U situaciji kada je privremena sprečenost za rad (bolovanje) prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu. Dakle, osnov za obračun naknade zarade jeste prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci, te se uzima u obzir samo iznos zarade koji je poslodavac obračunao zaposlenom za časove kada je on efektivno radio. Naknada zarade koju zaposleni prima za vreme državnih ili verskih praznika, godišnjeg odmora, bolovanja i slično ne ulazi u obračun proseka zarade. Ovo konkretno znači da ako je npr zaposleni u prethodnih 12 meseci 10 meseci radio, mesec dana bio na godišnjem odmoru, a mesec dana na bolovanju, prosečna zarada izračunava se tako što se zarada ostvarena u 10 meseci u kojima je zaposleni efektivno radio podeli sa brojem radnih časova u tih 10 meseci i tako dobijamo prosek zarade koji služi kao osnovica za obračun naknade zarade tokom bolovanja. U ovom slučaju zaradom se smatra iznos koji zaposleni zasluži za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, bonusi i nagrade zbog dobrih rezultata rada, i druga primanja predviđena ugovorom o radu i opštim aktima kod poslodavca. Prilikom izračunavanja prosečne zarade kao osnovice za obračun bolovanja koja ide na teret poslodavca jedino se ne uzimaju u obzir naknade troškova (putni troškovi, troškovi službenog putovanja i slično).
