Ovo su vrata pakla, iza njih đavo vreba

[Karudijan]

Ovo su vrata pakla, iza njih đavo vreba

Plamteći krater nalazi se u srcu pustinje Karakorum, a stanovništvo kaže da, kada ga vidite, odmah pomislite na svoje grehe

“Vrata pakla“, izgleda, nisu samo legenda već zaista postoje. Velika plamteća jama koja gori više od 40 godina nalazi se u Turkmenistanu. Iako izgleda zastrašujuće, turmenistanske vlasti se nadaju da će uspeti da iskoriste ovu znamenitost kao ulaznicu u svet turizma.

- Oduzima vam dah. Odmah vam dođe da se pomolite – kaže Gozel Jakulijeva(34), koja je došla da vidi ovu znamenitost.

Plamteći krater nalazi se u srcu pustinje Karakorum, jedne od najvećih na svetu. Stanovništvo kaže da, kada ga vidite, odmah pomislite na svoje grehe.

Do jame u kojoj sagoreva prirodni gas nema putokaza, ali sve koji su zainteresovani da je vide vodiči mogu da odvedu do tog mesta. Uprkos očiglednoj opasnosti, jama nije ograđena, pa ljubitelji ekstremnih uzbuđenja mogu da zavire preko same ivice. Iako je pogled očaravajući i zastrašujući istovremeno, opasno je prilaziti blizu jer se pesak na rubovima ponekad urušava.

Plamen se probija kroz bočne strane kratera, a vrelina i urlik vatrene stihije lede krv u žilama. Iako se temperature u ovom području leti penju na preko 50 stepeni Celzijusovih, a zimi padaju na -20, jama ne prestaje da gori. Sam fenomen predstavlja rezultat pogrešne računice sovjetskih naučnika.

- Sovjetski geolozi počeli su na ovom mestu da buše tražeći gas 1971. Međutim, oprema za bušenje im je iznenada propala kroz duboku provaliju koja se tu formirala. Bojeći se da bi iz kratera mogao izvirati otrovan gas, naučnici su odlučili da ga zapale, misleći da će gas brzo da sagori i da će plamen nakon toga zamreti. To se, međutim, sve do sad nije dogodilo – objašnjava turkmenistanski geolog Anatolij Bušmakin.

Turkmenistan godišnje poseti samo 12.000 do 15.000 turista iz oko 50 zemalja. Međutim, tamošnji turistički radnici se nadaju da bi Vrata pakla, koja zovu još i krater Dverze, mogla da postanu pravi mamac za strane turiste.


Izvor: dailytelegraph.com.au, telegraf.rs

 

[Džudi72]

Ne bih želela da budem blizu tog kratera. Inače sam hrabra.

 

[Beba]

Nikako ne bih da bidim ta vrata pakla...daleko im lepa kuća. Neka ljudi u Turkmenistanu ako mogu privuku na taj način turiste, gde kako je rekao prizor oduzima dah i tera te da se pomoliš.
Ljudi su različiti, interesuju ih različite stvari, pa i nekog krateri...

 

[Taca]

daleko im lepa kuća

Slažem se sa tobom Bebo... mi Vojvođani, po mom mišljenju, živimo u Raju zemaljskom... kod nas ni zmije nisu otrovne neka mene ovde a oni kako hoće

 

[Stemis]

Zna se gde je ekipa!

 

[Oljenka]

Svet je pun misterija,U danasnje vreme cak i kod nas u Srbiji namnozile su se sekte.Cak na jednom forumu sektasica,sotonikus kako ja volim da kazem rogata sa demonskim licem napravila je toliko zla ,da normalan um to ne moze smisliti.Od mirnog mesta za opustanje i razonodu postao je pakao bas kao ta vrata pakla kojim je tema zapoceta.

Stručnjaci ukazuju da osim satanističkih grupa koje su najopasnije, deluju i sekte za koje se vezuje pedofilija, poligamija i prostitucija, kao i da ima skrivenih pod plaštom humanitarnih organizacija i onih kojemanipulacijom članstvu oduzimaju čitavu imovinu.

Sekte vrbovanju pristupaju studiozno, razvijajući delotvorne manipulacije, a neke se služe i psihoaktivnim supstancama za ostvarivanje ciljeva. U novije vreme razvitkom tehnologije i nauke uspeli su i da se ubace preko drustvenih mreza i da ispiranjem mozga,osstvaruju svoje ciljeve.
Znaci u situaciji smo da oprez u svim granama drustva mora da postoji.
U decembru 2013. godine Satanistički hram pokrenuo je kampanju da se postavi spomenik odmah do spomenika Deset Božjih zapovesti u glavnom gradu Oklahome, pravdajući se da će to "dati priliku stanovnicima Oklahome da pokažu da brane osnovne slobode koje su Ustavom zagarantovane". Želeli su da skupe 20.000 dolara do 18. januara, ali su iznos premašili već na samom početku. Nakon toga su otkrili dizajn svog spomenika: krilato stvorenje sa telom čoveka, glavom koze i rogovima na tronu ispod pentagrama, uzdignuta dva prsta i dvoje plavokose dece koja ga sa uzbuđenjem gledaju.
Satanisti izgleda imaju smisla za humor, ali u šta zapravo veruju?
Ispostavlja se da je pitanje poprilično teško. Neće vas iznenaditi ako čujete da su satanisti uglavnom izdeljena grupa, sa mnogobrojnim različitim organizacijama, verovanjima i ritualima. Mnoge od tih organizacija su u potpunosti ili delimično okultna, a mnoga su skrivena od nevernika, tj. nesledbenika. Neki satanisti su spiritualisti: Obožavaju Sotonu kao božanstvo. Sledbenici Ministarstava Sotonine radosti (Joy of Satan Ministries), na primer, "znaju da je Sotona/Lucifer stvarno biće" i veruju da je on "pravi otac i bog koji je stvorio čovečanstvo". Drugi su materijalisti i odbacuju verovanje u natprirodna bića.
Među njima su najpoznatiji Crkva Sotone - koju je osnovao Anton Šandor Levej, najpoznatiji okultista od Alistera Kroulija - i Satanistički hram. Lucijen Grivs, portparol Satanističkog hrama opisao je sebe kao "ateistu kada je u pitanju verovanje u natprirodna bića" i rekao da za njega satanizam znači "individualnu suverenost naspram tiranije i težnja ka znanjem čak i kada je znanje opasno." Levejeva "Satanistička Biblija" proklamuje "Život je veliko zadovoljstvo - smrt je velika apstinencija! Zato učinite sve OVDE I SADA!... Izaberite ovaj dan, ovaj sat, jer nijedan spasitelj ne živi!"
Uprkos ovim razlikama, određene sličnosti spajaju mnoge spiritualne i materijalističke ogranke satanizma: Najviše verovanje da obožavanje natprirodnog božanstva - i crkvene strukture koja se razvila radi podrške takvom obožavanju - ne ograničava ljudsko znanje i napredak; kao i verovanje u nauku, racionalnost i učenje, bez ograničavanja.
Piter Gilmor, Levejev naslednik na čelu Crkve Sotone pravi razliku između "telesnih ljudi i duhovnih ljudi". On veruje da ovim drugima treba "tatica kojeg će se pplašiti na nebu", dok je on "srećno biće u centru svog univerzua". U tom smislu, materijalistički satanizam je takođe skoro potpuno sličan sa organizovanim ateizmom, ili čak ateizmom sa ritualima. Međutim, Gilmor kaže da njegova crkva koristi Sotonu u originalnom hebrejskom značenju "protivnika" - "figure koja će ustati i izazvati."
Sotona u tom smislu postaje na neki način postaje metonimija za izazivanje ukorenjenih uverenja, radije nego zao i krvožedni bog.
Sve što je navedeno je mnogo manje izazovnije za naslovne stranice medija, od životinjskog žrtvovanja ili ritualnih ubistava. Naravno, neki su osuđeni za strašna dela koja su počinjena u ime ili su povezana sa Sotonom. Međutim, to su nisu prva ubistva počinjena u ime religije, niti postoje dokazi koji ukazuju da su takve ubice veći predstavnici satanizma, nego što su druge ubice predstavnici svojih religija.