Овако је Меша Селимовић говорио о животу
Знаш ли шта је најлепше у животу? Жеља, пријатељу.
Усамљеност рађа мисао, мисао рађа незадовољство, а незадовољство побуну.
Људи се уствари боје, зато су сурови.
Најгоре је кад људи ћуте, кад се на објасне, па свака сумња има право на живот. И моја и твоја…
Четрдесет година ми је ружно доба: човек је још млад како би имао жеља, а већ стар да их остварује. Штета што немам десет година више, да ме старост чува од побуна, или десет година мање, да ми буде свеједно.
Незадовољство је као звер, немоћна кад се роди, страшна кад ојача.
Љубав је ваљда једина ствар на свету коју не треба објашњавати ни тражити јој разлог. Па, ипак то чиним, макар само зато да још једном поменем човека који је унео толико радости у мој живот.
Али, никад не знамо шта изазивамо у другом човеку речју која за нас има сасвим одређено значење и задовољава само нашу потребу.
Тајна се дуже памти него јасна истина.
Љубав је, ипак, јача од свега.
Жена више воли нежну реч, макар била и глупа, него паметну ако је груба.
Једино у мојим очима постајеш савршенство.
Није човек оно што мисли, већ оно што чини.
Бој се овна, бој се говна, а кад ћу живети?
Има људи, мада су ретки, којима ни бол ни мисао не униште ведрину и једноставност. Чак их учине бољима.
