- Učlanjen(a)
- 21.12.2015.
- Poruke
- 2.299
- Broj reagovanja
- 2.231
- Horoskop
- Ovan
O poreklu Tai Chi Chuan-a i Qi Gong-a
Tai Chi Chuan(Tai Ji Quan, T’ai Chi Ch’üan, Tai Či Čuan, Tai Đi Ćuen) predstavlja jednu od tri unutrašnje ili meke borilačke veštine Kine – Xing Yi Chuan, Ba Gua Zhang i Tai Chi Chuan – i jedna je od najljubomornije čuvanih tajni kineskih majstora borilačkih veština
Koreni veštine vode poreklo iz duboke prošlosti – preko 2000 godina – i predstavljali su zasebne sisteme treninga sve dok veliki taoistički mudrac Čang San Feng nije uobličio 13 najpoznatijih pokreta i principa Tai Chi Chuana gledajući borbu ždrala i zmije. Osnovni princip unutrašnjih borilačkih veština je da se pomoću fleksibinosti prevazilazi rigidnost, kao i potenciranje minimalnog utroška energije uz maksimalni učinak.
Prema predanju, Čang San Feng je bio zadivljen njihovom borbom i pokretljivošću, te je, primenjujući već postojeće znanje, stvorio pokrete koji su oponašali tu borbu. Kasnije se veština vežba skoro u potpunoj tajnosti i prenosi se unutar Chen porodice zbog njene velike moći i praktične upotrebe u borbama. U tajne veštine kasnije, igrom slučaja, biva upućen i Yang Lu Chan, koji modifikuje i unapređuje stečeno znanje. Nakon demonstracije veštine na tadašnjem dvoru, veština koja je do tada bila poznata kao „Meki boks“ (Cotton boxing) dobija svoje današnje ime.
Sam naziv Tai Chi Chuan se sastoji iz dva dela – Tai Chi i Chuan. Tai Chi predstavlja Vrhunski princip postojanja predstavljen Tai Chi Tu simbolom – šire poznatim kao Yin-Yang symbol, dok Chuan predstavlja pesnicu, borbu. Bukvalni prevod bi bio Vrhunska pesnica ili Vrhunski ultimativni boks ili borilačka veština.
Veština se i dalje prenosi u okviru porodice i takvo stanje se održalo do početka 20. veka kada je Veliki Majstor Yang stila Yang Cheng Fu, unuk Yang Lu Chana popularizovao stil Tigra, još poznat i kao studentski ili spoljašnji stil. Od tog trenutka veština dugo sakrivana od očiju javnosti postaje svima dostupna.
Nastaju stilovi Wu, Wu/Han i Sun a zbog velikog broja ljudi koji počeli da vežbaju kao i zbog menjanja vrste problema sa kojima su se sretali, sama suština Tai Chi Chuana – borba – je izgubila na značaju.
Propratni efekti pripreme za borbu – smirenost uma, povećan imunitet, više energije, povećana vitalnost, bolja koncentracija, poboljšana cirkulacija Chija i krvi – su postajali sve značajniji. Ljudi su sve više imali potrebu da se smire i zaštite zdravlje, a sve manje da se goloruki ili mačevima i kopljima bore za život.
Sastavni deo veštine Tai Chi Chuana čini Qi Gong. Qi Gong(Chi Kung, Ći Kung…) predstavlja izvanrednu i drevnu veštinu rada čoveka na sopstvenom telu uz pomoć Wei Dan(spoljašnjih) i Nei Dan(unutrašnjih) vežbi na razgibavanju, opuštanju i jačanju tela, kao i na regulisanju energetskog balansa u telu. Prvi podaci o sličnim metodama vežbanja sežu duboko u prošlost, skoro 4000 godina i predstavljaju fizičke vežbe namenjene jačanju tela.
Pojam Qi(chi, či, ći) se nalazi u samoj osnovi tradicionalne kineske kulture. Uglavnom se definiše kao “vazduh” ili “dah” i predstavlja “životnu silu” ili “duhovnu energiju” koja je deo svega što postoji. Qi se u kineskoj filozofiji spominje još od vremena najranijih pisanih dokumenata. Iako je koncept čija veoma značajan za sve kineske filozofije, postoje različite definicije istoga. Ideogram “Qi” je nastao spajanjem simbola za paru koja se izdiže iznad pirinča koji se kuva i ima mnogostruka tumačenja .
Qi Gong sadrži i dva oblika vežbanja:
-dinamički(pokreti tela namenjeni istezanju i jačanju tetiva i ligamenata, ispravljanju položaja kičme, regulisanje disanja itd.) I
-statični(različiti nepomični položaji tela i ekstremiteta u ležećem, sedećem i stajaćem stavu, namenjeni regulisanju energetskih ali i telesnih blokova i tegoba putem regulisanja disanja i vizuelizacije protoka energije – Qi ili Chi-ja).
U toku duge istorije Qi Gong vežbanja, stvoreni su mnogobrojni sistemi treninga – Qi Gong Divljih gusaka, Qi Gong Belog ždrala, Ba Duan Jin – Osam delova brokata i mnogi drugi.
Tekst preuzet sa astma.rs
Topla preporuka za bavljenje ovom veštinom
Tai Chi Chuan(Tai Ji Quan, T’ai Chi Ch’üan, Tai Či Čuan, Tai Đi Ćuen) predstavlja jednu od tri unutrašnje ili meke borilačke veštine Kine – Xing Yi Chuan, Ba Gua Zhang i Tai Chi Chuan – i jedna je od najljubomornije čuvanih tajni kineskih majstora borilačkih veština
Koreni veštine vode poreklo iz duboke prošlosti – preko 2000 godina – i predstavljali su zasebne sisteme treninga sve dok veliki taoistički mudrac Čang San Feng nije uobličio 13 najpoznatijih pokreta i principa Tai Chi Chuana gledajući borbu ždrala i zmije. Osnovni princip unutrašnjih borilačkih veština je da se pomoću fleksibinosti prevazilazi rigidnost, kao i potenciranje minimalnog utroška energije uz maksimalni učinak.
Prema predanju, Čang San Feng je bio zadivljen njihovom borbom i pokretljivošću, te je, primenjujući već postojeće znanje, stvorio pokrete koji su oponašali tu borbu. Kasnije se veština vežba skoro u potpunoj tajnosti i prenosi se unutar Chen porodice zbog njene velike moći i praktične upotrebe u borbama. U tajne veštine kasnije, igrom slučaja, biva upućen i Yang Lu Chan, koji modifikuje i unapređuje stečeno znanje. Nakon demonstracije veštine na tadašnjem dvoru, veština koja je do tada bila poznata kao „Meki boks“ (Cotton boxing) dobija svoje današnje ime.
Sam naziv Tai Chi Chuan se sastoji iz dva dela – Tai Chi i Chuan. Tai Chi predstavlja Vrhunski princip postojanja predstavljen Tai Chi Tu simbolom – šire poznatim kao Yin-Yang symbol, dok Chuan predstavlja pesnicu, borbu. Bukvalni prevod bi bio Vrhunska pesnica ili Vrhunski ultimativni boks ili borilačka veština.
Veština se i dalje prenosi u okviru porodice i takvo stanje se održalo do početka 20. veka kada je Veliki Majstor Yang stila Yang Cheng Fu, unuk Yang Lu Chana popularizovao stil Tigra, još poznat i kao studentski ili spoljašnji stil. Od tog trenutka veština dugo sakrivana od očiju javnosti postaje svima dostupna.
Nastaju stilovi Wu, Wu/Han i Sun a zbog velikog broja ljudi koji počeli da vežbaju kao i zbog menjanja vrste problema sa kojima su se sretali, sama suština Tai Chi Chuana – borba – je izgubila na značaju.
Propratni efekti pripreme za borbu – smirenost uma, povećan imunitet, više energije, povećana vitalnost, bolja koncentracija, poboljšana cirkulacija Chija i krvi – su postajali sve značajniji. Ljudi su sve više imali potrebu da se smire i zaštite zdravlje, a sve manje da se goloruki ili mačevima i kopljima bore za život.
Sastavni deo veštine Tai Chi Chuana čini Qi Gong. Qi Gong(Chi Kung, Ći Kung…) predstavlja izvanrednu i drevnu veštinu rada čoveka na sopstvenom telu uz pomoć Wei Dan(spoljašnjih) i Nei Dan(unutrašnjih) vežbi na razgibavanju, opuštanju i jačanju tela, kao i na regulisanju energetskog balansa u telu. Prvi podaci o sličnim metodama vežbanja sežu duboko u prošlost, skoro 4000 godina i predstavljaju fizičke vežbe namenjene jačanju tela.
Pojam Qi(chi, či, ći) se nalazi u samoj osnovi tradicionalne kineske kulture. Uglavnom se definiše kao “vazduh” ili “dah” i predstavlja “životnu silu” ili “duhovnu energiju” koja je deo svega što postoji. Qi se u kineskoj filozofiji spominje još od vremena najranijih pisanih dokumenata. Iako je koncept čija veoma značajan za sve kineske filozofije, postoje različite definicije istoga. Ideogram “Qi” je nastao spajanjem simbola za paru koja se izdiže iznad pirinča koji se kuva i ima mnogostruka tumačenja .
Qi Gong sadrži i dva oblika vežbanja:
-dinamički(pokreti tela namenjeni istezanju i jačanju tetiva i ligamenata, ispravljanju položaja kičme, regulisanje disanja itd.) I
-statični(različiti nepomični položaji tela i ekstremiteta u ležećem, sedećem i stajaćem stavu, namenjeni regulisanju energetskih ali i telesnih blokova i tegoba putem regulisanja disanja i vizuelizacije protoka energije – Qi ili Chi-ja).
U toku duge istorije Qi Gong vežbanja, stvoreni su mnogobrojni sistemi treninga – Qi Gong Divljih gusaka, Qi Gong Belog ždrala, Ba Duan Jin – Osam delova brokata i mnogi drugi.
Tekst preuzet sa astma.rs
Topla preporuka za bavljenje ovom veštinom
