazi da ti ne polome brisače! Imaš stare, potrošene (rezervne) u gepeku.

Kočnicu pritisni dvaput brzo ili jednom, al' do daske, iako bi ja želeo da ne zakočiš na vreme
pred grotlom pakla i da tamo goriš dok ti 128 demona čereči iznutricu do kraja večnosti!

Što li me, bre, mrzelo da stavim jastuče sa iglama i udicama na vozačevo sedište,
bar bih poštedeo svet tvog prokletog poroda, živ se ucrv'o!

Stiće tebe kletva najstrašnija, gde pokrade poštena čoveka,
kugom ti se seme zatrovalo, dabogda krv piš'o!

Đavoli ti pamet isisali, a sa glavom nogomet igrali ! Mater ti se parila s veprom,
pa da posere još jednog takvog istog ko što si ti.

p.s.

Ako neko vidi krem Zastavu 128, registracije BG 192-523, neka je polije benzinom i zapali.
 

anuška

Kolonista
Kolonista
#10
Krivi broj
Bok srčeko moje, tata je na telefonu.... Možeš mi dati mamu?

- Ne mogu, na katu je u sobi sa ujkom Davidom.

Kratka šutnja...

- Ali zlato moje, ti nemaš ujaka Davida...

- Imam, imam, u sobi je sa mamom!

- Dobro, OK, onda, evo što ćeš napraviti: spusti telefon, odtrči gore, pokucaj na vrata sobe i vikni mami i ujaku Davidu da je tatin auto upravo ušao u garažu...

- Dobro tata
Par sekundi kasnije, curica se vrati na telefon.

- Napravila sam što si rekao, tata

- I šta se dogodilo?

- Pa, mama je počela vikati, skočila je iz kreveta sva gola, počela je svugdje trčati, poskliznula se na tepih, pala je kroz prozor, i sada je skroz mrtva!

- Isuse Bože! Bože! Bože!... A ujak David?

- Pa, on je skočio iz kreveta skroz gol, počeo je svugdje trčati, i onda je skočio kroz stražnji prozor u bazen... Ali je zaboravio da si prošli vikend ispraznio bazen da ga očistiš, i sada je i on skroz mrtav...'

Duga tišina... Onda tata kaže:

- Bazen? Koji bazen? Jel' sam ja dobio broj 6549 226?

Izvor:
CEROVAC. NET
 

Beba

Domorodac
Domorodac
#11
Kako se big boss treba ponasati na poslu

Nikada mi nemojte davati radne zadatke za radnog vremena. Napravite to iza 16:00. Obozavam raditi pod pritiskom.

Ako nesto treba hitno napraviti, molim Vas da me prekinete svakih 10 minuta i pitate kako ide. To mi jako pomaze. Ili jos bolje - mozete mi stajati iza leda i ispraviti me svaki put kad stisnem krivu tipku.

Kada izlazite iz kancelarije, nemojte mi nikad reci kamo idete. To mi pruza izvrsnu priliku za treniranje mojih kreativnih sposobnosti svaki put kad me netko pita gdje ste.

Ako imam pune ruke papira, kutija ili knjiga, ni slucajno mi nemojte otvarati vrata. Moram se nauciti snalaziti sam, Otvaranje vrata punim rukama bez icije pomoci je pravi nacin za to.
 

anuška

Kolonista
Kolonista
#12
KAKO MUŠKARCI SPREMAJU ROŠTILJ

Roštilj je jedina vrsta spremanja hrane koju muškarci poznaju, a izgleda ovako:

■ Žena ode do prodavnice i kupi sve potrebno,
■ Žena napravi salatu, povrće i desert,
■ Žena pripremi meso za roštilj, poređa ga na tacnu i odnese do roštilja gde
muškarac čeka i pije pivo,
■ Muškarac poređa meso po roštilju,
■ Žena uđe u kuću da proveri povrće i postavi sto,
■ Žena izađe napolje reći muškarcu da meso gori i da ga treba skidati,
■ Muškarac skida meso s roštilja i dodaje ženi da ga nosi,
■ Žena ga postavlja na sto i servira,
■ Svi hvale muža kako je dobro ispekao roštilj i govore ženi kako je sretnica s
takvim mužem,
■ Žena nakon večere posprema sto i pere suđe,
■ Muškarac pita ženu je li zadovoljna što je imala 'slobodno veče' i kad ga ona
pogleda ispod oka, on gunđa kako ima žena koje nikad nisu zadovoljne.

izvor
The conoplja news
 

anuška

Kolonista
Kolonista
#13
MALA JUTARNJA PANIKA

Živite zajedno i prelepo vam je? Stvarno vam nije jasno zbog čega se parovi svađaju i zašto puca toliko brakova? A, možda vam buđenje jednog radnog dana u 6:30 postane ovakvo...

ONA

U 6:30 budi se uz urlik jer možda kasni. Trči napolje iz sobe, pali cigaretu i nervozna je jer je radni ponedeljak ujutro, pa mora biti nervozna kako bi u kanselariji mogla pričati da je nervozna. Otvara sve prozore da vidi hoće li obuti kišne cipele ili ne, te ne bi i bukom i hladnoćom probudila pseto koje ne pokazuje volju za
ustajanjem.
U kupatilu uključuje peć, fen, ono za ufrćkavanje kose, ono za ravnanje kose,
depilator i još tri stvari kojima prosečan čovek ne zna ni naziv. Pali istovremeno još tri cigarete, zavisno o broju prostorija u stanu, dok u kupatilu taj broj treba pomnožiti sa stadijumom nervoze. Kuva kafu i zasere štednjak. Sprži obrvu paleći nikotinski štapić ispod džezve, a kap vrele kafe joj uništi pljugu i opeče nos.
Ulazi u kupatilo i spoznaje svu strahotu svoje glave u ogledalu. Plače pred ogledalom, ali odlučuje krenuti u bitku. Tuširanje i psovanje jer kreten još nije popravio bojler. A tek nabacane gaće i čarape pokraj kante za veš... Nije zadovoljna minivalom i pramenovima od subote, uništava četke, češljeve, viklere, fen s nastavcima i lupa po vešmašini da probudi đubre. Mackarenje kremicama i pomadicama. TV-prognoza vremena - ako će duvati, mora staviti vodootpornu šminku. Pada joj pepeo na najmiliju majicu, bezuspešno traži čarape koje nemaju rupu na vidljivom mestu, spotiče se o njegov prljavi veš na
podu.

Preliminarno šminkanje uz čupanje dlačica koje nije videla sinoć i mazanje noktiju dok se na radiju vrti iritantna Radio stanica sa turbo folk muzikom. Spremna je, a tek je 7:45! Shvata da je napolju počela kiša i menja cipele pa mora presvući i sve ostalo. Kako mora promeniti maskaru, brzinski kreće u kupatilo i prekasno
shvaća da je u zahodu on i da upravo, o ne... pa on, Isuse, ne možeš... aaaaaaaaaa!
Beži u kuhinju i u suzama kombinuje paralaksu s tri ogledala kako bi dobila trodimenzionalnu sliku svoje lepote. Uspeva uz biranje novih minđuša te stavljanje ruža koji joj bolje paše. U 8:10 izlazi nadrkana i kasni...

ON

U 6:30 budi ga dvonoga koza koja vrišti zajedno s 4 budilnika iako ima još sat vremena do normalnog ustajanja. Žmiri u sat i okreće se na drugi bok. Pokušava bez ustajanja prstima desne noge skinuti od sinoć zaostalu čarapu s leve noge. Uspeva. Spava još sat vremena, buđen iznenadnim skvičanjem najdraže, ali
čvrsto odlučan da ne izlazi iz toplog pre negoli je to stvarno
potrebno.
U 7:30 zvoni sat. Vreme je za češanje jaja i protezanje. Ruka kojom se počešao ne smrdi toliko alarmantno da bi se morao tuširati, što mu daje nagradni bonus od još tri minute pod pokrivačem. Prdi takvom snagom da mu skoro ispadne oko, a cveću u sobi ispadnu latice i tučak. Gura glavu pod pokrivač i divi se vlastitom smradu. Zove je da podeli miris s njim, ali žene ko žene - ne znaju što je dobro. Iskušava staru istočnjačku mudrost 'ako mu ga vidi dignutog, možda se napali'. I tako nju jureću gledaju tri oka, ali bez ikakvog uspeha, pa baca drkicu u čarapu.
Ulazi u WC, stavlja kaladont na četkicu. Istovremeno pere zube i piša te se popiša po dasci, zidu, mrtvoj bubašvabi i vešmašini, što zbog erekcije, a što zbog ispadanja četkice. Pljune penu iz usta u školjku da se čuje ono 'blouć!'. Smeje se. Obriše sa zapišanih objekata ono vidljivo. Pere oči i njuši se pod pazuh te eventualno malo pokvasi i tu zonu. Gleda se u ogledalo, nakezi i namigne. Brijaće se sutra, sada je prehladno.
Vraća se u sobu, baca odeću sa stolice na krevet i dugo traži čarape pod istim. Skoro skorene i deformirano-zgužvane smrdljive nanožne predmete i seti se kako oprane čarape mogu biti krute, neelastične i neudobne, a za otvoriti ormar bi se trebalo i dignuti. Kasno shvaća šta je napravio u 7:38 i nevoljno uzima čiste čarape. Odlazi u kuhinju, prdi potajno iz inata i sukne kafu. U 7:45 spreman je za polazak.

izvor:
The conoplja news
 

Beba

Domorodac
Domorodac
#14
Da li si ti sargarepa, jaje ili zrno kafe?

Cerka se zalila svom ocu na tezak zivot i rekla kako ne zna vise kako da se suprotstavi zivotnim problemima i teskocama, kako nema vise snage za borbu; jer cim resi jedan problem, vec je pred njom drugi i tezi od prethodnog.
Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vrijeme voda u posudama pocela je da kljuca. U prvi lonac je stavio sargarepu, u drugi jaje, a u treci nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme.
Cerka se nije mogla strpeti, jer nije znala sta njen otac tim postupkom zeli reci i dokazati.
Otac je iskljucio sporet, pa je izvadio sargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom. Pogledao je cerku i upitao: "Sta vidis?"
- "Vidim sargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je.
Zatrazio je od nje da opipa sargarepu i osetila je da je sargarepa jako meka i krhka. onda je zatrazio da oguli jaje i videla je da je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomirise kafu, a ona se nasmesila kad je osetila njen bogati miris.
-"Ali sta sve ovo treba da znaci"?, upitala je zacudjeno.
-"Znaj, kceri moja, da su i sargarepa i jaje i kafa prosli kroz isto stanje, boreci se sa istim neprijateljem -'kljucalom vodom', ali se svaki od njih suprotstavio na razlicit nacin.
Sargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omeksala i oslabila u kljucaloj vodi.
Jaje je cuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tecnog u tvrdo stanje.
Dok je kafa sasvim drugacija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspela promeniti vodu! A ti??
Da li si sargarepa koja je naizgled jaka, ali, cim naidjes na manje prepreke i teskoce, oslabis i gubis snagu?
Ili si jaje mekog srca koje, kad naidje na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska (spoljasnji izgled) se ne menja, ali se menja tvoja unutrasnjost tako da tvoje srce postaje tvrdo, jako i gorko?
Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako sto je cini ukusnom i daje joj lep miris. Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu cinis boljom, vrednijom, ti teskocu sebi olaksavas tako da ona bude olaksica umesto teskoce i problema, brige i tuge.
Razmisli, kceri moja, kako ces se suociti sa svim problemima i teskocama ovoga sveta??"
 
T

Tihi Don

Gost
#15
Ovo je pismeni rad ucenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen vidjecete na kraju kako.Ta ocena i pismeni su došli do ministra obrazovanja i bice svuda objavljeno.Živa istina.Velika greška nastavnice. Pismeni je remek delo.

Jesen na Cetinju

Pocela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao,ali Živku Orlandiju baš i nije. On cesto kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gadala medu rogove nije tako mislijo.
Domacice spremaju zimnicu. Ja sam srecan. Grad je pun lišca a tata kaže da bi smecari trebali da idu u k***c jer ovo vec treca jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kucu,pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna g***,a nije tako mislila na tom nacinu kada nam je kuca bila puna struje.
Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu.
To je mala od pašenoga-Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva.I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezašticene,pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo.Ðed kaže da su one pticiji proletarijat,a nije tako mislio kad nam se roda posrala na ficu ,pa je tata jurio do Špadijerskog vrha. Ðed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama. On kaže da se branila ka covjek. Meni je bilo žao a žao mi je i deda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je ded živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila deda pod Špadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra dedu na ficu i da ga je ded ubio sjekirom,ka što je htio babu jedan put,a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) šlepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene.
Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.
Brat od tetke mi Vojo,je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde.Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi,a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu de je ded i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat covjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu,pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuce. Nedo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u pecinu pošle tri plate pa je ijo u našu kucu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.
Radencevic Slaven VI 3

Ocjena: jedan (1)
Komentar: Obrati pažnju na genitiv.Tema je promašena
 

bobajohan

Kolonista
Kolonista
#16
KOJI JE MUSKARAC DOVOLJNO DOBAR ZA RAZVEDENU ZENU?
Ovih nekoliko godina verujte naslusah se ja o tome koji je muskarac dobar za razvedenu zenu.

Saveti prste na sve strane od duzebriznika.

Kako god, sve i da je razvedena sama ne valja nikako.

Onda je sama,jadna,nezasticena,nesposobna.Nije vazno ni sto odgaja sama decu ali pokraj sebe nema muskarca!

Ako je nekim slucajem sa ozenjenim, pu pu ne daj Boze!

Ako je opet sa nekim slobodnim koji se nije zenio, kuku njega niko nece. Kud je njega nasla kad ni jednu mogao nije da nadje pre nje.Mora da mu nesto fali.

Ako je sa starijim nasla dedu.Sta ce jadna. Ne moze da bira.

Ako je sa mladjim on je mlad, momak, ona zeli da ga upropasti sa decom i svim njenim zivotom i zarobi naravno.

Ako je sa nekim sto ima novca eto prodala se za novac. Ko zna mozda je i muza varala.

Ako je sa nekim bez prebijene pare. Pa da polovnjaca...ne moze bolje.

Ma sta god ne valja nista!

Jer ona etiketa razvedena stoji. Nesto mora da je uradila ili zgresila pa ju je muz ostavio.

Ili opet nije bila dovoljno sposobna da ga zadrzi.

Ma kako god obrnes ne valja nista!

ZATO LEPO NE SLUSAJTE NIKOGA VEC SAMO SOPSTVENO SRCE.

I NE PRICAJTE NIKOME SVOJE SRECU.

ZADRZITE JE ZA SEBE! BISER SE CUVA U SKOLJCI!

NASMESITE IM SE SVIMA I ZIVITE KAKO GOD ZELITE:) 0ejRlSwSZ.gif
 

Beba

Domorodac
Domorodac
#17
Zoljom pretio osoblju Hitne pomoći, tražio da ga pregleda Nada Macura

Slobodan Petrović (54) je jutros oko 7:45 ušao u prostorije Hitne medicinske pomoći u Fransa Deperea 5 sa lanserom "zolje" (bez projektila) i pretio osoblju, saznaje "Blic". Kako "Blic" saznaje, Petrović je zahtevao da ga pregleda Nada Macura, portparol Hitne pomoći.

Ceo tekst: http://www.media1.rs/drustvo/crna_hronika/1452860/.....ada_Macura
 

Beba

Domorodac
Domorodac
#18
TELEVIZOR NA LEĐIMA
Detalji
Kategorija: Razno
Na izložbi "Vojnik 21. stoljeća" izloženi su, između ostalih, ruski i
američki "prototip" vojnika budućnosti.
Ruski vojnik je u neprobojnoj uniformi od kevlara, sa kompjuterskim
vizorom, laserskom puškom, ručnim A-bombama i sa jos dosta sličnih
ubitačnih detalja.
Američki general daje komplimente svom ruskom kolegi.
Odlaze na američki štand, a tamo vojnik uhranjen steroidima, nova
neprobojna kaciga, model Ray-Ban naočala za gledanje u mraku, takođe
sav u neprobojnim prslucima, najsuvremenije naoružan,
a na leđima "Sony" televizor...
Gleda to ruski general pa kaže: - Bogami, strašno izgleda, stvarno strašno ...
ali zanima me čemu služi onaj televizor na leđima?
- Vidite, ni nama to nije baš najjasnije, ali naši su stručnjaci izvršili opsežna
istraživanja različitih vojnih formacija širom svijeta i primetili su da je većina
vojnika u nedavnom ratu u Hrvatskoj nosila televizore
na leđima, pa smo i mi stavili taj detalj na našeg vojnika ...
 

pesakvremena

Kolonista
Kolonista
#19
L'ganje do moganje
AUTOR

Petko Nišavac
Košarkaški trener u penziji.

Dokle će bre da me l'žu a ja da ćutim? Ajd što me l'gaše tatko i majka, dok beo dite, toj razbiram. Toj je bilo za moje dobro. A i dite, k'ko dite, za č's ga zalažeš s's niko čibuče ali igračku. More, fala gi na toj što mi nesu zborili k'ko je Gospod ujdurisaja ovaj svet i k'kve me sve muke i nevolje čekaju pod ovuj kapu nebesku. Jer, k'ko beo bandoglav, ič ne bi daja da mi izniknu mustaći i cel život bi ostanuja dite.

Lele, iskoči da je po čkolju bilo najgolemo l'ganje. Sve što smo t'g učili, s'g je lažovno.

Dobro de, ovoj za istoriju razbiram, toj si je bilo od k'd je svet i vek. Koj se ufati za plajvaz i artiju, taj pisuje istoriju. Neje k'ko u stara vremena, k'd su istoriju pisuvali s'lte onija što su pobedili. S'g svi pisuju i s'lte Gospod Bog znaje, koj je pobedija a koj izgubija. Čatim ovej novine, buljim u ovaj televizor, i sve mi iskača da su nadokrajke pobedili onija za koji sam misleja da su izgubili.

Sve se promenilo, od onolku nauku na naš samoupravni socijalizam, ništo neje ostanulo. A Marksizam i sociologiju s'lte još poštuje moj komšija Asan Ciganin što zbira stare artiške i prodava gi na otpad. Vika mi:

Komšijo, od ovoga Marksa, još dve godine ima da ranim decu. A od ovej Titine knjige, što su u kožu uvrzane, na sina Sandokana ću svadbu da naprajim, pa da se pamti po Niš k'd je Asan na sina svadbu praija.

I matematika je s'g stanula jevropejska i amerikanska, neje onakoj dva i dva su četiri, k'ko učešemo kude našoga profesura, čiča Boru Morunu, s's računanjku i zrnca od pasulj. S'g ima niki nov račun i vika se statistika i procenat. S's taj računj, iskača k'ko smo mi Srbi dvaput pobolji od Švabe i k'ko smo najgolem narod na cel' beli svet. Ima ne, s's sve Kinezi, milijardu i četristo milijona duše.

Mislim si ništo na ovaj moj pamet, što t'g ne beše ovaj računj pa da ne izedem onolki ćutek od tatka mi, k'd za Vidovdan donesem iz čkolju đačku knjižicu s's ocene. Petica iz fiskulturu, jedinica iz srpski. Toj po ovaj računj, iskača, trojka iz srpski. Lele, kolko bi se majka i tatko falili po komšil'k. Tatko bi po kafanu častija kardaši i onakoj s's puna usta pričaja, zašto je s'lte trojka.

Malko je falilo da ocena bidne pogolema jer dite je sve znalo od ovija padeži al' se malko zabaknulo kod pisci. Sve je znaja da izdeklamuje od cara Lazara i Kranjevića Marka, al k'd je došeja do ovija pesnici što se utepuju s's niki ljubovi, grlenje i celivanje, tuj mu se jezik zavrzaja. Zasramilo se dite, kude se tija rečovi zboru pred mlade učiteljke.

Ono istin je, tej pesne od Kraljevića Marka sam mlogo voleja, učešem gi po cel d'n, i k'd je trebalo za čkolju i k'd neje trebalo. Razvikam se takoj po bašču: "More Marko ne ori drumove, more Turci ne gazte oranje."

Čujem moju majku k'ko zbori na komšike:

Lele, mlogo me stra' za ovoj dite, će pobrljavi od ovolke čkolje. Mora prajim muabet s's tatka mu da ga vadimo iz čkolju i pisujemo u niku partiju. Dosta je naučija, taman za odbornika u nišku opštinu ali za poslanika u Beligradsku skupštinu. Što će mu pogoleme čkolje, ako ga jed'n d'n, fala na Gospoda, turu za ministra ali prisednika, će prodamo onoj lojze u Goricu, pa će mu majka pazari najgolemu diplomu i toj č'k u Kamenicu.

A s'g iskoči, k'ko Marko neje oraja drumovi, neje tepaja Turci, neje s's Šarca jurija vilu Raviojlu po Miroč planinu nego se pisuvaja u Tursku zajednicu, isto onakoj k'ko će se ovija naši s'g pisuju u Jevrpejsku zajednicu.
 

pesakvremena

Kolonista
Kolonista
#20
Preletači
AUTOR

Petko Nišavac
Košarkaški trener u penziji.

Čatim ovej novine, buljim u ovaj televizor, i nema d'n a da ne pisuju i zboru od niki preletači. K'kvi su bre tija preletači? Ja znajem za golubi, al' ovoj čoveci, pa preletači, nes'm znaja.

Svi mi, što smo čuvali golubi i iškali gi po ovoj niško nebo, ubavo znajemo da je preletač golub, što za č's od tvoje čandije preleti na komšiske, s'lte ako mu komšija frlji niko zrnce od pčenicu.

Stari golubar čiča Dragi Curkin, dajma vikaše na nas mlađeji, što smo toprv učili taj golubarski zanat:

Toj je golub nesreća. S's takvog goluba, s'lte će ve bije maler, i po kuću i po ćumez. Ako jed'n put preleti na komšiske čandije, ič ga ne vrćaj u ćumez, s'lte će ti pokvari drugi golubi. Za toj, il' mu kidaj glavu, il' ga daruj na najgolemog dušmanina. A i onaj, što je od komšiske čandije preleteja na tvoje, ič neje pobolji. I od njeg se kurtalisuj, k'ko znaš i umeš.

I takoj, slušali smo čiča Dragi, neje da nesmo. I malko po malko potamanismo tija golubi preletači. Golubi potamanismo, al' boles' pređe na čoveci.

Dobro de, l'ko je s's golubi, a što će prajimo s's čoveci preletači?

Golub je životinjka. Zač's ga zalažeš s's niko zrnce od pčenicu ali trošku od leb'. Čovek je drugo. Gospod mu je daja pamet da misli, dušu da pati, obraz da varka poštenje, reč da se zakune i molitvu da vikne Boga napomoć. Čoveka s'lte golema muka i nevolja mož' da natera da preleti od jedne čandije na druge.

Mlogo sam preturaja po ovaj moj pamet koja je toj muka i nevolja i koja je toj sila što će te natera da frljiš pod noge i čas' i obraz, i reč i zakletvu, k'd me onomad srete moj komšija Stavra Trta, vikan Preletač. I onakoj, k'ko ga je Gospod daja, na sred čaršiju, poče kuka:

E, moj komšijo, čuja li si, k'ko mi iznesoše po čaršiju, da ja ovoj rabotim za goleme pare? A neje, Bog mi je svedok da neje. Nego, čim ovija moji izgubu na izbori, ete ti gu u s'n moja slava Sv. Paraskeva pa mi vika: "Stavro, ti ubavo znaješ da te je Gospod odredija da cel život pomagaš na narod. A k'ko će pomagaš k'd nesi na vlas'. I za toj, jutre sabajle, da bataljuješ ovija tvoji Murte, što su izgubili na izbori, i pisuješ se u Kurte, što su pobedili". Što ću komšijo, toj si je božja volja i mora se poštuje.

I takoj, za č's me Trta prosvetli s's toj njegovo zborenje i kukanje. Lele, malko je falilo da ogrešim dušu. Ja sam sve misleja da je kod toj preletanje Nečastivi umešaja prsti i da je toj nika đavolska rabota, a ono iskoči da je božja volja.

A bre, ič ne znajem zašto sam zapeja s's ovuj priču od Dragi Curkinog i golubi.

Nego mislim si ništo na ovaj moj pamet, neka gu, nit iska leb, nit iska sol. Koj znaje koj će gu čati i k'ko će gu čati, k'd dođe niko drugo vreme i k'd golubi bidnu golubi a čoveci, čoveci.
 
Top