• Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!

Sigurna kuća

Stemis

Prinudni upravnik
Urednik
Učlanjen(a)
12.02.2009.
Poruke
30.498
Broj reagovanja
16.507
Horoskop
Ovan
Uravnilovka i populizam su naša sudbina. Često se zapitam nismo li mi ovako siromašni zato što naprosto obožavamo siromaštvo? U socijalističkoj Jugoslaviji, recimo, svako ko je držao do sebe i ko je želeo da uspe u životu, u svojoj biografiji je obavezno morao imati rečenicu „potičem iz siromašne (zemljo)radničke porodice“.
Pred takvima su se sva vrata otvarala. Takvi su dobijali stipendije, odlazili u Višu partijsku školu u Kumrovec i posle dobijali visoke partijske i državne dužnosti. Ukoliko, naravno, ne bi posrnuli i odali se levim ili desnim skretanjima.
Ja sam sa ovog mesta Jego bivšem Sijatelstvu doktoru Tadiću, blagovremeno slao SMS-ove upozorenja da se okane hvalisanja činjenicom da nema stan i da na bankovnom računu raspolaže crkavicom od tričavih pedesetak hiljada evra. Znate ono kad je Diogen, siroma ko crkveni miš, došao kod dobrostojećeg Platona, pa stao da kaljavim nogama trupka po prostirci govoreći „gazim Platonovu gordost“, na šta mu je Platon odgovorio: „Da, ali drugom gordošću“. Da ne idemo tako daleko u prošlost. I Miroslav, u zadnje vreme proskribovani Krleža, znao je da kaže: „Ne volim ljude koji nemaju novca“. I fakat, osim ako čovek nije monah pa nema stan i nešto novca, to znači da sa njim nešto nije u redu.
Ja sam, međutim, u kritici Borisovog nestjažatelstva bio rukovođen državnim razlogom. Nije brate, zgodno, da se u međunarodnoj javnosti pročuje da je predsednik Srbije beskućnik i da će jednoga dana u dalekoj budućnosti, kada mu istekne mandat, iz rezidencijalnog konaka morati pravo na ulicu. Utisak da prezident predsedava Srbijom čisto da bi imao gde da stanuje, prosto se nametao sam od sebe. Tim pre što je njegovo takozvano najbliže okruženje i te kako imalo gde da stanuje.
Mic po mic, nedavno je nastupila daleka budućnost i postavilo se pitanje Tadićevog smeštaja. Nema više smisla da boravi u prezidencijalnom saraju, a praktično nema kud. Na sreću, tu je partija koja, čitam u novinama, ovih dana ubrzano traži sigurnu kuću za, sada samo njenog, prezidenta. Pominju se bezbednosni rizici i pizma istaknutih srpskih kriminalaca - stvar sa kojom se u ovoj zemlji ne treba sprdati - ali to istovremeno otvara novo pitanje: kud će Boris ako, ne daj bože, jednoga dana ne bude ni predsednik DS-a. Što će se takođe dogoditi u nekoj dalekoj budućnosti. Da ga, počem, ne pita starost gde ti je bila mladost.


Preuzeto sa http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/sigurna_kuca.881.html?news_id=244420

Volim da čitam Basarine famozne tekstove. Kao i mnogo puta ranije i ovaj tekst mi se jako dopao. Stvarno je smešno da se našem tupavom narodu moraš šlihtati prikazujuć sebe kao siromašnog ili ukazujući na sopstveno siromaštvo. Kada to "vrhunski" političari izgovaraju, meni to dođe kao njihova nesposobnost a ne poštenje.
 
Vrh Dno