Ostavila sam cigarete na pune 3 godine.
Kako?
Bila sam dosta mlađa i podložnija uticajima, samim tim me pogodilo kada mi je momak rekao da se oseća kao da se ljubi sa pixlom. Uz to je i meni samoj smetalo što mi se prsti UVEK osećaju na duvan, što mi se i garderoba, ma kako dobro oprana, brzo napuni tim mirisom. Jednostavno sam došla kući rekla mojima da ću ispušiti tu paklu cigareta koju imam za taj dan i da mi od sutra ne kupuju cigarete. To je bio klik u glavi. Onaj pravi i neophodan da bi se tako duvan ostavio.
Nisam imala krize, nije mi smetalo da neko u mom društvu duvani, prestala sam da pijem kafu i prešla na čaj. Posle 3 nedelje sam prestala da beležim i dane koji su prošli u mom odvikavanju.
Naravno, pušači imaju potrebu da imaju nešto u rukama, da nečim zanimaju usta. Trošila sam enormne količine žvaka, grickala suncokret i generalno semenke.
U prvih godinu dana sam se užasno ugojila, ali posledica nije samo puko ostavljanje cigareta. Većini ljudi se nakon što prestanu sa pušenjem, dogodi da se ugoje.
Nakon što sam ponovo propušila, u više navrata sam imala samo ideju da prestanem ponovo. Ni jednom još nisam imala taj isti 'klik'.
Pre 2 godine sam kupila svoju prvu e-cigaretu, izgledom apsolutno podseća na ove 'prave', ali joj je baterija kritično slaba i za ozbiljnog pušača to je igračka i bespotrebna dodatna nervoza. Taj pokušaj je prošao neslavno.
Pre godinu dana kupila sam noviji model, sa jačom baterijom, drugačijeg dizajna. Moram priznati da to jeste stvar koja bi mogla da zadovolji potrebu strastvenog pušača, a bez kupovanja cigareta. Problem je što ja izvučem po 15-ak dimova sa tom e-cigaretom, a onda dobijem nezadrživ poriv da zapalim 'pravu'.
Kapiram da je sve u glavi. Dok se ne desi taj neki 'klik'.
Od ljudi koji su uspešno ostavili cigarete i nisu se toj navici vratili, čula sam da su pili dosta vode, često mlake. Vežbali, kretali se, povećali fizičku aktivnost generalno. Prosto usmerili pažnju na nešto drugo. Sada em ne puše, em su fit.
