• Ovaj veb sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog veb sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića. Pročitajte više.

Posećujete li pozorište?

Kурајбер

Kolonista
Kolonista
#1
Da li ste skoro bili u pozorištu i odgledali neku oredstavu koja vam se svidela?
Ukoliko ste bili,podelite ovde utiske sa nama.

Poslednju predstavu koju sam odgledao je:



Obzirom da su u pitanju amateri,ostavila je neki lep utisak na mene,
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
#2
Uh, poslednja predstava koju sam odgledao je Pevaj brate. Možda je bila i neka nakon toga, ali se ne sećam. U stvari jeste, bila još jedna, komedija, ali se ne sećam imena.
 

Anchy

Halucogen Mozgolečić
Domorodac
#4
Odgledala divnu predstavu Putuj Evropo koja predstavlja satiru naše današjice - uskladiti srpske i evropske vrednosti na urnebesan i sarkastičan način negde na putu tranzicije...
Moram pohvaliti Bekjareva, kog sma imala prilike prvi put uživo da gledam - zaista je legendaran







 

anuška

Kolonista
Kolonista
#5
Da. Godišnje odgledam 10-ak predstava. Zadnju sam pogledala pred otprilike mjesec dana, u sklopu teatra Ulysses na Brijunima- predstava Misery, u kojoj glume Anica Dobra i Svetozar Cvetković. Odlična! :thumbsup:

 

šufnudla

Kolonista
Kolonista
#6
"Transilvanija" u Beogradskom dramskom pozorištu... Odlična glumačka ekipa (Nataša Ninković, Vuk Kostić, Vesna Čipčić...), ali do zla boga dosadna predstava... Namamila me kritika, kao - odlična predstava na tragu crne satire Dušana Kovačevića i Aleksandra Popovića.... kad ono - jedva sam se održavala u budnom stanju sat i po vremena....
Al sam zato krenula u ofanzivu i sledeće nedelje gledam dve predstave. ;) Izveštaj sledi :)
 

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Domorodac
#7
Trenutno mogu da podnesem samo stend ap komediju. Prija mi spontanost i dosetljivost. Iako i tu postoji neki okvir i plan, svaki put je drugačije. Jedino mi osmeh treba, velike misli i ciljevi -stop.
 

šufnudla

Kolonista
Kolonista
#8
Juče gledala predstavu "Moja ti" u Ateljeu 212. Odlična! Preporučujem!:thumbsup:
Predstava je o sudaru dva sveta i generacija: one stare - koja je imala ideale, izgarala zbog njih, iz ratnog pepela i gladi stvarala i gradila jedan pošteniji i bolji svet (bar su verovali da to rade!) i ove nove - gramzive, materijalistički nezasite, kapitalistički bahate, nesposobne da istinski voli ni svoju zemlju ni ljude s kojima živi....
Priča je ispričana iz ženske vizure: njih tri (maestralno ih glume Ceca Bojković, Gorica Popović i Tanja Bošković!) imaju svoje životne priče o svojim ljubavima (ljubav prema prijateljici, ljubav prema mužu, ljubav prema detetu) i žrtvama u ime te ljubavi (stan, karijera, sloboda....)...
Problem starosti i odnosa prema starima u ovom našem neempatičnom vremenu je lajt-tema predstave i, verujte mi, prepoznaćete se (makar u detalju!).
Izvanredna gluma, odlična režija, sjajan scenario! Istovremeno i potresno i smešno. I tera na razmišljanje.
 

šufnudla

Kolonista
Kolonista
#10
Zanimljiva tema za diskusiju.
Naravno. To je najlepše u vezi sa pozorištem - otvara teme za razmišljanje i diskusiju.

Evo i druge predstave koju toplo preporučujem da vidite; neće smetati ako ste i pogledali film "Perfect strangers" (po kojem je rađena predstava). Sve je odlično - i tekst, i režija, i glumačka ekipa.
Ono što je mene najviše potreslo jeste reakcija publike - ubiše se od smeha :(

Crna kutija, Beogradsko dramsko pozorište

O PREDSTAVI
Svi živimo tri života: javni, privatni i tajni. Nekada smo tajne čuvali u glavi a danas u SIM kartici. Šta bi bilo kada bi SIM kartica mogla da govori?
Okupljeni da dočekaju pomračenje meseca, sedmoro prijatelja tokom večere razotkriva svoje najintimnije tajne i žudnje, tražeći izlaz iz igre istine mobilnim telefonima. Šta je istina, a šta tajna? Koliko dobro poznajemo one najbliže sa kojima i pored kojih živimo?
Napomena: ne pokušavajte ovo kod kuće.
REČ REDITELjA
Ko su savršeni ljudi koje volimo i pored kojih živimo? Da li znate da vaša drugarica ima vezu sa vašim kumom? Da li je naše savršeno i srećno životarenje, kako se trudimo da ga predstavimo svaki put kad se okupimo i slavimo, zapravo maska za nesrećne duše, koje ni posle puno godina života ne znaju šta će biti kad porastu? Koliko vaš tata ima dece? I šta ako je vaša najbolja drugarica zapravo verenica vašeg brata, a vi to baš ne znate? Ovaj niz pitanja je strašan i možda je bolje da ćutimo i ne talasamo. Ako smo odrasli i živimo u vreme kada je svakom omogućeno da ima kodovanu komunikaciju, kada su tajne zapravo zavere i kada je osuda okoline velika cena za sve postupke, možemo li mi uopšte biti pošteni i slobodni ljudi. Naučiti da prekineš nešto što ti ne ide sa nekim drugim, biti iskren prema sebi i svetu oko sebe, živeti svoju istinu, verovati sebi i drugima – to je ideal koji je toliko daleko od današnjeg sveta. Onda nije čudo što nas svi lažu – mediji, političari, prodavci u piljari, baka na pijaci, partner ili mama. Laž je jednostavna, a bolna kad se razotkrije. Istina je teška, a oslobađajuća kad je ne kriješ.
Hoćete li voleti junaka koji vara ženu, pa ljubavnicu, pa najboljeg prijatelja? On će vam reći da mora, da jedino tako može, da je to u njemu… To je taj prostor slobode koji dajemo jedni drugima, a tako surovo ga branimo kada nam ga oduzmu. Ova predstava nastaje kao mreža tajni između sedam bliskih ljudi. Kroz igru i konvenciju pristojnog života rasplićemo odnose i zablude koje svako od nas živi. Namera je jasna – sve što se večeras dogodilo - možda se nikada neće dogoditi. Poput neke hronične bolesti, sa licemerjem i kukavičlukom se, na žalost, živi. Kakav je to život i da li nam je onda do bilo čega baš stalo ostaje kao veliko pitanje.
Svako poklapanje sa nekom pričom koju znate je slučajno, ovo je priča o svima nama. Inspirisani filmom „Savršeni stranci“ ali i životom koji je iskustvo svih nas.
Andrej Nosov

Izvor
 

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Domorodac
#11
neće smetati ako ste i pogledali film "Perfect strangers" (po kojem je rađena predstava).
Gledala sam. Mada ne do kraja i ceo. Kapiram da je u filmovima i pozorištu krajnost istaknuta radi boljeg uočavanja tematike. Mene nije posebno dojmila pomisao da svi imaju tajne. To je logično. Nismo ničije, niti je iko naše vlasništvo pa da imamo svetu dužnost da ih obaveštavamo (ili oni nas) o svakoj svojoj misli, želji, nameri, potrebi...