Šta vam je teže, priznati grešku ili oprostiti?

[Stemis]

Ljudski je grešiti. I nema toga koji nije grešio.
Pre par dana sam sa prijateljem obnovio divan odnos koji smo imali. A do prekida je došlo obostranom krivicom. A onda smo jedno drugom oprostili i izvinuli se. I nemate pojma, a možda i imate, kako je to lep osećaj.
Želim da i vas pitam, šta je vama teže, oprostiti ili reći, izvini, pogrešio(la) sam.
Meni je daleko teže priznati nego oprostiti. Ali sa godinama postajem stariji, ali i pametniji.

 

[Anchy]

Meni je teze da oprostim. Mada zavisi kome i sta. Ne pogadja me sve isto, sto je i normalno.
Sa priznanjem greske, nemam problem, jer mi je izrazen osecaj za pravednost ( u nedostatku boljeg izraza ), sa oprastanjem mogu imati problem. Tesko to cinim, osim ako zelim ili uvidim iskreno ,,kajanje``. Znate kako kazu: Nekad oprastamo samo zato sto ne zelimo da izgubimo tu osobu iz zivota i sto jedno lose nije vredno svega dobrog.

 

[jasna949]

Mislim da je mnogo teže priznati... jet to priznaješ prvo sebi (to je mnogo bolnije jer smo mnogo samouvereni i sujetni da nismo grešni) a posle osobi prema kojoj smo pogrešili. Oprostiti možemo ali nikada ne zaboravljamo...to je naravno moje mišljenje...

 

[Anchy]

Ta recenica Oprostiti, ali ne zaboraviti, je za posebnu raspravu. Jos jedan klise, koji anulira sma sebe, no otvoricu u toku dana temu o tome...

 

[jasna949]

ja ne zaboravljam kada me neko jako uvredi, možda je to bilo u nekom njegovo afektu ali da mu oprostim mogu ako mi da valjano objašnjenje...

 

[Anchy]

Ok Jasna kapiram ja sta si ti htela reci, ja sam mislila na nesto drugo...Uostaliom kad otvorim tu temu bice jasnije.

 

[Džudi72]

Teže mi je da priznam grešku. Opraštam posle svađe i nekih sukoba. Nije mi teško da kažem izvini, oprosti mi. Svakome dajem drugu šansu, mislim na prijatelje i poznanike.

 

[Boki]

Meni je teze da oprostim. Mada zavisi kome i sta. Ne pogadja me sve isto, sto je i normalno.
Sa priznanjem greske, nemam problem, jer mi je izrazen osecaj za pravednost ( u nedostatku boljeg izraza ), sa oprastanjem mogu imati problem. Tesko to cinim, osim ako zelim ili uvidim iskreno ,,kajanje``. Znate kako kazu: Nekad oprastamo samo zato sto ne zelimo da izgubimo tu osobu iz zivota i sto jedno lose nije vredno svega dobrog.

 

[Insajder]

oprostiti, definitivno

nemam nikakvih problema sa priznavanjem grešaka, a to je u neku ruku i super stvar,
skineš teret i odgovornost za čas

 

[Amy-]

pa i meni je teže da oprostim........a grešeke sam do skoro priznavala....ali od skoro priznam samo sebi i onda ćutim

 

[Icy]

Zavisi od toga koliko mi je do nekoga stalo. Prolazni površni ljudi mi ne mogu naneti neko veliko zlo. Drage osobe, koje sam primila duboko u srce, znaju me ujesti da ne znam gde je levo. Kako je tada mnogo više u igri, mnogo više se i pozabavim razmišljanjem na temu dobro vs loše. Spram svih okolnosti „za“ i „protiv“ donesem odluku.

 

[tamarishka]

Izgleda da je meni lakse da priznam
A da oprostim, pa kada ukapiram da ima realnih osnova za to...
mada, ne znam ko od vas poznaje to osecanje na ispovesti kada vas izmedju ostalog svestenik pita - da li se kajete? i
da li opastate? Tog momenta stvarno se kajem najiskrenije i svima sve oprastam. I to tako bude. Ocistis dusu. Treba to tako s vremena na vreme.

 

[anuška]

Ovisi od osobe do osobe i od situacije, ali u većini mi je teže da priznam

 

[lasta]

Meni je apsolutno tesko podjednako oboje. Cesto oprastam , cesto kazem izvini pogresila sam, ali vrlo rijetko doista oprostim.....i dosta cesto kazem izvini, a ne mislim tako. Zasto? Prosto jer kazem izvini da bih prekinula agoniju, no ne mislim tako

 

[Džudi72]

Ja kad kažem- opraštam, sve je ok, to i zaista mislim. Opraštam onima za koje znam da vrede i da im treba dati drugu šansu. Postoje oni ( bar u mom životu ) kojima nikada nisam dala drugu šansu.

Greške teže priznajem jer mi je loša osobina tvrdoglavost. Ali, ipak priznajem, opet onima koji su to zaslužili.

 

[tamarishka]

Ono sto kazem to uglavnom i mislim, ili bolje receno misim. Ne radim nista da bih prekinula agoniju, jer je bi to bilo kratkotrajno resenje. Volim da kada se nesto resi to bude zaista reseno i sto bi rekli pravnici "ne bis in idem".

 

[Taca]

Meni je daleko teže priznati nego oprostiti. Ali sa godinama postajem stariji, ali i pametniji.

I meni je teže da priznam...najteže mi je sebi da priznam grešku. Da oprostim mogu, lako, sve.
Ali sa godinama, postajem gadna baba

 

[Stemis]

baba Taca.

 

[Beba]

Kada nas neko povredi, teško nam je, tužni smo i ponekad poželimo da toj osobi vratimoistom merom. Mnogi od nas ne urade ništa, ali zato misle kako će se toj osobi kad tad vratiti lošim ono što je nama loše učinila. Ovakva razmišljanja truju našu dušu negativnošću i ponekad dovode do toga da gotovo neprekidno razmišljamo o toj drugoj osobi.

Izgovarajući ,,Hvala ti,, i ,,Volim te,, mi preuzimamo potpunu odgovornost za sve što je u nama, a što je dovelo do toga da druge ljude ili situacije doživljavamo kao problematične. Na ovaj način, mi im posredno i opraštamo, jer shvatamo da nam oni nisu učinili ništa loše, iako nam u prvom trenutku to tako ne izgleda.

Najvažnije je da oprostimo sebi samima, jer ćemo samo tako moći da istinski zavolimo sebe. Dakle, oprostite sebi zbog svih programa koji su u vama, prihvatite odgovornost za njih i brišite ih. U novu godinu zakoračite s ljubavlju, prepoznajte savršenstvo u sebi i volite sebe, jer onda ćete voleti ceo svet i videćete da je savršen.