Pisma iz Srbije

[Anchy]

Ne znam da li citate ,, Vecernje novosti``, ali u njima zadnijh par meseci postoji jedna sjajna rubrika pod nazivom ``Pisma zi Srbije``. U njoj na jedan izvanredno duhovit, sarkastican i ironican nacin se opisuje nasa zemlja, mentalitet, obicaji, tradicija....
Veliki sam obozavalac te rubrike i svaka cast njenom piscu na kreativnosti....
Evo nekih primera ``pisma....``

Pisma iz Srbije 1

Dragi moji,
Ovo je prva nedelja mog boravka u Srbiji. Ako niste znali to je zemlja koja se nekada nalazila u Socijalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Sada ne znam gde se nalazi. Neki kazu da je na zapadnom Balkanu, drugi da je u Jugoistocnoj Evropi. Jedni tvrde da je pred vratima Evropske unije, drugi da je bliza orijentu.
Pokusao sam da saznam sa kim se Srbija granici,ali nisam uspeo.
To je ovde vrlo skakljivo pitanje. Neki Srbi tvrde da je Srbija do Tokija, drugi da nije veca od Beogradskog pasaluka. Geografska karta nista ne pomaze. Jednog poznanika sam neoprezno pitao da mi na karti pokaze gde je granica Srbije i Crne Gore i zamalo nisam izgubio glavu. Tada sam naucio da Srbi ne priznaju vecinu svojih granica,narocito onih prema Kosovu, Republici Srpskoj, Makedoniji, Crnoj gori i Hrvatskoj.
Srbija ima dve autonomne pokrajine, ali je izgleda jedna malo autonomnija od druge. Postoji i nesto sto se zove Nebeska Srbija ali jos nisam dokucio sta to znaci. Sva je prilika da je ova zemlja bezgranicna. Nista vise srece nisam imao ni sa glavnim gradom. U „Vikipediji“ pise da je glavni grad Srbije Beograd. Ali i to je izgleda sporno. Neki Srbi tvrde da je toVasington, drugi da je Brisel, a treci da je to sigurno Moskva. Ima i onih koji kazu da je to Hag ili Banjaluka. Sretao sam i one koji mi kazu da je to Cikago. Cudno, zaista. Ali, to i nije mnogo vazno, bitno je da su ovde ljudi veseli i ljubazni prema strancima.Ponekad mi se cini da strance vise vole od svojih sunarodnika.Zato nameravam da ostanem nekovreme. Redovno cu vam pisati.
Vas B. LJ.

 

[Anchy]

Pisma iz Srbije 2

Dragi moji,ovo je moja druga nedelja u Srbiji. Lepo mi je ali me mnoge stvari zbunjuju. Na primer jezik. U Srbiji se zvanicno govori srpskim jezikom, ali je u stvarnosti malo drugacije. Srbi izgleda ne vole svoj jezik i svojski se trude da ga sto pre zaborave. Evo, na primer, nazivi vecine restorana,kafica i butika su na engleskom. Televizijske
emisije takodje. Mladi se pozdravljaju na italijanskom, stariji koriste sijaset turskih reci, domacice natucaju spanski, a svi automehanicari govore nemacki. Primetio sam da sto je Srbinu uceniji, on manje govori srpski. Ovde se stranim recima dokazuje ucenost. Latinski se posebno ceni, a najvise ga govore oni koji ga najmanje razumeju. Ja jedva cekam da naucim srpski, valjda ce mi mnoge stvari biti jasnije. Neki iskusniji prijatelji mi kazu da sam optimista i da sa Srbima jos niko nije nasao zajednicki jezik. Nista bolje nije ni sa pismom. Srpsko pismo je cirilica, ali, vec pogadjate, vecina Srba pise latanicom. Mnoge novine takodje izlaze na latinici i to upravo one koje najvise zapomazu zbog toga sto cirilica izumire.
U srpskom jeziku postoji sedam padeza. Srbi ih manje-vise izbegavaju. U centralnoj Srbiji koriste se svi padezi, ali kad covek krene prema jugu Srbije shvati da se padezi jedan za drugim gube. Kad stigne do samog juga ostanu mu tek jedan ili dva. Cirilica ima trideset slova. Ko uspe sve da ih nauci obicno postane novinar. Oni koji malo ovladaju i gramatikom postaju pisci. Ako su bas uporni doguraju do akademika...Primetio sam da Srbi ne vole dacitaju, ali da obozavaju da pisu. Zato ovde ima mnogo viseo bjavljenih nego procitanih kwiga.
Uzgred, u Srbiji ima vise od milion nepismenih.Vrlo interesantno, zaista, ali rekoh vam da je Srbija interesantna zemlja.

 

[Anchy]

Pisma iz Srbije 3

Dragi moji,pokusacu jos kojim retkom da vam docaram zemlju u kojoj sam vec tri nedelje. Ne znam da li znate, ali zvanicna moneta u Srbiji je dinar. Nezvanicno, to je evro, ali vecina Srba jos pati za nemackom markom. To je tesko objasniti. Dinari su lepe novcanice. Na njima su likovi znamenitih Srba. Mali problem je to sto ima manje
znamenitih Srba nego stoNarodna banka Srbije moze da nastampa novih novcanica. Prica se da postoji posebna komisija koja izmislja znamenite Srbe i cuva ih u rezervi za slucaj inflacije. Inace, Srbija je pre dvadesetak godina postavila svetski rekord u visini inflacije i tesko da ce je iko dostici. Sanse jos ima jedino sama Srbija. Dinarske novcanice su najzasticenije na svetu. Niko se ne usudjuje da ih falsifikuje, jer dok izadju iz stamparije vec toliko obezvrede da se rizik ne isplati. Ako me pitate koliko dinar vredi, to ne umem da vam kazem. Tesko da i sam guverner zna.Neki ovdasnji ekonomisti tvrde da je precenjen, dok drugi kazu da je stabilan, a treci da vrtoglavo pada. Ono sto pouzdano znam jeste da za jedan dinar nemoze nista da se kupi. Mozda zato ovdasnji konobari nikad nemaju sitno.
Srbi obozavaju da menjaju dinar za drugu valutu. Zato ovde postoji vise menjacnica nego kanti za smece. Cim primi platu gradjanin Srbije menja dinar za evro i odlazi kuci uveren da je nesto ustedeo. Posle nekoliko dana menja evro za dinar i tada ga ne treba dirati, jer hoce da se bije.Inace, Srbi su pedantan narod. Posebno vole da peru novac. Skoro da nema srpskog privrednika koji nije oprao neku kolicinu novca. Srbi sve manje kupuju, a i kad kupuju ne koriste dinare. Kupuju na obraz. To je specificno platezno sredstvo i sluzi za odlozeno placanje. Nekad su ga imali svi, danas ga ima tek poneko, jer se u ovoj zemlji obraz brzo i nepovratno gubi. Srbi kupuju i na crtu. Ta crta se vrlo brzo pretvori u minus, pa su danas svi Srbi u minusu. Ne pokusavajte da shvatite kako to funkcionise, jer to niko ne shvata.
Vas B. LJubenovic

 

[Anchy]

Pisma iz Srbije 4

Dragi moji, pisem vam u zelji da sa vama podelim jos nekoliko zapazanja o Srbiji, u kojoj vec mesec dana boravim. Primetio sam da Srbi vrlo slabo poznaju geografiju. Evo, na primer, kada prosecnog gradjanina ove zemlje pitate koji je najvisi vrh Srbije, kao iz topa ce vam reci: „Triglav“! Kad mu kazete da Triglav nije u
Srbiji, prvo ce vas sumnjicavo pogledati, a onda se pocesati po glavi i priznati da pojma nema koja je planina najvisa u njegovoj zemlji. Slicno je i sa morem. Kad Srbina pitate gde ce na odmor, on najcesce kaze: „Idem na nase more“. Ako ste dovoljno neoprezni da mu skrenete paznju da njegova zemlja vise nema more, on ce vas neko vreme smatrati budalastim, ako ne i sasvim ludim. Prosecan Srbin nikako ne moze sebi da prizna da Srbija nema izlaz nam ore, nije mu jasno kako se onoliko more preko noci moglo izgubiti, niti kako je moguce da se njegova vikendica odjednom nasla u inostranstvu.
Reku Savu gradjanin Srbije smatra svojom, a to sto ova reka izvire u Sloveniji i protice kroz Hrvatsku, smatra cistom slucajnoscu, zamalo pa nepravdom. Isto je i sa Dunavom. Veliku Moravu smatra najlepsom rekom na svetu, o njoj peva pesme, za njom pati, ali od nje bezi glavom bez obzira. Mozete se kladiti da najveci zaljubljenici u Moravu zive u Beogradu! Primetio sam da Srbi misle da su centar sveta i da se sve oko njih vrti. Tvrde cak da je Srbija raskrsnica svih puteva, mada ja te puteve do sada nisam video. Njihovi ministri tvrde da samo sto nisu zavrseni. Neki Srbi tvrde da su petnaest posto njihove teritorije okupirali Albanci, a cuo sam i one koji kazu da su preostali deo okupirali Srbi! Inace, Srbi pojma nemaju o stranama sveta. Kada Srbina pitate da vam pokaze neku stranu sveta, on misli da ga zavitlavate. Valjda zato ljudi sa ovih prostora uvek poslednji primete odakle vetar duva...Ipak, pazljivi posmatrac moze naslutiti da Srbi istok vole bezrezervno, da zapadu zavide ili ga preziru, a da se jugu podsmevaju. Prema severu su nostalgicni, jer im tamo zive deca i unuci. Sve mi se cini da su Srbi totalno izgubili kompas.

 

[Anchy]

Pisma iz Srbije 5

Dragi moji, seca te li se kako ste me upozoravali da Srbi ne vole zapadni svet, a posebno Amerikance? Govorili ste da je u proslom veku Amerika dva puta bombardovala Srbiju i da su Srbi kivni zbog toga. Pojma nemate koliko gresite! Ja nikada nisam video narod koji vise voli Ameriku od Srba! Evo, na primer, na svim srpskim televizijama prikazuju se iskljucivo americki filmovi i serije. Za sve ovo vreme nikada nisam pogledao neki ruski, francuski ili nemacki film. Na radiju se slusa americka muzika, u klubovima se pustaju zapadnjacki hitovi, mladi muzicki bendovi listom imaju imena na engleskom, a prisustvo nastupu neke od ovdasnjih
rep ili hip-hop grupa coveku moze da natera suze na oci...Ovde i mlado i staro nosi farmerke, za original „levis“ izdvaja se pravo bogatstvo, bas kao i za „najk“ patike. Sva moda koja stigne iz Amerike ovde se primi brze nego sto se onomad primio krompir kad je presao okean. Kad smo vec kod krompira, ovde ga zovu pomfrit, a svoju tradicionalnu pljeskavicu rado su prekrstili u hamburger. Mladi Srbi igraju se kauboja i Indijanaca, koka-kolu piju kao vodu i rado upraznjavaju americko rvanje. Srbi obozavaju americku NBA ligu i srecni su kad neki njihov zemljak stigne do nje. Onda nocima ne spavaju i navijaju za njegov tim kao da je srpski. Srbima vise nije dovoljan njihov fudbal, vec su poceli da igraju i americki, a nije daleko dan kada ce i bejzbol postati srpski nacionalni sport. Zbog prenosa ceremonije dodele „Oskara“, ovde se takodje nocima bdi, bas kao i kad su izbori za americkog predsednika. Svaki Srbin ima svog favorita i ne moze da prezali sto nema pravo glasa.
A tek sto Srbi vole americkog ambasadora! To vam ne mogu opisati! Posebno ga vole politicari na vlasti, sta vise, bez njega ne donose nijednu krupnu odluku. Opozicija mu se takodje umiljava, jer zna da srpsku vladu niko uspesnije ne sastavlja od americkih diplomata. Kad kroz Beograd sluzbenim automobilom prolazi kakav srpski funkcioner, Srbi mu psuju i oca i majku, ali kad stigne neki americki zvanicnik, svi se sa ulica rado sklanjaju, pa visoki gost ima komociju kakvu drugde moze samo da sanja.
„Mekdonalds“ je za gradjane Srbije kultno mesto. Uvek je dupke pun, Beogradjani se ispred njega sastaju i rastaju, a Srbi iz unutrasnjosti ga posecuju kao turisticku atrakciju. Doduse, jednom u nekoliko godina Srbi se sete da ne vole Amerikance, pa onda pale americku ambasadu i,naravno, „Mekdonalds“, ali ih taj bes brzo prodje, pa sve opet bude po starom.
Uostalom, ko se bije, taj se voli, zar ne?
Vas B. LJ.

 

[Tony Montana]

Pisma iz Srbije 5

Dragi moji, seca te li se kako ste me upozoravali da Srbi ne vole zapadni svet, a posebno Amerikance? Govorili ste da je u proslom veku Amerika dva puta bombardovala Srbiju i da su Srbi kivni zbog toga. Pojma nemate koliko gresite! Ja nikada nisam video narod koji vise voli Ameriku od Srba! Evo, na primer, na svim srpskim televizijama prikazuju se iskljucivo americki filmovi i serije. Za sve ovo vreme nikada nisam pogledao neki ruski, francuski ili nemacki film. Na radiju se slusa americka muzika, u klubovima se pustaju zapadnjacki hitovi, mladi muzicki bendovi listom imaju imena na engleskom, a prisustvo nastupu neke od ovdasnjih
rep ili hip-hop grupa coveku moze da natera suze na oci...Ovde i mlado i staro nosi farmerke, za original „levis“ izdvaja se pravo bogatstvo, bas kao i za „najk“ patike. Sva moda koja stigne iz Amerike ovde se primi brze nego sto se onomad primio krompir kad je presao okean. Kad smo vec kod krompira, ovde ga zovu pomfrit, a svoju tradicionalnu pljeskavicu rado su prekrstili u hamburger. Mladi Srbi igraju se kauboja i Indijanaca, koka-kolu piju kao vodu i rado upraznjavaju americko rvanje. Srbi obozavaju americku NBA ligu i srecni su kad neki njihov zemljak stigne do nje. Onda nocima ne spavaju i navijaju za njegov tim kao da je srpski. Srbima vise nije dovoljan njihov fudbal, vec su poceli da igraju i americki, a nije daleko dan kada ce i bejzbol postati srpski nacionalni sport. Zbog prenosa ceremonije dodele „Oskara“, ovde se takodje nocima bdi, bas kao i kad su izbori za americkog predsednika. Svaki Srbin ima svog favorita i ne moze da prezali sto nema pravo glasa.
A tek sto Srbi vole americkog ambasadora! To vam ne mogu opisati! Posebno ga vole politicari na vlasti, sta vise, bez njega ne donose nijednu krupnu odluku. Opozicija mu se takodje umiljava, jer zna da srpsku vladu niko uspesnije ne sastavlja od americkih diplomata. Kad kroz Beograd sluzbenim automobilom prolazi kakav srpski funkcioner, Srbi mu psuju i oca i majku, ali kad stigne neki americki zvanicnik, svi se sa ulica rado sklanjaju, pa visoki gost ima komociju kakvu drugde moze samo da sanja.
„Mekdonalds“ je za gradjane Srbije kultno mesto. Uvek je dupke pun, Beogradjani se ispred njega sastaju i rastaju, a Srbi iz unutrasnjosti ga posecuju kao turisticku atrakciju. Doduse, jednom u nekoliko godina Srbi se sete da ne vole Amerikance, pa onda pale americku ambasadu i,naravno, „Mekdonalds“, ali ih taj bes brzo prodje, pa sve opet bude po starom.
Uostalom, ko se bije, taj se voli, zar ne?
Vas B. LJ.

Ebi ga tanak sam ja Srbin ... ja od svega ovog volem samo farmerke ... .... mada jesmo mi zemlja čuda

 

[Anchy]

Ebi ga tanak sam ja Srbin ... ja od svega ovog volem samo farmerke ... .... mada jesmo mi zemlja čuda

Tek ces da vidis koliko smo Srbi...Ima jos puno pisama, koje nameravam da postavim

 

[Lujka]

"Pisma" su fenomenalna!
Bravo Anchy, bas ti hvala sto ovo delis sa nama.

 

[Tony Montana]

Slagao sam volim američansku muziku

 

[Anchy]

Pisma iz Srbije 6

Dragi moji, pitali ste me koliko ima Srba na svetu i moram vam reci da ne znam. Zvanicno, na Zemlji je oko osam miliona Srba, ali ja sumnjam da je taj broj daleko veci. Mislim da Srbi namerno kriju koliko ih zapravo ima, da li je u pitanju neki vojni ili strateski razlog, tesko je reci.Uglavnom, tvrdim da Srba mora biti vise od osam miliona i za tu tvrdnju nudim ocigledne dokaze. Pogledajte naprimer bilo koji medjunarodni incident, problem, ili cak lokalni ili svetski rat i videcete da nijedan ne moze proci bez ucesca Srba. Ukoliko se negde u svetu, bilo gde, dogodi neka pronevera, laziranje utakmice ili pljacka decenije, mozete se kladiti da je u to umesan neki Srbin. U isto vreme, kad neki cuveni svetski univerzitet bira djaka generacije, obicno biva izabran student iz Srbije! Nema tog fudbalskog ili kosarkaskog kluba na svetu a da se u njemu prezime bar dvojici igraca ne zavrsava na „ic“. Nema kolektivnog sporta u kojem Srbi ne uzimaju medalje, niti kakvog bilo filma a da na odjavnoj spici ne procitate neko ovdasnje ime. Iranaca, na primer, ima oko osamdeset miliona, a ni priblizno nisu zastupljeni kao Srbi!

Nije da svet nije pokusao da smanji broj gradjana Srbije, kroz vekove ih je razarao i bombardovao ko god je stigao, ali je ovaj narod izgleda neunistiv! Ako, na primer, posetite Bec, Cirih, Berlin ili Stokholm,ili dodjete u Njujork ili Cikago, shvatice da sam potpuno u pravu i da Srba ima daleko vise nego sto ste mislili. U dalekom Japanu jednom su Srbinu, fudbaleru, podigli spomenik, slixno je i u Madridu, a od ove godine jednog Srbina slavi i Gana! Pre nekoliko dana na Tajlandu je ukraden bankomati vec pogadjate, uhapseni su Srbi! Kad Amerikanci jednom u sto godina odluce da smene nekog svog guvernera, to onda bude - Srbin!

Za sve to vreme Srbi kukaju kako ih je sve manje i kako u Srbiji vlada bela kuga. Istovremeno tvrde da su njihove zene najlepse na svetu, pa ja postavqam logicno pitanje - zasto onda ne spavaju sa njima?

!Zbog svega toga ja tvrdim da Srbi lazu i da ih je daleko vise od osammiliona. Zasto kriju pravu cifru nije mi jasno. A mozda je tako i bolje. Mislim da svet ne bi izdrzao da zna celu istinu o Srbima.
Vas B. LJ.

 

[Lujka]

Iranaca, na primer, ima oko osamdeset miliona, a ni priblizno nisu zastupljeni kao Srbi!

Covek je stvarno genijalac ... Jedva cekam jos

 

[Anchy]

Pisma iz Srbije 7

Dragi moji, Iako sam u Srbiji vec vise od mesec dana, mnoge stvari mi nisu jasne. Nikako ne uspevam da shvatim u kakvom drustvenom uredjenju zive gradjani Srbije. Kada ih pitate, oni kazu da su do
juce ziveli u socijalizmu, a da su sanjali komunizam. Danas sanjaju socijalizam a zive u kapitalizmu. Neki tvrde da to i nije pravi kapitalizam, vec neka samonikla, divlja, „krekovana“ verzija.
Mnogi Srbi, a narocito radnici, kunu se da zive u robovlasnistvu. Ni feudalizam im nije dalek, jer se mnogi
predsednici opxtina ponasaju kao feudalci. Strancu poput mene ipak se cini da Srbi zive u anarhiji. Srbija je, inace, republika, ima predsednika, vladu i parlament. Ipak, to nije sve, jer Srbija ima iprinca. Princ zivi u dvoru, a predsednik radi u dvoru. Mnogi gradjani bi voleli da Srbija postane monarhija. Voleo bi to i predsednik Republike, pod uslovom da on bude kralj. Da postane kralj, voleo bi iprinc, ali tom cilju za sada je blizi predsednik. Srpski princ, inace, slabo govori srpski. A predsednik govori srpski odlicno. Ipak, cini se da ni jedan ni drugi svoj narod ne razumeju basnajbolje. Ovdasnji parlament ima dvesta pedeset poslanika. Oni se biraju na izborima, ali za njih niko ne glasa, jer poslanike biraju stranke. Za stranke se glasa, ali izbor nije bas neki. Sednice Skupstine Srbije direktno se prenose na drzavnoj televiziji, ali ne na zahtev gledalaca, vec na zahtev poslanika. Srpska skupstina donosi zakone i rezolucije. Zakone uglavnom donosi iz Brisela, a rezolucije iz Vasingtona. Specificnost srpskih zakona je u tome sto ih niko ne postuje, narocito poslanici i sudovi.
Poslanici imaju imunitet, a sudovi preca posla. Imunitet imaju i clanovi srpske vlade. On ih stitiod odgovornosti za njihov rad. Inace, srpski ministri ne odgovaraju premijeru vec predsedniku. I to ne predsedniku drzave, vec predsedniku svoje stranke. Ministarstva su striktno podeljena po stranavkom principu i jedna drugom se ne mesaju u rad. Jednom je neki ministar slucajno zalutao u tudje ministarstvo i od tada mu se gubi svaki trag. Vlada se, inace, sastavlja kada se stranke sloze oko zajednickog programa. A program im je da budu na vlasti. Zato sve imaju sirok koalicioni potencijal. Gradjani, inace, jedva cekaju da padne vlada, jer se tada raspisuju vanredni izbori, a izbori su ovde vanredna zabava. Ali, o tome neki drugi put.
Vas B.LJ.

 

[Anchy]

Pisma iz Srbije 8

Dragi moji,moram vam reci da Srbi imaju cudan odnos prema sportu. Na primer,gradjani ove zemlje obozavaju fudbal smatraju da su izvanredno nadarena nacija za tu igru. U pokusaju da utvrdim zasto tako misle otisao sam na nekoliko fudbalskih utakmica, ali tamo nisam video nista sto bi takve tvrdnje potkrepilo. Onda sam prelistao nekoliko sportskih enciklopedija i video da u svetskim razmerama Srbi u fudbalu nikada nisu nacinili neki narociti podvig. Reprezentacija im je manje-vise uvek neslavno prolazila, a sem sto je jedan njihov klub pre dvadesetak godina bio pobednik Kupa Sampiona, sve ostalo nije vredno pomena. Uprkos tome, Srbi sebe smatraju fenomenalnim fudbalerima i veruju da je cista nesreca ili nebeska nepravda sto do sada nisu osvojili makar Evropsko prvenstvo. To bi im mozda i uspelo da su se malo cesce kvalifikovali za ovo takmicenje.
Ipak, kad se domognu „evra“ ili „mondijala“ Srbi veruju da je sve sem prvog mesta teski neuspeh, ako ne i
katastrofa. Na njihovu zalost ovo uverenje ne dele i ostale reprezentacije pa se srpski tim sa velikih takmicenja vec posle prve ili druge runde vrati - nokautiran! U Srbiji onda nastaje prava hajka na krivca. S obzirom da su UEFA i FIFA kao i njihove sudije, nedostupni ovdasnjim organima gonjenja, okrivljenog traze medju sobom. Igraci i selektor, koji su pre prvenstva proglasavani za povasne gradjane, heroje nacije i kandidate za svece, kace se na stub srama i tada ih moze pljunuti ko god hoce, ali nekako na red uvek prvi stignu njihove kolege...Vec po obicaju rukovodstvo fudbalskog saveza prvo napusta brod koji tone i tvrde da ni sa igracima, ni sa selektorom nikakve veze nemaju i da je to obicna grupa gradjana koja je bez icijeg znanja otisla u beli svet i obrukala zemlju. Sportski novinari, koji su pre tragicnog sampionata ubedjivali svoje citaoce da srpski tim ima realne sanse da makar stigne do finala, ekspresno menjaju stav i sada tvrde da je i laicima bilo jasno da su srpski fudbaleri teske neznalice, a selektor obican sarlatan. Opstoj poteri za krivcem rado se pridruzuju i politicari, umetnici,akademici, napredno svestenstvo, analiticari svih boja, a neretko i predsednici vlade i drzave licno. Covek se ne moze oteti utisku da Srbi temeljnije analiziraju svoje fudbalske poraze od ratnih, drustvenih ili ekonomskih, kojih tako|e imaju tusta i tma. Strancu poput mene sve je to cudno, pa mu prosto dodje da naglas zavapi: Srbi,lose ste prosli jer o fudbalu pojma nemate! Naravno, to ovde niko ne sme naglas da izusti, jer bi namah bio ispisan iz reda srpskih prijatelja. Covek ne mora predugo da zivi u ovoj zemlji da bi shvatio da Srbi uzivaju u svojim zabludama i da ih nikada ne bi menjali za neki, ne daj boze, trezveni stav.
I da, na kraju bih vam jos rekao da Srbi igraju i vaterpolo, kosarku ili odbojku i da su u tim sportovima vec
decenijama svetski prvaci, ali da to ovde jedva da je bitno.
Vas LJ.B.