• Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!

Riznica

Taca

ona, stara
Starosedelac
Učlanjen(a)
25.05.2014.
Poruke
15.589
Broj reagovanja
14.744
Horoskop
Ribe
NOVE PJESME STEFANA STANOJEVIĆA (iz rukopisne zbirke"DOSADA U PODNE - SUICID U PONOĆ")

KO POSLEDNJI STIGNE ĆELAVA MU KEVA

A ja mali i debeo
stalno imao ojed
na guzici i preponama
mrzeo sam kad se trkamo
navikao da budem gubitnik.

Telo, kao i vreme je zahvalan
mehanizam negovao sam ga
kad su svi počeli da trpaju u sebe
brzu hranu, droge, govna
pornografiju, dejting aplikacije
sve je na klik malih ekrana.
Sad ispred sebe guraju
dečija kolica ili svoje stomake
ne izlaze iz automobila
niko ni patike ne isprlja.
Jedva mi potraju dva meseca
izgulio sam đonove asfaltom
zategnut sam ko praćka
na biciklu sam brži od kiše
a peške na 42 stepena ko furija.

Promenio sam lični opis, izgubio sam
četrdeset kilograma i loše ljude
ne pričam nepovezano i mnogo.
Nađem posao kad god želim
počeo sam da dolazim na vreme
čak i ranije, svima spremim kafu
očistim prašinu, operem podove.
Kad se društvo okupi praznim piksle
svima punim čaše, treznim vodom
donosim flaše alkohola, ne treba ništa
samo mi ostanite dobri
nema mnogo dobrih ljudi
a kad volim nekoga
pobrinem se da se smeje
i stvarno se tako oseća.
Ja sam se mnogo smejao
a nisam se dobro osećao
navikao da budem gubitnik.

Samo krevet i ja u toku noći
naplatna rampa od čoveka
kilometri misli autoputeva i petlji
o svemu što sam uradio
svima koje sam zasmejavao
i platio im isključenje.
Ništa se ne dešava
kao da sam opet stigao poslednji
ili sam stigao prvi i nikoga nema?

Majka mi je pisala tih dana:
slušali smo violiniste muzičke škole
svirali su nam Vivaldija u holu klinike.
Posetio nas je travar koji prodaje
bilje za rak sa svete gore.

Sve sam uradio dobro ovaj put
nemoguće da sam zakasnio
nemoguće da sam stigao poslednji.

***

PAS

Voleo bih da budem tugolog
nešto poput stomatologa
specijalista za tugu.
U čekaonici bi bilo pasa i mačaka
udobne i čiste stolice.
U ordinaciji dva dušeka na podu
i stakleni krov.
Pitao bih gde vas boli
kolika je vaša tuga
koliku rupu je ostavila
pomozite mi da je smanjimo.
I mi onda brojimo oblake
uzimamo prazne kornete
čkiljimo na jedno oko
i zahvatamo nebeske kugle šlaga.

Kako postoji strah od stomatologa
postoji i od tugologa, pretpostavljam.
Neko je toliko navikao na bol
plaši se i da samo zamisli sebe
bez tuge koja je srasla s njim.
Tuga je pohlepna stvar
grabi sve veći deo onog što je tvoje
i do čega ti je stalo
a to je nedopustivo.
Objavljujem rat tom agresoru!
U redu je uspostaviti suživot
deliti jedno telo i osećanja
ali tuga je sebična stvar
ceo organizam želi za sebe.

Tuga ima oči jedne ruskinje
mlečni ten uz rumenilo obraza.
Ponekad mi dođu i vlaže se
telo joj drhti i skupi se od vlage.
Znaš i sam da ja mrzim rat i sukob
ali ovo je vanredno stanje.
Ja sam sebičan čovek
ne želim da mi je tuga uzme.
Želeo bih da sam tugolog
i odstranim je iz nje
izvučem, uklonim i pošaljem daleko
šutnem tugu u zadnjicu
pošaljem u pizdu materinu.

Beskonačno pružam utehu i ruke
trudim se da pronađem reči
i onda se naljutim kad Marko Tomaš
uspe da je nasmeje za jedno veče poezije.
Trebalo bi da ga smatram saveznikom
ali ja sam sebičan i možda ljubomoran čovek.
Da imam neku moć
vratio bih se u prošlost
iako sebičan čovek, ne bih odatle vratio
nikoga dragog, nikoga svog.
Da imam neku moć
vratio bih joj osmeh
vratio bih joj psa.

***

NOSEĆI STUBOVI

Izležavao bih se na kauču
u dnevnoj sobi toplih boja
mirisa čaja, gibanice ili luka
okružen uspomenama
u nosećim stubovima stana
i onima koje izlaze iz okačenih slika
po zidovima, koje sam uglavnom
birao dok sam bio dete
i odlazio s majkom u galeriju
njene prijateljice, "Leonardo."
Moja omiljena Nindža kornjača
s kojima bih ponekad pričao
u kupatilu dok sam sedeo na noši
a odsjaj sijalice stvarao na zidovima
oblike njujorških kanalizacionih otvora.

Televizor je bio uključen za uspavljivanje
ukoliko važna obaveštenja, utakmice
i kulturnoobrazovne emisije nisu u toku.
Čulo bi se lagano očevo hrkanje i zvuci
tromih ptica sa Antarktika, zakržljalih krila.
Zastao bih, hipnotisan britanskom naracijom
veličanstvene hijerarhije i života koji opstaje
na najnepristupačnijim uslovima.
Narator je rekao, mužjak pingvina
ostaje sa jednom ženkom čitav život
mora napraviti bolje gnezdo od ostalih
ostaje sa mladuncem i ako se ženka ne vrati.

Otac bi sigurno gledao ovo
probudio bih ga da ne vozi svakog dana
i prelazi hiljade kilometara mesečno
uz odgovornost prema životima saputnika.
To je najodgovorniji čovek kog sam upoznao.
Odaje ozbiljan utisak svakome nepoznatom
pingvinske nepromenjivosti lica
brzih refleksa, izuzetnog zapažanja
kurtoazije, posvećenosti i profesionalnosti.
Kad sam bio dete, silazio bih stepenicama
žurio sprat ispred njega, kako bih se sakrio
i pokušao da ga uplašim, povremeno
delovao mi je kao čovek koga nikad
ne možeš iznenaditi ili uplašiti.

Uvek sam predosećao atmosferu
u mojoj porodici ništa nisu mogli
da sakriju tako lako od mene.
Utišao bih svoju braću i sestru
rekao, slušajte, tetka priča sa Nemačkom.
Pričala je ozbiljnim tonom, u prekidima
i ja sam odmah znao da deda nije dobro.
Najavljivao sam smrt.
Objavljivanje moje knjige kasnije
rezultiralo je gašenjem jednog izdavača
smrt jednog pesnika, infarkt drugog izdavača.
Pozvao sam oca i rekao deda je umro.
On je ćutao i svakodnevnim glasom rekao
dobro, sine, u redu, dolazim kući.
Čak ni kada se majka razbolela
on nije pokazivao ništa porazno.
Bio je tačan, na raspolaganju, kao i uvek
jedan od nosećih stubova stana.

Gledao sam kako se budi, ustaje sanjiv
vratio sam pogled na hladnoću Antarktika
mužjaka pingvina koji čuva svoje gnezdo
i osetio šut u zadnjicu
dok se otac gegajući udaljavao ka kupatilu
gledajući me sa klinačkim smeškom.

***

GOSPODIN INKOGNITO IZBEGAVA PECANJE MREŽOM

Ljudi očajnički traže savete
u knjigama i kinematografiji
po kojima će se upravljati
i poprimiti nešto od protagoniste
kojima se porotnici i sudije toliko dive.

Preživljavati dan od ustajanja iz kreveta
do reklama između sadržaja
razmenjivati utiske iz njih
o efikasnosti preparata za bradu
uglova kamere, teksta i režije
preko evroatlanskih integracija.
Politički korektno razgovarati
taložiti neslaganje ispod
kutije za keks, šampona
nadogradnje noktiju i trepavica.
Pucanje kaiševa, pantalona
i prezervativa dešava se kad postoji
mišljenje suprotno prihvaćenom
odobrenom od strane korisnika
koji ostavljaju ocenu i mišljenje
pišu kritike u prostoru ispod vesti
o još jednom šumskom požaru
svirepom porodičnom ubistvu
ili popularnom masnom traču.

Slatko razdragano čavrljanje
glasni smeh i široke beline osmeha
pretvaraju se u zamagljivanje
zajedničkih fotografija i uspomena
otkazivanje pretplata na platformama
blokiranje brojeva i kontakata
odlazak u inkognito opciju pretraživača.
Gospodin Inkognito ukucava tekst
proučava psihičke poremećaje ličnosti
polnoprenosive bolesti, bolesti uopšte
retke seksualne fetiše i ukuse
muziku i kinematografiju van top lista.
Gospodin Inkognito čita tekstove
o antivakserima, antimaskerima, antifa
potpisnika peticija kulture otkazivanja
laičkih medicinskih terminologija
obespravljenim studentima i umetnicima
ušuškanim studentima i umetnicima
javne intelektualne i elitističke rasprave
statistike umrlih, poginulih i silovanih.

Misli kako je mreža kao veliki trg
na kome se stalno dešavaju seoski vašar
Cigani besprekidno sviraju "Đurđevdan"
kriminalci skupljaju potpise za pravdu
nezadovoljni građani protestuju čipovanju
a mudri, odmereni i uticajni mladi mrežari
drže govore i okupljaju šaku apostola
umrežene poetese previše šturog jezika
pecaju vruće teme, borbu za prava
dok im prljava siročad pruža ruku
ispred zastakljene zgrade za fotografisanje
u koju svakog dana ulaze i žale se na rad.
Čopori mačaka i ljudi koji ih maze
čopori pasa i ljudi koji ih timare
majke koje svojoj deci dodeljuju alergije
ne puštajući ih da se vrate zemlji, životinjama
svi se dovikuju, vređaju i dele savete
o treningu, ishrani i radu koje niko nije tražio.
Drveća na trgu nema, svi stoje u senkama
koje prave krošnje šarenih, velikih bilborda
na kojima se nalaze mršavi i krupni modeli
kako bi udovoljili svačijem dečijem kompleksu.
Gospodin Inkognito posmatra trg
posmatra psihijatre i tehničare koji dele pilule
injekcije i steznike za krevete, između pušpauza
i luksuznih večera koje bi bile dosadne
da nema vic-grupa i psihoaktivnih supstanci.

Piraterija video-igara, muzike i filma
iks označava mesto, misli on
stiska ga kao dosadnu bubuljicu
kao dugme od lifta na poslednjem spratu
rame osobe koja neće projektovati
nekog drugog umesto njega.
Gospodin Inkognito ostavlja telefon u stanu
uzima pribor za pecanje, kremu protiv komaraca
i razmišlja o uspavljivanju u visećoj mreži
između dva stabla, ljuljanju u tom čamcu
kojim će isploviti u nečiji zagrljaj
smisliti s njim zanimljiv način ubijanja vremena
kao jake šifre za zaštitu izmišljenog lika
i izvaditi mu udicu iz usta
nenametljivom tišinom i ćutanjem.

_____________________________________________________________

STEFAN STANOJEVIĆ (1995, Pančevo) studira srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Poezija mu je objavljena na više internet portala, u onlajn i fizičkim izdanjima časopisa (Među njima Afirmator, Blacksheep, Insp., Strane, Astronaut, Avlija, Čovjek-Časopis, Oblakoder, Pančevo city, StereoArt, Vavilonska biblioteka, Nigdine, Booke, Libartes, Luča, Trag, Qelam...) u zbornicima „Rukopisi” 39, 40, 41, 42, „Bludni stih” 4 i "Nova BHCS poezija" izdavačke kuće Slavitude u Francuskoj, među 35 najboljih pesnikinja i pesnika iz regiona. Kratke priče objavljene su mu u zborniku „Rukopisi” 43 i časopisu „Stvaranje” Udruženja književnika Crne Gore.
Od 2015. održao preko trideset večeri poezije i tako vratio učestala čitanja poezije u svom gradu. Od januara 2018. uređuje jedini pančevački književni serijal „Punchtown poetry” u klubu „Štab Pogon.” Objavio je zbirke poezije „Mladi Atlas” (BKG, Beograd, 2016) i „Napad panike” (Edicija Najbolja, Pančevo, 2020), koja se našla u užem izboru za regionalnu nagradu „Slavitude”. Radio je kao novinar, fizički radnik, profesor na zameni, magacioner. Član je Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva. Radi u knjižari. Jedan od urednika 44. izdanja zbornika "Rukopisi."
 
Vrh Dno