Reč po reč

Njavica

Dreamer.
Član
Nadajmo se da su zaboravile i da će još malo da traju! Dobar dan vam želim, od jutros zevam i konačno sutra slobodna pa ću moći da spavam!
 

Taca

ona, stara
Član
Potvrdilo se opet. Možeš ti da kombinuješ i planiraš do besvesti, dok se kockice same ne sklope, džaba ti. A kada se sklope, sve ispadne savršeno i mnogo bolje nego što planiraš.
Naravoučenije,ne radi ništa, ništa ne planiraj, sve će pasti s neba. 😊
 

Живота

Poznata ličnost
Član
Odustao sam od Španije, daleko je, ko će se mlati donde... našo sam nešto mnogo bolje "Dani banice" u Beloj Palanci, manifestacija počinje danas i traje do nedelje!
1565350823702.png
 

Живота

Poznata ličnost
Član
Nisam putovao vozom odavno... ustvari imao sam jedan pokušaj pre 10-ak godina, hteo sam da putujem za Niš. Dodjem ja na žel.stanicu (koje više nema) kupim kartu na šalteru sa sve rezervacijom, voz polazi u 14.20 sa koloseka broj 3, vagon taj i taj, kupe, broj sedišta... sve lepo piše na karti. Udjem u voz, nadjem moje mesto, sednem, pogledam na sat 14.20 voz kreće, -au reko ovo ko u Japanu vozovi tačni u minut! Nismo prešli 500 metara, voz je stao! Stajali smo tako 20 minuta, odnegde se pojavi kondukter, ljudi već nervozni pitaju "Što stojimo?" a kondukter mrtav 'ladan "pokvarila se lokomotiva" :happy: Posle je došla druga lokomotiva i vratila nas nazad u početni položaj! Pitam ja konduktera kad ćemo da krenemo? Kaže on "pa sad mora da dodje druga lokomotiva pa dok je zakače, za jedno pola sata, ne više" more mislim se nosite se i vi i lokomotiva, sidjem ja iz voza odem do šaltera vratim kartu oni mi vrate pare, odem lepo na autobusku stanicu, pitam "kad ima prvi za Niš?" kaže ona devojčica "imate za 5 minuta, direktan" reko daj jednu kartu.... i tako se neslavno završio moj pokušaj da otputujem vozom!
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Kad smo već kod vozova, ja sam u vojsku išao i vraćao se vozom. I za svako odsustvo. Slovenija je daleko, naši vozovi su i tada bili spori, ostale se lepe uspomene. Recimo, sećam se kada sam dolazio na nagradno odsustvo, zeleo sam da moje roditelje iznenadim, pa im nisam rekao da dolazim, tako da me nisu čekali na železničkoj stanici u Beogradu. Zbog toga sam čitavu noć bio na stanici i ujutro prvim busom došao kući. Jeste bilo naporno, ali, nikada neću zaboraviti mamin izraz lica kada je otvorila vrata nakon zvona.
A u sećanju mi je i jedan odlazak na more vozom sa nekim društvom sa kojima se nisam družio ne pre ni posle toga. U kupeu sam spavao na onim (ne znam ni kako da ih nazovem) šipkama iznad putnickih sedišta na kojima se obično drže putne torbe. Imao sam šesnaest godina.
 
Vrh Dno