- Učlanjen(a)
- 16.11.2010.
- Poruke
- 2.317
- Broj reagovanja
- 646
- Horoskop
- Ovan
Teška finansijska situacija i prinuđenost radnika da rade bilo koji posao, pod bilo kakvim uslovima, dali su vetar u leđa bahatim poslodavcima u Srbiji koji sve više mobinguju zaposlene, koristeći zapanjujuće metode, pišu beogradski mediji.
Savetnik u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović kaže da oko 80 odsto prijava, koje agencija dobija, ima veze sa nekom vrstom mobinga na radnom mestu.
"Ta pojava je toliko masovna da odgovorno mogu da tvrdim da je problem kritičan. U državnom sektoru najčešći vid je politički mobing, dok je u privatnim firmama češći ekonomski", rekla je Kićanovićeva.
Prema njenima rečima, u državnom sektoru najizraženije je zapošljavanje po stranačkoj pripadnosti, a ne po sposobnostima, pa "na račun poreskih obveznika posao dobijaju ljudi koji ispunjavaju uslove poznate kao "Tri N" - neznanje, nesavesnost i nestručnost".
Kićanovićeva objašnjava da su "na udaru" takvih kadrova profesionalci koji dobro znaju svoj posao ili ljudi koji su svesni neznanja svojih kolega.
Psiholog Vera Kondić navodi da se mobing prvo odražava na psihičko, a vremenom i na fizičko zdravlje.
Ona objašnjava da osobe koje su maltretirane na poslu prvo imaju problema sa spavanjem, jer su opterećene razmišljanjem o iživljavanju koje trpe, zatim sa premorom zbog pokušaja da se dokažu na radnom mjestu, a na kraju sve završi povlačenjem žrtve u sebe, jer najčešće kod kolega ne nailaze na razumevanje.
Inspektoratu za rad u Srbiji do februara ove godine podnesena su 23 zahteva za ispitivanje slučajeva mobinga, ali oni smatraju da bi ovaj broj mogao da bude mnogo veći, imajući u vidu da se žrtve teško odlučuju da prijave zlostavljanje.
Dnevnik "Pres", koji se ranije intenzivno bavio temom vršnjačkog nasilja u školama, počeo je objavljivanje serije tekstova o zlostavljanju na radnom mestu i pozvao zaposlene u Srbiji da listu prijave svoje slučajeve.
Savetnik u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović kaže da oko 80 odsto prijava, koje agencija dobija, ima veze sa nekom vrstom mobinga na radnom mestu.
"Ta pojava je toliko masovna da odgovorno mogu da tvrdim da je problem kritičan. U državnom sektoru najčešći vid je politički mobing, dok je u privatnim firmama češći ekonomski", rekla je Kićanovićeva.
Prema njenima rečima, u državnom sektoru najizraženije je zapošljavanje po stranačkoj pripadnosti, a ne po sposobnostima, pa "na račun poreskih obveznika posao dobijaju ljudi koji ispunjavaju uslove poznate kao "Tri N" - neznanje, nesavesnost i nestručnost".
Kićanovićeva objašnjava da su "na udaru" takvih kadrova profesionalci koji dobro znaju svoj posao ili ljudi koji su svesni neznanja svojih kolega.
Psiholog Vera Kondić navodi da se mobing prvo odražava na psihičko, a vremenom i na fizičko zdravlje.
Ona objašnjava da osobe koje su maltretirane na poslu prvo imaju problema sa spavanjem, jer su opterećene razmišljanjem o iživljavanju koje trpe, zatim sa premorom zbog pokušaja da se dokažu na radnom mjestu, a na kraju sve završi povlačenjem žrtve u sebe, jer najčešće kod kolega ne nailaze na razumevanje.
Inspektoratu za rad u Srbiji do februara ove godine podnesena su 23 zahteva za ispitivanje slučajeva mobinga, ali oni smatraju da bi ovaj broj mogao da bude mnogo veći, imajući u vidu da se žrtve teško odlučuju da prijave zlostavljanje.
Dnevnik "Pres", koji se ranije intenzivno bavio temom vršnjačkog nasilja u školama, počeo je objavljivanje serije tekstova o zlostavljanju na radnom mestu i pozvao zaposlene u Srbiji da listu prijave svoje slučajeve.
da regulise posle izbora.