Senka...

Beba

Poznata ličnost
Član
Napolju toplo, sunce se raspalilo za sve pare i uspelo je, posle ručka uzeh u ruku flašicu vode i mobilni i u šetnju duž obale Dunav. Uobičajena ruta, preskačem je samo ako vreme ne dozvoljava.
Prešla sam dobar deo puta, i negde pred skretanje na bent čujem sirenu i kola staju...Iz istih se smeju lepe oči moje školske drugarice , pita me gde ću. Pridjem joj, znam situaciju i kažem hajde idi tamo gde si pošla namesti se i stižem.
Menjam maršrutu, umesto na bent idem pravo putem gde se najviše šeta, pravac prema Dunavu, čardi...
Mariju znam skoro ceo život, uvek je bila lepa i ostala je takva. Prelepa crnka, sa blistavim očima sa periodima radosti u njima...sada već više tuge. Pričalo se da je bolesna ali ništa o tome nisam posebno znala. Kako smo odrastale shvatala sam šta je njen problem - "distrofija mišića". U početku jedva primetno, često a vrlo brzo i svakodnevno otac je biciklom dovozio do škole.
Završili smo srednju školu, Marija zahvaljujući ocu...svi smo otišli na svoju stranu.
O njoj dugo ništa nisam znala.
I onda okolnosti nas spojiše. Dolaskom u svoje mesto, posle vrlo kratkog vremena sam poželela da je vidim i to sam i uradila.
Marija je ostala prelepa, uredna, savršena frizura, garderoba a ona u kolicima.
Da to je njena sudbina, puno bi o njoj mogla...
Marijina je jedino srećna što može još uvek da vozi auto...da ,vozi auto ali kada je neko smesti na sedište auta.
Stižem do mesta gde je parkirala auto, maše mi da vidim gde je, sedi u autu, otvorila vrata.
To je jedino što može...bar tako da uživa u proleću , Dunavu...da posmatra...samo to.
Sela sam na sedište do nje. Bila je srećna što me je videla, eto biće joj dan nešto drugačiji. Pričale smo dugo, pitala me za decu, o svemu...
Vrlo često joj je preko lica prelazila senka tuge i nemoći i u jednom momentu mi je izmedju ostalog rekla da bi bila najsrećnija da može uz nekog da legne i ustane. Život, sudbina ili već kome to pripisati joj je oduzeo mnogo, previše...željna je svega, prijatelja, hodanja, šetanja, odlaska kod prijatelja , bilo gde, ostala je najviše željna ljubavi a ta želja propraćena njenim nesvesnim senkama na licu me je užasno bolela, a kada sam se vratila svom putu pomislih a kako tek nju boli...
 

Beba

Poznata ličnost
Član
Raduj se zbog onoga što imaš inače nikada nećeš biti srećan. :)
Da...raduj se onom što imaš, ja se radujem svemu, novom danu, suncu ili kiši, svojoj deci...svemu...
Marija može da se raduje samo što je živa...i veruj da i ako je tako ne priča o tome, biti sa njom i pričati je vrlo teško jer njena depresija i nemogućnost da najveći deo onoga što živ čovek može, ona ne ume da se raduje i možda prvi put u životu ne mogu da kažem kao ti...
Teško je to i ispričati.
 

Taca

ona, stara
Član
Verovatno su okolnosti...vidim da saosećaš.
Ali, razumeš li da je meni to neshvatljivo?
 
Vrh Dno