- Učlanjen(a)
- 21.04.2010.
- Poruke
- 9.398
- Broj reagovanja
- 659
Људи су причали да у ноћи чују јауке из лавиринта тунела, кораке умрлих војника, фантомске пуцње невидљивих пушака близу зида за погубљења и да су виђали полуобликоване црне масе које полако клизе дуж старих сводова... – овако је на почетку документарне америчке тв-емисије гласило објашњење истраживача приспелих у Нови Сад
Врло брзо половна камп приколица паркирана у Џејсоновом дворишту престала је да буде главни и једини штаб ових уврнутих истражитеља. С муњевитим порастом популарности, већ у првој сезони, сразмерно је порастао и буџет ловаца на духове који су се опремали све скупљим електронским стварчицама. С намером да документује овакве појаве, тим је користио савремене дигиталне камере, нарочите мераче температуре, инфрацрвене и ултраљубичасте камере, ласере, детекторе електромагнетног зрачења, чак и Гајгеров бројач! Понекад је избор електронских помагала био сасвим неуобичајен – користили су јонизатор који је ваздух пунио електрицитетом за који су тврдили да духовима олакшава могућност да се покажу или генератор белог шума који би наводно могао да им помогне да се лакше огласе.
Није прошло много времена пре него што је ова емисија добила неколико наставака. GhostHunters International прати групу (углавном) младих истраживача који у Скуби-Ду стилу крстаре у неколико белих комбија у неуморној потрази за натприродним појавама у целом свету. Оно што је посебно занимљиво, јесте да су у новембру прошле године истраживали да ли се на Петроварадинској тврђави у Новом Саду појављују духови!
Затечени величином
Са спуштањем сумрака, у хладним јесењим вечерима, тим се припремао за улазак у подземне тунеле Петроварадинске тврђаве дугачке шеснаест километара.
„Снимање је било узбудљиво, необично и у неким тренуцима напорно јер се понекад радило и по читаву ноћ”, прича Ален Пањковић из Истраживачко-развојног центра „Вељко Милковић”, организације која се бави истраживањем и представљањем Петроварадинске тврђаве, и који је у емисији био водич ловцима на духове. „Екипе истраживача биле су подељене у три групе по двоје и свака је у неком тренутку била на једном од четири изабрана места. Снимање је почињало с првим мраком око 17 часова и некад трајало и до дубоко у ноћ. Некад смо проводили и по три-четири сата у подземљу, ишли на мали одмор, узимали нови комплет њихове хајтек опреме и поново ишли на следеће место.”
Сниматељи и новинари канала SyFy улазе у подземље Петроварадинске тврђаве
Истраживачи су испрва били шокирани тврђавом, сећа се Ален. „Сви чланови екипе били су на почетку затечени величином петроварадинских бедема. Иако су кроз наше промотивне филмове и књиге били упознати с местом снимања, нису могли да замисле колико је заиста велика. Нису могли да верују ни кад су чули да се простире на површини од око 112 хектара. Тек кад им је историчар и кустос Синиша Јокић у Музеју града Новог Сада показао детаљну мапу тврђаве схватили су с колико великим простором снимања имају посла. За њих је то било невероватно јер су све досадашње емисије снимали углавном на мањим површинама које су подразумевале рад у једној згради или подземним одајама неких замкова... На крају, продуценти су изјавили да би због величине и тајанствености, Петроварадинска тврђава могла да буде тема чак за три-четири епизоде, ако не и за читаву полусезону!”
