Svetska čuda

[Boki]

Zamalo da pogrešim u nazivu Maču Pikču...jao koja sam ja dileja. I za jednu i za drugu reč....šta se dešava sa ovom tastaturom.

 

[jasna949]

Treba joj zamena... naradila se do sada....

 

[Boki]

Treba joj zamena... naradila se do sada....

Možda je ipak to sve podsvesno...jaooooo

 

[jasna949]

Hvala Boki, ovo je fenomenalno... sve si tako lepo izneo, da neko ko želi ima ovde sve... bravo drugar...

 

[Boki]

VEČNA KINESKA STRAŽA​

​

​

Radnici koji su kopali bunare blizu Sijana, u severnoj provinciji Šansi, u martu 1974. godine, otkrili su prvog vojnika pripadnika ogromne vojske od 7000 figura od terakote u prirodnoj veličini. Vojnici su bili deo carske grobnice na 50 kvadratnih kilometara u kojoj je sahranjen Čeng iz dinastije Ćin, vladar koji je 221. godine ujedinio sve kineske države u jedno carstvo i uzeo ime Ši Huang Di - Prvi car.​

​

Radovi na izgradnji ove grobnice počeli su po Čengovom dolasku na presto Ćina 246. pre n.e. Na izgradnji je učestvovalo više od 700 000 radnika. Oni su prokopali tri podzemne reke, obložili zidove pogrebne kapele bakrom da bi se sprečila poplava. U okviru kapele, gradeći modele paviljona, palata i hramova, napravili su minijaturnu verziju Kine. Ptice od zlata, srebra, isklesani borovi od žada, sve je postavljeno ispod neba na kojem su sijala sazvežđa napravljena od bisera.​

​

​

​

Da bi se sve sačuvalo od pljačkaša, car je naredio da se postave razne zamke. Vojska od terakote koja stoji na udaljenosti od 1,6 kilometara od pogrebne kapele trebalo je da štiti cara u zagrobnom životu. Svaka figura je napravljena prema živom modelu, jer ne postoje dve iste figure.​

​

Prvobitno svetlije obojeni, ratnici imaju šuplje glave i trupove, postavljeni su u hodnicima i to u istom borebnom rasporedu u kom bi stajala kineska armija pred sam početak bitke.​

Na pročelju stoji 200 strelaca s lukovima i samostrelima. Iza strelaca stoji 6 bojnih kola sa 4 upregnuta konja. Iza bojnih kola bili su pešadinci. Mačevi i koplja napravljeni su od neobične legure, u njihov sastav ulazi 13 elemenata, uključujući bakar, nikl, kalaj, kobalt i magnezijum. Legura je premazana odličnim zaštitnim sredstvom, tako da oružje nije korodiralo ni posle 22 veka; neka sečiva su toliko oštra da mogu i danas preseći dlaku.​

​

U druge prostorije smešteno je 1400 konjanika sa 90 bojnih kola. Podzemna vojska je okrenuta prema istoku odakle su možda dolazili neprijatelji.​

​

Ovo je po meni vrlo interesantno otkriće koje se može smatrati "svetskim čudom", jer i danas ova vojska od terakote skriva tajne, jer neke prostorije nisu u celosti otkopane.​

​

 

[jasna949]

Poznato mi je to da nijedna figura nije ista.... još ima da se istražuju hodnici, ko zna šta će se još nači tamo. Odlično odrađeno, Boki.

 

[Stemis]

Koliko ja ne znam! Prvi put čujem za ovo. Prosto ne mogu da shvatim.

 

[jasna949]

Stemis, sniman je i jedan film...mislim da je neki avanturistički ili fantastika.... ( sad mi nešto ne rade klikeri na tu stranu). prikazani su kipovi....

 

[Boki]

Stemis, sniman je i jedan film...mislim da je neki avanturistički ili fantastika.... ( sad mi nešto ne rade klikeri na tu stranu). prikazani su kipovi....

Ovi vojnici od terakote iskorišćeni su za jedan deo filma koji govori o "Pričama iz 1001 noći"...odlično odrađen film, u segmentu filma o Aladinu ima ovih kineskih ratnika koji čuvaju blago među kojima je i "čarobna lampa".

 

[Boki]

STOUNHENDŽ​

Praistorijski spomenik na Solsberijskoj niziji, sever Solsberija, u jugozapadnoj Engleskoj datira iz mlađeg kamenog do starijeg bronzanog doba (3000 — 1000. pne). Spada među megalitne spomenike jer je građen od ogromnih kamenih blokova.​

​

​

On nema jedinstvenu strukturu, nego seriju struktura koje su izmenjivane i ponovno građene za vreme perioda od 1500 godina. Malo je poznato o njegovim graditeljima. U 17. veku engleski sakupljač starina Džon Obri izložio je teoriju da je to druidski hram. Druga je pretpostavka da su sami Rimljani sagradili spomenik. Obe su pretpostavke osporene u 20. veku kada je dokazano da je Stounhendž sagrađen 2.000 godina pre dolaska druida i Rimljana na to područje. Danas se smatra da su neolitski narodi britanskih ostrva započeli gradnju Stounhendža pre 5.000 godina.

Iskopavanja Stounhendža 1950-tih su pokazala da je spomenik građen u tri glavne faze. Najranija je dovršena otprilike 2900. p. n. e. Sastoji se od kružnog jarka prečnika oko 110 m i dubine od 1,5 m. Arheolozi smatraju da su se kao motike koristili jelenji rogovi. U drugoj fazi koja je trajala od 2900. do 2500. p. n. e. podignuto je više drvenih debala koje su stavili u središte jama. Na severu odakle se ulazilo u hram su takođe podignute i grede. Stounhendž je uveliko promenjen za vreme treće faze gradnje, koja je trajala od otprilike 2550. do 1600. p. n. e. Otprilike 80 stubova od vulkanskih stena je podignuto u dva koncentrična kruga u središtu mesta. Stubovi su stigli s planina Preseli u jugozapadnom Velsu, smeštenih 220 km od Stounhendža.​

​

​

​

Za vreme te gradnje ubrzo su stubovi pomereni i doneseni novi, peščani, iz Marlboro doline, 40 km severno od Stounhendža. Podignuto je 30 monolita u krugu od 33 m prečnika. Na njih su dodani još i "nadvraci" koji su činili prsten na stubovima. Tako dva stuba sa gredom na njima čine luk zvan triliton. Od izvornih 30 danas stoji još 17 stubova i 6 "nadvrataka". Na severoistoku se nalazi otvor te tako ima oblik potkovice.​

​

Stounhendž je deo UNESKO-ovog popisa Zaštićene baštine od 1986. godine.​

​

 

[jasna949]

Možda će se za par desetina godina zaista otkriti namena Stonhendža, da li je bila korišćena za pokazivanje ravnodrevnica ili je kultno korišćen? Sada uglavnom služi za posetioce i snimanje filmova...

 

[Boki]

KRIVI TORANJ U PIZI​

​

​

Krivi toranj u Pizi je zvonik katedrale smeštene u delu Pize, Italije, koji se zove Kampo de Mirakoli.
Trebalo je da zvonik bude potpuno vertikalan, ali je počeo da se krivi neposredno posle početka izgradnje tornja u avgustu 1173. godine. Visina tornja od zemlje do niže strane je 55,86 metara, a od zemlje do više strane je 56,7 metara. Debljina zidova pri dnu je 4,09 m, a pri vrhu 2,48 m. Toranj je iskrivljen za 5,5%. Težina tornja je procenjena na oko 14.453 tona. Zvonik ima 294 stepenika.

Temelje tornja je postavio čuveni arhitekta Bonano Pisano 1173. godine i na njemu radio do 1185. kada je iznenada nestao, ostavljajući građevinu sa samo tri i po sprata visine. Ne postoje tačni podaci o tome da li je Bonano zaustavio radove zbog toga što je shvatio da se Toranj naginje ili je možda umro. Tako je Toranj, napola završen, stajao punih 90 godina sve dok drugi arhitekta, Guljeljmo de Instrik, nije odlučio da se angažuje na ovom projektu. Godine 1250. čak nekoliko arhitekata je pokušalo da ga ispravi, ali je on i dalje tonuo. Izgradnja je dovršena 1360. godine.

Do 1990. godine, toranj Pizi se toliko nakrivio da su zvaničnici morali da ga zatvore za posetioce i pokrenu sanacione radove. Inženjeri su uspeli da smanje nagib za 44 centimetra, vrativši toranj u položaj koji je imao 1838. godine. Krivi toranj u Pizi ponovo je otvoren za posetioce i turiste u decembru 2001. godine.

"Vratili smo svetu jedno od najvrednijih umetničkih dela", rekao je arhitekta Mikele Jamiolkovski. „Spasilačka akcija“ koštala je preko 50 miliona nemačkih maraka.​

​

 

[Boki]

TUNEL ISPOD LA MANŠA​

​

​

Spaja Britaniju i Francusku kroz jedan od najužih delova La Manša i smatra se jednim od arhitektonskih čuda dvadesetog veka. Ovaj tunel je dug 51 kilometar i ima kapacitet od 600 vožnji vozom dnevno. 39 kilometara tunela se nalazi pod vodom. Tunel ima tri trake. Dve spoljne se koriste za kretanje vozova u jednom i drugom smeru, a srednja traka se koristi za hitne slučajeve i kao bezbednosno mesto za putnike u slučaju incidentnih situacija. Vozovi prevoze automobile i kamione izmedju ove dve kopnene oblasti. Dužina pojedinačnog voza je oko 800 metara i ima u proseku 30 vagona. Jedan voz može da preveze i do 180 automobila ili tridesetak velikih kamiona sa robom. Voz se kreće brzinom od 130 km/h, kada se nalazi u delu tunela ispod vode i put traje oko 35 minuta.

Postoje i putnički vozovi koji koriste ovaj podvodni tunel. To su relacije koje spajaju London i Pariz. Vožnja izmedju ova dva grada traje oko 3 sata, a voz se kreće brzinom od 140 km/h u proseku. Kompanija Eurotunnel ima koncesiju na korišćenje ovog tunela do 2052. godine, koju su odobrile Britanska i Francuska vlada. Ona koristi svoje vozove i naplaćuje korišćenje tunela drugim voznim prevoziocima. Pregovori i dogovori oko njegove izgradnje, izmedju Francuske i Velike Britanije, su počeli još s kraja XIX veka. Posle velikih problema za zelenim stolom, ali i na mestu izgradnje, on je završen tek 1994. godine.

Prvi projekti za ovaj tunel su izradjeni još 1802. godine. Prvi ozbiljniji planovi, pa i početni radovi su krenuli tridesetih godina XIX veka. Britanija je tri puta prekidala projekte i radove, što zbog nedostatka novca, što zbog pitanja nacionalne bezbednosti. Čak su u pojedinim trenucima mnogo bliže realnosti izgledali mostovi preko kanala.

Ipak, septembra 1987. godine počinje izgradnja, koja će dovesti do izgradnje podvodnog tunela. U radove je bilo uključeno 15.000 ljudi, a konačna cifra koštanja je bila 11 milijardi funti, što je više nego duplo skuplje od planiranih ulaganja. Svečano otvaranje je obavljeno 6. maja 1994. godine, kada su to presecanjem trake obeležili engleska kraljica Elizabeta II i francuski predsednik Fransoa Miteran. U početku tunel nije radio punim kapacitetima, ali je već decembra iste godine počeo da koristi sve svoje mogućnosti.​

​

 

[Boki]

Osmo "Svetsko čudo" će se graditi u pustinji​

​

Umetnik Kristo koji je poznat po brojnim instalacijama i "umotavanju" Rajhstaga planira da napravi najveći i najskuplji spomenik na svetu.

Krisito želi da od 410.000 različito obojenih naftnih buradi napravi praktično osmo svetsko čudo, odnosno piramidu sa odsečenim vrhom nasuprot koje će sva njagova dela, ali i piramide u Gizi izgledati malo. Ovaj projekat je nazvan "Mastaba" i on će Krista koštati oko 260 miliona evra, a građevina će biti visoka 150 metara.

On je dodao da će novac biti obezbeđen od privatnih donacija, prodaje njegovih dela koji koštaju čija cena dostiže i do 10 miliona evra i od "raznih investitora". Lokalne vlasti su podržale ovaj projekat jer Abu dabi planira da postane svetsko središte umetnosti i kulture.

Ovaj spomenik bi trebalo da bude napravljen u pustinji na mestu udaljenom 160 kilometara od Abu dabija, a vladari emirata već su odobrili komad pustinje za izgradnju projekta pored oaze Liva, u blizini granice s Omanom. Kristo je najavio i da će istočni vertikalni zid ovog spomenika biti pun zlatnog odsjaja u zoru.

Inače, umetnik ovim projektom nastavlja da ispunjava obećanje dato svojoj životnoj i umetničkoj saputnici Žan-Klod, koja je preminula 2009. godine, da će nastaviti da stvara.

- Ne bavimo se značenjima i objašnjenjima, pravimo samo dela radosti i lepote - podsetio je na njene reči.​

​

​

Izvor: trojka.rs​

 

[jasna949]

ovako bi to izgledalo....

 

[Boki]

KIP SLOBODE​

​

​

Kip slobode je spomenik u Njujorku poznat i pod nazivom „Sloboda osvetljava svet“. Visok je 46,5 m, čemu treba dodati i 46,9 m visoko postolje. Nalazi se na Ostrvu slobode i predstavlja poklon Francuske Sjedinjenim Američkim Državama kao čin prijateljstva 1886. godine. Skulptor spomenika je Frederik Bartoldi, a unutrašnju konstrukciju je izradio čuveni inženjer Gistav Ajfel.

Kip je visok 46 м sa 47 metarskim postoljem, tako da se vrh nalazi na 93 metara visine iznad zemlje. Kip je težak 205 tona. U obimu je kip 10,6 metara, usta su široka 91 centimetara a kažiprst je dugačak 2,4 metara. Kruna sa sedam zrakova je simbol slobode koju treba da žari kroz sedam mora u sedam kontinenata.​

​

​

Kip slobode predstavlja prijateljstvo i pomoć koju je Francuska dala američkim naseljenicima u njihovoj borbi za nezavisnost od Velike Britanije koja je počela 1776. godine. Kip stoji na ostrvcetu ispred Njujorka od 1886. godine. Danas postoji njegova umanjena vrezija u Parizu kao napomena njegovog francuskog porekla.

Najpre je vajar Frederik Bartoldi predložio mali glineni model u visini dospelog čoveka. Drugi model je bio visine 3 metra. Treći model je bio četiri puta manji od kipa u prirodnoj veličini. Četvrti model je bio u prirodnoj stvarnoj veličini. Po modelu je bila odlivena skulptura u bakru. Gotova skulptura je predata američkoj ambasadi i bila je rastavljena na delove i dopremljena je francuskim brodom u Njujork, U Njujorku je sastavljana trajalo dve godine.

Godine 1984. Kip slobode je uvršten u kulturnu baštinu UNESCO.​

​

​

 

[Boki]

​

AJFELOVA KULA​

​

​

​

Ajfelova kula ili Ajfelov toranj je metalni toranj sagrađen na Marsovim poljima u Parizu i danas je znamenitost i simbol Pariza. Sagrađena je 1889. kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije. Do 1930. godine je bila najveće zdanje na svetu sa svojih 300 metara visine. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao Gistavu Ajfelu. Danas je značajna turistička atrakcija sa preko 5.5 miliona posetilaca godišnje.

Toranj je građen od 1887. do 1889. godine i poslužio je kao glavna kapija za ulaz na Svetsku izložbu 1889 (fr. Exposition Universelle). Kula je inaugurisana 31. marta 1889. a svečano je otvorena 6. maja iste godine. Struktura je sastavljena od 18,038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć 2.5 miliona zakovica. Strukturni proračun je uradio Moris Kečlin. Za vreme izgradnje, zahvaljujući merama bezbednosti koje je Ajfel uveo, poginuo je samo jedan radnik, što je za to vreme bilo izuzetno dostignuće.

Ajfelova kula je visoka 300 metara (324 metara sa kasnije postavljenom televizijskom antenom) i metalna struktura je teška 7300 tona. Toranj je bio najviša zgrada u svetu 40 godina. Do vrha ima 1665 stepenica.

Održavanje tornja se sastoji u nanošenju premaza na celu strukturu od 50 tona boje svakih sedam godina radi zaštite od korozije. Povremeno se boja menja. Trenutno je toranj smeđe boje. Zavisno od vremenskih uslova vrh tornja može da odstupi od vertikale do 8 santimetara u stranu od Sunca. Pomeranje nastaje zbog neravnomernog zagrevanja metala na sunčanoj i na strani u senci.

Kada je toranj sagrađen, neki Parižani su smatrali da je ruglo i da ga treba porušiti. Danas se smatra za jedno od remek dela arhitekture u svetu.​

​

​

Prvi planovi građevine bili su od godine 1884. Gradnja se izvodila u godinama 1887. pa do 1889. i gradila se kao ulazna kapija na Svetsku izložbu 1889. godine kao simbol proslave 100 godine od francuske revolucije. Ajfel je prvobitno računao sa svojim planovima na gradnju kule za špansku Barcelonu 1888. kada je tamo bila svetska izložba. Skupština grada je ovaj plan odbila jer je bio jako skup i u pogledu Barselone neprikladan iz arhitektonskih razloga. Nakon što je Ajfel bio odbijen u Španiji predao je svoj projekat Parizu gde je izložba bila posle godinu dana. Za parisku izložbu je bilo mnogo predloga. Bila je tu kao predlog giljotinja kao spomenik poginulima u revoluciji, zatim stub velike visine na čijem vrhu bi se nalazilo svetlo i koje bi osvetljavalo ceo grad zatim je tu bila gigantska fontana iz koje bi prskala voda široko daleko. Nakraju je pobedio projekat Gustava Ajfela.

Na ovom projektu je radilo 50 inženjera da bi razradilo 5300 tehničkih crteža. Svih 18 038 gvozdenig nosača je bilo detaljno nacrtano. Čelična konstrukcija je teška 7300 tona ani ukupna težina je 10 000 tona. Kula je sastavljena od 18038 čeličnih komada koje su spojani sa dva i po miliona zakivaka. Kao zaštita je upotrebljano 60 tona boje
Radovi su počeli 28. januara 1887. godine i bili su završeni malo pre otvaranja izložbe u martu 1889. godine. Gradnja je pretpostavljeno da traje 14 meseci ali je na kraju rok bio podvotručen i trajao je 26 meseci.​

​

​

Dana 6. maja 1889. godine bila je kula otvorena za javnost. Otvorenja je bilo obeleženo sa 21 salvom iz topova. Delovala je kao ulazna kapija na veletrgovine koje su bili završene 15. maja iste godine. U prvoj nedelji još nisu radili lifzovi pa ipak su je posetili 28920 građjana koji su se služili stepenicama. U prvoj godini je bilo 2 miliona posetilaca a ulaznica je bila 5 franaka za osobu. Posle izložbe nije bilo mnogo posetilaca i planiralo se da kule bude i porušena posle izložbe za 1909. godinu.​

​

​

 

[Stemis]

Ajfelova kula je nešto veličanstveno. Pogleda sa vrha ostavlja vas bez daha.

 

[Boki]

BURDŽ KALIFA​

​

​

Burj Khalifa ili Burdž Kalifa neboder je u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i najviša je građevina na Zemlji. Visok je 818 metara s antenom. Trebao se zvati Burj Dubai, ali je u čast šeika Kalifa al-Nahjan nazvan Burj Khalifa.

Burdž Kalifa, ranije poznata kao Burdž Dubai je supervisoki oblakoder koji sa svojih 829.84 m (2,723 ft) visine čini najvišu građevinu koju je čovek ikada napravio. Nalazi se u četvrti Poslovni zaliv (engl. Business Bay) u Dubaiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Izgradnja je počela 21. septembra 2004. godine, a planirani rok za završetak je bio septembar 2009. godine. Međutim, završena je i otvorena 4. januara 2010.​

​

​

​

​

Arhitekta je bio Adrijan Smit koji je radio sa firmom Skidmore, Owings and Merrill (SOM) do 2006. Firma za arhitekturu i inženjering SOM bila je vođa projekta. Glavni izvođači radova bili su Samsung Engineering & Construction i Besix zajedno s firmom Arabtec. Turner Construction Company je izabrana za šefa gradilišta.Ukupni bužet za Burdž Dubai iznosio je oko 4.1 milijardu $.​

​

​

​

 

[jasna949]

auuuu... koliko daleko se vidi... u nedogled....