Srbi pate od iscrpljenosti na poslu, pokazalo istraživanje

Gagisha

Novajlija
Srbi pate od iscrpljenosti na poslu, pokazalo istraživanje



Porast broja zaposlenih koji osećaju hroničnu iscrpljenost na poslu kao ozbiljan alarm doživljava gotovo 70 odsto Evropljana, najviše u Srbiji (78 odsto), Nemačkoj (77 odsto) i Francuskoj (75 odsto).
Više od dve trećine Srba pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili je bilo na ivici iscrpljenosti, navodi se u međunarodnoj zdravstvenoj studiji za 2019. godinu farmaceutske kompanije Štada, u okviru koje posluje Hemofarm, a koja je pokazala da tzv. sindrom izgaranja na radnom mestu jedino Ruse pogađa više nego Srbe.
Istraživanje kojim je obuhvaćeno devet evropskih zemalja, a koje je nedavno predstavljeno na međunarodnoj konferenciji u Berlinu, pokazalo je da je više od polovine Evropljana (55 odsto) doživelo hroničnu iscrpljenost na poslu ili bilo blizu tome ili da iz ličnog iskustva zna koji su simptomi te ''bolesti''.

Sindrom izgaranja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (49 osto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.
Onih koji u potpunosti isključuju mogućnost da će ''izgoreti'' na radnom mestu je u Italiji (3 odsto), Španiji (3 odsto), Rusiji (4 odsto), Poljskoj (5 odsto) i Srbiji (5 odsto).
Da ovakav trend pokazuje da nešto nije u redu sa današnjim poslovnim okruženjem uvereno je više od polovine Srba (57 odsto) i Francuza (54 odsto) i blizu polovine Nemaca (49 odsto).
Prema istraživanju, više od četvrtine Evropljana (27 odsto) smatra da je sve veći broj slučajeva hronične iscrpljenosti na poslu posledica nedostatka edukacije i prevencije tog medicinskog sindroma.
Velika većina Evropljana (92 odsto) ne zna tačnu medicinsku definiciju sindroma izgaranja na poslu, a svega 8 odsto ispitanika je prepoznalo da su umor, nedostatak motivacije i nesanicu navelo ključni simptomi, a najveći procenat tačnih odgovora dali su Španci (13 odsto), Nemci (11 odsto) i Srbi (10 odsto).
Istraživanje je pokazalo i da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da sprovodi mere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu.
Ispitanici u Nemačkoj (61 odsto), Velikoj Britaniji (44 odsto) i Belgiji (40 odsto) na prvom mestu očekuju da im poslodavac obezbedi odgovarajuću kancelarijsku opremu, poput anatomski prilagodljivih stolica.
S druge strane, u Rusiji (60 odsto), Srbiji (48 odsto) i Poljskoj (48 odsto) pre svega očekuju adekvatnu naknadu za prekovremeni rad radi sprečavanja stresa. Na listi želja je i da kompanije i firme imaju medicinskog stručnjaka za savetovanje o zdravstvenim problemima zaposlenih, što najvažnijim smatraju Španci (49 odsto) i Italijani (44 odsto).
Istraživanje u okviru projekta ''Budućnost zdravlja'' za kompaniju Štada sproveo je institut za istraživanje tržišta Kantar Health među 18.000 ispitanika starosti između 18 i 99 godina. Petim zdravstvenim izveštajem Štade obuhvaćeni su ispitanici u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Španiji i Velikoj Britaniji.
 

šufnudla

neprilagođena
Član
Porast broja zaposlenih koji osećaju hroničnu iscrpljenost na poslu kao ozbiljan alarm doživljava gotovo 70 odsto Evropljana, najviše u Srbiji (78 odsto), Nemačkoj (77 odsto) i Francuskoj (75 odsto).
Srbe iscrpljuje nedostatak logike u svemu onome što ih onih 22% posto "neumornih" teraju da rade.
 

Anchy

Halucogen Mozgolečić
Član
Mislim da u svetu kapitalizma skoro ceo ljudski rod pati od iscrpljenosti na poslu.
Nas problem je samo sto ne primamo adekvatnu novcanu nadoknadu za to. Zato je teze podnosimo, jer um ne moze razumeti da se toliko energije ulaze, a nista ne vraca. Ropski mentalitet.
Mada moram priznati, sad kad sam s ove druge strane, da ni adekvatne novcane nadoknade ne lece iscrpljenost. Na kraju u obe situacije dolazimo do besmislenosti. Jedni zbog neuzvracenog ulaganja, drugi zbog nemogucnosti da to iskoriste.
 

simpleman

Novajlija
Mislim da u svetu kapitalizma skoro ceo ljudski rod pati od iscrpljenosti na poslu.
Nas problem je samo sto ne primamo adekvatnu novcanu nadoknadu za to. Zato je teze podnosimo, jer um ne moze razumeti da se toliko energije ulaze, a nista ne vraca. Ropski mentalitet.
Mada moram priznati, sad kad sam s ove druge strane, da ni adekvatne novcane nadoknade ne lece iscrpljenost. Na kraju u obe situacije dolazimo do besmislenosti. Jedni zbog neuzvracenog ulaganja, drugi zbog nemogucnosti da to iskoriste.
Postoji jedna vodeća kapitalistička zemlja u svetu koja plasira demo(n)kraciju kao najveći export produkt,uči druge zemlje htele one to ili ne kapitalizmu i demo(n)kraciji iako koliko mi je poznato sama reč bi trebala da znači vladavina naroda što opet jako lepo zvuči ali samo zvuči.U toj zemlji gladuje 24 miliona ljudi koliko se ja sećam zadnjeg podatka..dalje ne bih komentarisao
 

simpleman

Novajlija
Potrudicu se da ti ga sto pre pronadjem,nisam siguran dali sam taj podatak procitao na holandskom netu kada sam tamo jos boravio pre deset godina ali evo guglanjem od jedno 10-ak minuta pronasao sam sledece.u svakom slucaju stojim iza onoga sto Kazem ili ne Kazem,taj podatak mi se urezao u misli jer sam I ja bio iznenadjen prvo tim podatkom.ostajem ti ovo duzan u svakom sucaju.
 
Poslednja izmena od urednika:

Anchy

Halucogen Mozgolečić
Član
Oh, na ovu temu bonova za hranu i siromastvo u USA cu malo vise, samo gosti da mi odu :D
Statistika je kao i bikini, sve pokazuje, a nista ne otkriva.
 

Anchy

Halucogen Mozgolečić
Član
Za pocetak, Amerika nije socijalna drzava. Ni pribizno nije ono sto je Nemacka ili skandinavske zemlje, a kamo li ono sto mi, post komunisticki potomci, shvatamo kao drzavu ( mamu koja nam daje sve i kad je duzna i kad nije),
Amerika nema razvijene socijalne program, ima ih u nekom minimumu po nasim shvatanjima, ali daleko je to od ozbiljne socijalne zastite. Ono sto Amerika ima je trziste rada. Ogromno. Sa neiscrpnim mogucnostima. Nema nepotizma i bratskog zaposljavanja. Po preporukama da, ali iskljucivo profesionalne reference. Dakle od svoje 16 , pa dokle god se smatrate radnom sposobnim imate odlicne mogucnosti da se, ako ne obogatite, ono da zivite mirnim zivotom srednje klase. Istina, penzioni sistem je otuzan, ali to je druga prica. Govorimo o radno sposobnom stanovnistvu. A ko ili sta je stanovnistvo Amerike? Ono sto vidim, ovde u Njurjorku, situacija je sledeca:

1) crnacka zajednica - lenja, nezainteresovana za licni ili bilo kakav razvoj, voli brzu lovu, bez muke (citaj ilegalnu) - takvu lovu ne prijavljuje poreskim sluzbama, pa se vodi kao socijalni slucaj, zenski deo populacije radja decu vec od 16 i do 23 buljuk izrodi i zivi od socijalne pomoci na kontu te dece i ''bamova'' - opasni momci, podvodjaci, nesot slicno nasem makrou, samo je bam siri pojam, muski deo populacije od mladjih tinejdzerskih dana krece sa dilovanjem, pa dokle zabrse. Agresivna vrsta, rasisiti do bola, potpuno drugacije shvatite rasizam i celu tu pricu kad njih bolje upoznate. Licno, goru vrstu ljudi nisam upoznala u svome veku od geto ili house project crnaca, bez obzira na pol. Primati im nisu ravni. Izuzeci? Ima ih. U akademskim krugovima redje, u nizoj srednjoj klasi nesto vise - vocazi autobusa, obezbedjenje, gradjevina - to su im u najvecem broju slucajeva dometi. Za vise - niti zele, niti umeju.

2) Latino zajednica (meskiko, portoriko)- oni se dele na dve kaste: ili su radilice ( rade kao mravi, najprljavije poslove, i zesce obaraju cenu rada na trzistu jer su u stanju za kikiriki da rade, tako da nema tog tesko fizckog ili bilo kog prljavog posla gde njih nema - monopl tu drze) ili su gorenavedeni, getovci u pokusaju - i jednu i drugu grupu krasi - glupost. Pametnog crnca sam i upoznala, ali pametnog latinosa jos nisam. Uz duzno postovanje, prilicno primitivna vrsta.

3) Azijska zajednica - ekstremno zatvorena, kao valjda i svugde. Uglavnom imaju licne male biznise i van toga ih nigde neces videti. Radilice tekse, ali ne primecujem ih u nekim visim krugovima. Istina, cesto se mogu primetiti pojedicni koji se bave skupljenjem flasa ( tipa skupite sto flasa, date ih na recizklazu i dobijete $1 po 100 flasa, tako da dnevno obrste citave blokove )Vise su tu da okrecu tocak, ali ne i da rade na razvoju. Izuetno skrti, jedina vrsta skrtija od njih Jevreji, a o njima posle

4) Belci - oni su najcesce potomci poreklom iz Evrope. Njih je najvise u srednjoj klasi, solidan deo u visoj klasi, i nesto manji u najnizoj klasi - u ovoj klasi cesto primecujem belce ciji su preci nastanili Ameriku pre vise od 100 godina - sto je bitno za analizu. Pokretacki motor Amerike su ipak belci, i to oni koji su tu maksmum poslednjih 100 godina - ovi predjasnji poprimili su poprilicno crta latino - americkog stanovnika, sa razlikom sto boluju od arogancije zbog svoje boje koze. Belci rade skoro sve vrste poslova ( osim najnizih, rezervisanih za latinose, jer ne pristaju na cenu rada ispod minimuma dostojanstva), skloni su ravoju biznisa od malih do velikih, generalno su vrlo sposobni. Najcesce ograniceni za neki siri, intelktulano - filozofski zivot, ali izuzetno prakitcni i znaju da stvore i odrze.

5) Jevreji - ako mi verujete, x puta sam rekla, Hitler nije bio toliko lud. Neverovatan tip ljudi. Potpuni vladari Amerike. Nisam videla siromasnog Jevreja. Sto se njihove sposobnosti tice, oni su ili bolesno vredni ( opsednuti biznisom i parama) ili potpuni lenjivci - ali imaju nenormalno jaku zajednicu, maltene sektu, koja ne dozvolja propast pojedinca, ma koliko taj pojedinac bio los. Necete upoznati skrtije ljude od njih. Na lebu i vodi bi ziveli, dok spavaju u svili i kadifi. Ljudi koji koriste druge da im rade kao konji, dok ih placaju smesno. Empatiju nemaju prema nikom van jevrejske zajednice, vrlo arogantni prema svemu nejevrejskom, boluju od sindroma Boga. Jevreja nanjusite na kilometar, jednom kad ih blize upoznate. Licno, meni jedna od ogavnijih vrsta ljudi.

6) Arapsko - indijska zajednica - na moje veliko zadovoljstvo, nemaju homogenu zajednicu i krajnje su neprimetni. Drze monol u prodavnicama mesovite robe (takozvani deli & grocery ) i glavni su za dilovanje jeftinih cigara ili davanja bilo cega te vrste ispod zita. Generalno, bezopasni i posto su iskljucivo u usluznoj vrsti psola, fini su. Ipak,, kao klijenti su ocajni - traze sve maltene za dzabe, te je od njih svaka naplata posla, vrlo mucna.

Na sve ovo, ostaje jos jedna stavka - potrosacko drustvo. Iz ma koje da ste gore navedene zajednice, trosi se vise no sto se zaradi ( izuzeci - jevreji i tek pridosli imigranti). E, kad ovakvu sliku imate, onda je jasno zasto imamo: 22% crnaca, 20 % latinosa i tek 8.8% belaca. Kao i sve statistike ove vrste, one prikazuju samo prihode koje su drzavi poznate. A kao sto svi znamo, sa tim prihodima se moze i manipulisati. Veci deo ovih proceta, nije istinski gladan, vec je izvor zarade u vecem delu nelegalan. A taj novac se verovali ili ne najcesce trosi na travu (80% stanovistva duva, ma kojoj zajednici da pripadate), drogu, skupe telefone i automobile. Dok se ide u socijalno za bonove za hranu - jer sto da placaju, kad mogu dobiti za dzabe.
 
Poslednja izmena:

simpleman

Novajlija
Hvala na iscrpnom odgovoru Anchy.Moja supruga inače ima isto brata u Njujorku a ja čitajući sve ovo tvoje o SAD i imajući u vidu sve ostalo pročitano do sada o SAD plus čitajući o torturama kroz koje ljudi prolaze da bi eventualno posetili nekog svoga u USA kažem neka hvala.....daleko im lepa (bela) kuća.Nikada nisam ni imao želju posetiti tu zemlju.Ovo nije tebi lično namenjeno.Prošao sam dosta sveta ali me put hvala bogu nikada nije vodio do SAD.Nisam ograničen ali verovatno se ne bih osećao ugodno..Pa sada.... moja konkluzija je da oni ipak nisu gladni tj. ne znam koji stepen gladi je potreban da bi se neko pravno proglasio gladnim i dali pravno postoji uopšte definicija gladi.A ako se i statistici ne može verovati onda povlačim sve svoje gore navedeno u vezi statistike.Ja pravno nisam potkovan ali sam se uvek izborio za svoje pravo,ja isto ne mogu lično ići i proveriti svaki statistički podatak,mogu samo taj podatak proveriti putem različitih izvora.Ma možda i ti statističari spadaju u tih 80% što duvaju...:D
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Suština je da taj statistički podatak nije verodostojan, odnosno ne može se gledati i tumaciti na način na koji mi to radimo, buduci da je njihov sistem sasvim drugačije postavljen. Uostalom, i u zemljama zapadne Evrope mnogi zloupotrebljavaju ovaj institut. I kod nas bi se daleko više zloupotrebljavao da se može živeti od socijalne pomoći.
 

Anchy

Halucogen Mozgolečić
Član
Hvala na iscrpnom odgovoru Anchy.Moja supruga inače ima isto brata u Njujorku a ja čitajući sve ovo tvoje o SAD i imajući u vidu sve ostalo pročitano do sada o SAD plus čitajući o torturama kroz koje ljudi prolaze da bi eventualno posetili nekog svoga u USA kažem neka hvala.....daleko im lepa (bela) kuća.Nikada nisam ni imao želju posetiti tu zemlju.:D
Nije Amerika toliko dobra koliko je Srbija losa.
Kako kaze ona pesma: nisi ti dobra koliko los sam ja, negde postoji spisak razloga da se osecam kao utesna nagrada.
 
Vrh Dno