Pogodite sta je ovo

[Taca]

Ajde sada nešto malo drugačije.
Pogodite šta je ovo!

 

[Anchy]

Cernobil?

 

[Taca]

Ne, ovo je kod nas, bivši gigant. Svi smo nosili ono što oni proizvedu.

 

[Džudi72]

Borovo, možda?

 

[Taca]

U pitanju je fabrika Kluz u Vršcu. Ili priča o tome kako je raj postao pakao.
Na linku je text iz 1974. o ovom gigantu. Ako izdvojite par minuta za čitanje, vodećete sve razmere tragedije koju preživljavamo.

Radničko samoupravljanje u Kluzu '74: Moderna tehnologija zahteva odmorne i zadovoljne radnike

Januar 1974: Tridesetogodišnjicu smrti Franje Kluza, narodnog heroja i prvog pilota ratnog vazduhoplovstva NOB, obeležićemo - istinitom...

www.yugopapir.com

 

[šufnudla]

Isto tako, sablasno i razrušeno, izgleda i zgrada Kluza na Zvezdari, u Beogradu
Eeeeee, a sećam se, davne 1980 god. bila sam u Engleskoj, u letnjoj školi. Roditelji bračnog para kod kojeg sam bila smeštena, postariji ali okretni ljudi, jednog vikenda na ručku su mi postavljali pitanja o Titu, radničkom samoupravljanju itd. I ja odgovarala kako sam znala i umela. I kad su kretali svojoj kući, oblače mantile i oboje mi pokazuju etiketu o proizvođaču. "Kluz. Made in Yugoslavia". Kupili u Dubrovniku, na letovanju.
E, tada smo imali i privredu, i proizvodnju, i izvoz... i ravnopravnost žena/drugarica, i solidarne trake, i dodatak za obrok, i fabričke vrtiće....
Sve prodadosmo, sve uništismo...
I sad kad neko, naročito ovi mlađi, krenu da mi pljuju po Yugi, Titu i socijalizmu, meni se digne pritisak (što uopšte nije teško ovih dana)...
Tad smo bili "tigar" (ili tigrić sa perspektivom) - sad smo olinjala i ofucana mačka koja je već potrošila svojih 5,6 života.

 

[Anchy]

U pitanju je fabrika Kluz u Vršcu. Ili priča o tome kako je raj postao pakao.
Na linku je text iz 1974. o ovom gigantu. Ako izdvojite par minuta za čitanje, vodećete sve razmere tragedije koju preživljavamo.

Radničko samoupravljanje u Kluzu '74: Moderna tehnologija zahteva odmorne i zadovoljne radnike

Januar 1974: Tridesetogodišnjicu smrti Franje Kluza, narodnog heroja i prvog pilota ratnog vazduhoplovstva NOB, obeležićemo - istinitom...

www.yugopapir.com

Opis rada i svih pogodnosti sto je ova firma nosila je nesto sto se danas uvodi na velika vrata kao eksluzivnost zapadne evrope ( smanjenje radnog vremena, obroci na radnom mestu, a ovi su imali cak i odmaraliste na moru). Nacin razmisljanja oko dohotka ( po rezultatu, ne lineralno), preko nacina razmisljanja da lekar sastavlja obroke i time smanje bolovanja je nesto sto ja ne mogu da razumem zasto se i danas ne primenjuje. Gde su ljudi sa ovakvim poslovnim razmisljanjima nestali??? Ovo je nesto sto je nezamislivo za sve radnike u 21 veku, a mi to imali 60-tih i 70-tih. Neshvatljivo. Koilicina nase gluposti jedino se moze meriti jos sa Gadafijevim narodom, gde su isto imali sjajne uslove, a onda je neko rekao: lose je. I sad im je divno.

 

[Taca]

Koilicina nase gluposti jedino se moze meriti jos sa Gadafijevim narodom, gde su isto imali sjajne uslove, a onda je neko rekao: lose je. I sad im je divno.

Naivni, ne glupi. Naivni ko vrtićka grupa. I pohlepni, ko onaj gavran iz basne.
Znaš šta, jedino što sam u životu zaista naučila je da je pohlepa majka svih zajeba. Kada god sam poželela nešto lako i bez truda, dobila sam po prstima. Zato se ne kladim, ne ulazim u „super kombinacije“, ne verujem u letovanja na Mauricijusu. Ali, avaj, prekasno za ovaj narod, svi smo maučili da u kič vili Blejka Karingtona žive kontraverzni biznismeni sa sponzorušom Kristl, a da Leviske nisu više u modi. Prodali smo se za ništa.