Pogađa malo ta situacija sa ocenama.
Evo situacije sa mojim detetom. Prva četiri razreda je bio sa svim peticama. U petom razredu je imao jednu četvorku. Naravno, to je njegov uspeh, nismo pitali ni kako, ni zašto, ni da li da se popravi. Na kraju godine, na roditeljskom sastanku razredna je rekla da su nekoj deci popravljene ocene zbog uspeha. Bilo mi je svejedno tog trenutka, mom detetu uspeh nije visio, po kom mišljenju je fantastičan. Elem, prošle godine, moje dete ponovo sa jednom četvorkom. Opet nema veze. Kada me je pitao da ode da odgovara, razmišljali smo korona je, uspeh je odličan, nema potrebe da ide u školu, čim je čista ocena, sve je u redu. Međutim, opet razredna, zove me i kaže nismo mogli da mu na veću popravimo jer je u petom imao jednu četvorku.
Prvo, niko nije tražio da mu se popravi, ne razumem da li su o tome raspravljali i zašto. Drugo, zašto nije prošle godine urgirala ako je mislila da treba da bude u konkurenciji za Vukovu diplomu, na primer? Dakle, stava sam da svako treba da ima neku svoju ocenu koju zaslužuje, a s druge strane neki roditelj je možda popravio svom detetu ocenu u petom, veće onda automatski u šestom i onda to dete ima 2 poena više u startu u odnosu na moje dete.
