• Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!

Sokrat

anuška

Poznata ličnost
Starosedelac
Učlanjen(a)
17.07.2012.
Poruke
8.029
Broj reagovanja
5.516
Horoskop
Ovan
Pošto Sokrat (Atina, oko 470-399. g.p.n.e.) nije ništa napisao, o njegovom učenju i životu znamo najviše iz Platonovih dela, u kojima je najčešće glavni lik, i iz spisa njegovog savremenika Ksenofonta - Uspomene o Sokratu.

sokrat.JPG


Sokrat je ostavio veliki pečat u filozofiji. Njegov život je za savremenike bio primer vrline. Nije bio bogat i kao slobodan građanin istakao se hrabrošću u ratovima koje je vodila Atina. Poznat je slučaj kada je Sokrat od Kritije, jednog od Tridesetorice tirana, dobio naređenje da dovede tiraninovog političkog protivnika Leanta da bi ga ovaj pogubio. Sokrat je mirno otišao kući kao da nije dobio nikakvu naredbu. Hteo je da pokaže da mu do vlastitog života nije nimalo stalo, ako treba da uradi nešto krajnje nepravedno. Vreme je provodio u razgovorima koji su se prevashodno ticali pitanja šta su vrlina i pravda i kako treba voditi ispravan život.

2vximoz.jpg


Sokrat je, već star, bio optužen i izveden pred atinski sud. Optužba, koju je podigao izvesni Melet, glasila je da Sokrat ne poštuje Bogove koje poštuje država i da kvari atinsku omladinu učeći je da ne poštuje starije. Sokrat se branio da on nikada nije govorio protiv atinskih bogova i da je verovatno da su ga pomešali sa Anaksagorom, ali da se jeste zamerio mnogima kada ih je ispitivao o važnim pitanjima (šta je pravda, znanje, vrlina, lepota itd.), i u razgovorima im pokazivao da nisu mudri, iako su se hvalili da jesu.

Najviše mu je zamereno što ga je delfijsko proročište proglasilo za najmudrijeg čoveka. Sokrat kaže da se i sam začudio tom proročanstvu. Kasnije je zaključio da se to desilo zato što najviše od svih "zna da ništa ne zna", odnosno, zna koliko je pravu istinu teško dostići i koliko je nesavršeno ljudsko znanje.

Sokrat je ipak bio osuđen na smrt, između ostalog i zato što nije hteo da se pokaje pred sudom. Ispio je otrov u atinskoj tamnici. Kasnije su se atinski građani pokajali zbog ovoga i osudili njegovog tužioca na smrt. Sokratovu odbranu opisao je njegov učenik Platon u delu "Odbrana Sokratova".

Takav kakav je bio, Sokrat se protivio stavu sofista da je svako za sebe u svom mišljenju u pravu. Protivio se tom relativizovanju vrednosti i tvrdio da mora postojati bolje i gore mišljenje, mudrije i manje mudro, tačno i netačno. Čak iako ne znamo sigurno istinit odgovor na neko pitanje, mi treba da se ponašamo kao da taj odgovor može biti samo jedan, a ne da, kao sofisti, podržavamo sva mišljenja. Doduše, lakše ćemo videti koji odgovor nije dobar, nego što ćemo pronaći onaj pravi. Ali zbog toga ne treba stati u ispitivanju predmeta, jer će nas ono sigurno pomeriti napred ka istini.

Ovo važi i kod najvažnijih pitanja o tome šta je pravda, dobro ili vrlina. Ljudi, ako samo promisle na pravi način, mogu doći do pravih odgovora na pitanje šta je dobro, tako da je vrlina vrsta znanja.

U svojim razgovorima Sokrat se trudio da ljude navede da sami u sebi otkriju gde je istina. Ovaj deo njegove metode naziva se majeutika - babička veština, samo što je ovde "trudna" duša, a ne telo. Ispitujući druge Sokrat se pravio da sam ne zna odgovor, što je element ironije u njegovoj metodi. Cilj razgovora je uvek bio da se postigne što ispravniji opšti pojam o nečemu.

Sokratova metoda se naziva dijalektika. Dijalektika je metoda razgovora koji se vodi sa ciljem da se otkrije istina, kroz svestrano ispitivanje predmeta. Pri tom sama stvar o kojoj se govori treba da dođe do izražaja, a ne želja da se sagovornik pobedi pred publikom.
Sokrat je svojom filozofijom ponovo otvorio "put uma" koji su zatvorili, kao neprohodan, sofisti. Ali, on više ne želi da putem uma zaviri u prirodnu istoriju stvari na način kosmologa koji su pokušavali da detaljno opišu unutrašnja kretanja koja proizvode stvari, već smatra da se umom mogu otkriti svrhe stvari, pa ma od kojih čestica, i ma kako, da su one nastale. To da stvari imaju svrhu dokazuje da nisu nastale slučajno, nego da ih je stvorila viša inteligencija. A naš um koji daje svrhu stvarima koje mi proizvodimo, ovaj trag višeg uma prepoznaje "po srodnosti", a ne putem čula.

Ovu obnovljenu nadu u "put uma", razvio je dalje Sokratov učenik Platon.

--Znaš li što sam upravo čuo o tvom prijatelju— --Stani malo—odgovori Sokrat—Prije nego što mi išta kažeš, želim da napravim mali test . Zove se Test trostrukog kriterija. --Trostrukog kriterija???— --Upravo tako –nastavi Sokrat—prije nego što počneš da pričaš o mom prijatelju, mogao bi na trenutak da razmisliš da li to zadovoljava neke kriterije. Prvi je Istina. Da li si potpuno siguran da je to što želiš da mi kažeš istina? --Ne –odgovori poznanik—zapravo to sam tek čuo i ... --Dobro –veli Sokrat—Znači nisi potpuno siguran da li je to istina ili nije. Da vidimo drugi kriterij, kriterij Dobra. Da li je to što želiš da mi kažeš o mom prijatelju nešto dobro? --Ne naprotiv...-- --Dakle –nastavi Sokrat—želiš da mi kažeš nešto loše o njemu, a nisi ni siguran da li je to točno. Još možeš da prođeš na testu. Ostao je još kriterij Koristi. Da li će to ,što želiš reći o mom prijatelju, meni koristiti? --Ne, ne baš.— --Pa –opet će Sokrat—ako to što želiš da mi kažeš nije istina, nije dobro, i nije korisno zašto bi mi to uopće rekao??!! Eto zašto je Sokrat bio veliki mislilac i visoko cijenjena osoba u staroj Grčkoj. To također objašnjava zašto nikad nije saznao da mu prijatelj servisira zenu!

izvor: filozofija; vesti.kombib.rs
 

jasna949

dežurna ćaskalica
Starosedelac
Učlanjen(a)
27.10.2010.
Poruke
20.474
Broj reagovanja
2.926
Horoskop
Blizanci
odlično, Anuška, odlično.... vrlo mudar čovek je bio....:thumbsup:
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
Onaj koji je dobro izučio Aristotela, Platona i Sokrata dosegao je "plafon" u filozofiji, tako da su ostali potpuno suvišni i bespotrebni. :happy:
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
Sokrat je išao sa nekim prijateljem
ulicom i pozdravio jednoga koga su sreli.

"Nije otpozdravio!", rekao je prijatelj uvređeno.

Sokrat se nasmejao i rekao: "Meni ne smeta što sam pristojniji od njega!"
 

Anchy

Halucogen Mozgolečić
Starosedelac
Učlanjen(a)
03.05.2010.
Poruke
8.976
Broj reagovanja
4.861
Horoskop
Lav
Onaj koji je dobro izučio Aristotela, Platona i Sokrata dosegao je "plafon" u filozofiji, tako da su ostali potpuno suvišni i bespotrebni. :happy:

Ovo prosto nije tacno. Njihova filozofija je anticka i cak i njih trojica se bave razlicitim filozofijama (antopoloskim - Sokrat i sistematskom - Platon i Aristotel ). Oni jesu najvise dali iz tih oblasti filozofije, ali nikako da su ostali suvisni, jer se bave potpuno drugim stvarima u filozofiji.
 

Stemis

Prinudni upravnik
Urednik
Učlanjen(a)
12.02.2009.
Poruke
30.421
Broj reagovanja
16.395
Horoskop
Ovan
Filozofiranje... Slabo vi to radite. Naš politički deo foruma je mnogo pričljiviji. Izvinjavam se na spamu, ali ja i filozofija ne idemo zajedno. :)
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
Rene Dekart je započeo izgradnju sistema znanja zasnovanog isključivo na sopstvenim moćima rasuđivanja. Centralno mesto zauzima uverenje da su um i telo dve odvojene supstancije - teorija poznata kao dualizam, i da Bog usađuje ideje u naš um, koje kasnije otkrivamo svojim razumom.

Džon Lok kaže da je naš um na početku prazan list papira, a da se sve ideje u njega upisuju putem čulnih utisaka. Delio je ideje na proste i složene. Proste se ne zamišljaju već primaju pasivno, složene su sastavljene od prostih o kojima aktivno razmišljamo. Uveren je čak i da se bez Boga moral pretvara u stvar ukusa.

Baruh je verovao da su Tvorac (opet Bog) i njegova tvorevina od iste supstancije, na osnovu toga nemoguće je da su duh i telo dve razdvojene supstancije.

Lajbnic govori o dve istine - istina rasuđivanja i istina činjenica. Mislio je da iskaz može biti tačan ako ima unutrašnju logiku ili ako se odnosi na spoljne činjenice koje su tačne i podložne proveri. Tu imamo analitički iskaz i sintetički iskaz.

Hjum primenjuje skepticizam kako bi doveo u pitanje postojanje Boga i zdravorazumske ideje uzroka i posledice. U praksi je ublažio svoj skepticizam u toj meri da bi prihvatio da ljudski život ipak postoji.

Berkli zastupa argumente da jedino što postoji je "sadržaj" iskustva koje prima naš um. Znači, da bi stvari postojale mora da postoji neko ko ih uočava, ali te stvari nastavljaju da postoje bez obzira da li ih neko uočava ili ne, ali mora da postoji sveprisutni "Posmatrač"...opet dolazimo do Boga.

Kant veruje da um obrađuje čulne utiske da bi stvorio iskustvo, druge stvari kao što je Bog, možda postoje ali nemamo načina da ih spoznamo.

Avgustina iz Hipa, Tomu Akvinskog, odličnog Hegela, Šopenhauera, neću ni da opisujem. Kada izmešamo sve: cinici, epikurejci, postmodernisti, empiristi, racionalisti, sholastici, stoici, pragmatici, egzistencijalisti...pročitamo dobro šta su pisali Mil, Sartr, Lakan, Marks, Djui, Niče, Rasel, Derida, onda sve to nalazimo kod ona prva tri filozofa od kojih je sve ovo i počelo.

Ima modernih filozofa kao Dekart koji označava početak moderne filozofije, ali zapadna filozofija od 450. pre n.e. pa do filozofije 1800. ili danas, sve se svodi na razradu prva tri filozofa.
 

Insajder

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
05.04.2013.
Poruke
3.472
Broj reagovanja
2.178
Horoskop
Ovan
sad baš čitam ovo i shvatim da sam pomešao Sokrata sa Diogenom, onim u buretu sa fenjerom
što je tražio 'čoveka' po sred bela...

ajme majko, pa ja sam duduk za filozofiju načisto... +((
 
Vrh Dno