Sam sebi dovoljan

[Anchy]

Ima ljudi koji su izgleda sami sebi dovoljni. Neki misle da su to jaki, samostalni i
nezavisni ljudi, a drugi misle da su to sebicni samozivci.

Kakvi su to ljudi koji su sami sebi dovoljni ?
Da li su asocijalni , previse introvertni ili samo uplaseni ?
Da li ste vi sami sebi dovoljni ?
Kako to neko postane dovoljan sam sebi ?

 

[Boki]

Da bih odgovorio na ovo pitanje moram da razotkrijem i najitimnije detalje iz svog života, da bi oni koji čitaju razumeli sve u vezi "dovoljan sam sebi" ili "sebični samoživac". Malo me iznerviraju komentari onih koji misle da su samostalni ljudi sebični, foliranti, licemeri ili ljudi sa psihološkim poremećajem.

 

[Anchy]

Mislim da je moguce odgovoriti na to pitanje , a da se ne otkrivaju detalji iz zivota.

Ja sam pokrenula ovu temu, jer pre svega spadam u grupu samodovoljnih, a navedoh te nazive samozivac i sl jer je to najcesca predrasuda ljudi o nama.

 

[Boki]

Upravo zbog toga sam i ja naveo sve to pod navodnicima. Predrasude i stereotipi o nekom koga apsolutno ne poznaju, a žele da govore i komentarišu. Mogu da se složim da niko nije rođen da bude sam, ali nekom prija samoća, deluje kao da je sam sebi dovoljan, možda to i zaista duboko u sebi i misli, ali ne mora da znači da je takav čovek sebičan i samoživ. To su skroz odvojene stvari. To što ih neko spaja jer mu je tako lakše da okarakteriše nekog, to je već lični problem i neznanje.

 

[Anchy]

Slazem se.
Nezahvalna je osobina moram reci iz licnog iskustva, pre svega jer drugi najcesce ne shvataju i ne zele, ali vrlo lako donose zakljucke, koje uglavnom nemaju veze sa zivotom.

 

[Stemis]

Moj pokojni prijatelj bukvalno mogao danima da bude sam. Ljudima su takve osobe neshvatljive, čudne. Ma ludak, čuje se po hodnicima. ALi, pošto sam ga ja odlično poznavao, reći ću vam sledeće: on je imao neki svoj svet u kome je radom ispunjavao sebe. Bio je umetnik i kada je imao napade inspiracije, mogao je nedeljama da radi i da spava.
Takav sam i ja dok sam za računarom, mojom drugom ženom, ništa ne čujem i ne vidim kad sednem za monitor.

 

[Boki]

Ja to pričam, ali me niko ne zarezuje. Takav sam stalno.

 

[Anchy]

Ja odustala od price.

 

[Boki]

Ja odustala od price.

Zašto? Lepa ja razmena iskustva nas koji smo nerazumljivi drugima.

 

[Anchy]

Ne, ovde na forumu, nego u realnosti. Slaba vajda.
Al ima jedna pesma od mog voljenog Sobica...Kopiracu tekst da ne pisem sama, ona me smiruje kad god pomislim da sam neshvacena

Ne pokusavaj mijenjat' me
ovo je ipak moja glava
kad joj se budi, nek' joj se budi
kad joj se spava, nek' joj se spava

Ne pokusavaj mijenjat me
ovo su ipak moje ruke
samo mi znamo kako smo skupa
mucili srecu, mucili muke

Ne pokusavaj mijenjat me
ovo je srce oduvijek sa mnom
kol'ko smo samo krvavih puta
isli po brdu, isli po ravnom

Ne daj da tebe mijenja neko
budi do kraja ono sto jesi
a ako mislis da smo daleko
nemoj put mene
bolje ostani gdje si

Znam da ovako mnogim ne godim
al' ja sam citav stao u vene
znam dobro zasto ratove vodim
muski su muski
zene su zene

Ja kad nekog vidim da gubim
zasuzi oko, al' nikad ne placem
onog kog' ljubim do daske ljubim
a znam da se igram ostrim brijacem

Ali kad s torbom naumim negdje
noge mi neces svezati s nicim
nama tih para za moje cijene
priznajem kako ciganu slicim

Ja nosim kicmu, celicnu sinu
ne volim kada glava mi pada
s njom spajam zemlju i visinu
i kad se leti i kad se strada

Ne daj da tebe mijenja neko
budi do kraja ono sto jesi
a ako mislis da smo daleko
nemoj put mene
bolje ostani gdje si

 

[Džudi72]

Ova tema me je podsetila na stihove Bore Đorđevića "imam svoj mali svet i oko njega kineski zid".. Ja nemam baš kineski zid, prilično sam otvorena i spremna za nova poznanstva i moguća prijateljstva, ali mi prija da živim u svom malom svetu knjiga, pisanja priča..Mogla bih da živim sama da nemam zdravstveni problem koji je povremeno ozbiljan i zbog koga je neophodno da je neko sa mnom u stanu.
Mogu satima da čitam knjigu, i da me ništa drugo ne zanima. Ili kada sednem pored računara, samo sam ovde..

Ne vidim sebe i druge koji žive slično kao ja kao samožive ljude. Ne mislim da smo samoživi. Jednostavno, nama nikad nije dosadno i kada smo sami..Mislim da su ovakve uglavnom umetničke duše.

Sa druge strane, prija mi i kad mi dođu sestrini klinci, ili drugarica, drug, komšinica..Možda sam mešavina usamljene i društvene osobe, ne znam..