Ovo je mjesto na kome mogu da iskažem koliko mi nedostaješ :(

Ima nešto u tebi

Novajlija
Član
"Znaš da je u pitanju ljubav
kada želiš da ta osoba
bude srećna,
čak i kada ti nisi deo te sreće."
 

Boško

Novajlija
Član
Stalno zbog bola ja pišem,
Sve me guši, jedva dišem.

Da ti treba organa deo,
Donirao bih se za tebe ceo.

Da tvoje srce stane kucati,
Doktorima bih pretio pucati.

Ako tebe mogu spasiti mojim,
Neka ga iščupaju i učine tvojim.

I samo bih ih zamolio nešto pre mog kraja,
Da ti daju pismo mog oproštaja.

U tom pismu bih napisao,
Da moj život t bez tebe gubi smisao.

Jednog dana ćeš imati bebe,
Od gore ću uvek čuvati i njih i tebe.

Da uvek budeš srećna, živa i zdrava,
Da tvoj osmeh za nekoga bude ljubav prava.

Nađi nekoga ko će te voleti mnogo,
Makar pola koliko sam ja mog'o.

Sa njim budi srećna mila,
Jer si to najviše zaslužila.

Kroz život si mnogo toga prošla,
I moja si ljubav od kako si mi u život došla.

Tvoj pogled neka ukroti moj bol,
Koliko me boli, kao da mi neko na živu ranu sipa sol.

Nemam problema samo oko porodice,
Muči me iz prošlosti moje lice.

Neke stvari me niko nije uspeo naučiti,
I nastavio sam sebe mučiti.

Uz tebe bih se izborio to naučiti
Kako tebe ne bih nikako mogao mučiti.

Sa tobom bih gledao sunca zalazak,
I meseca, dok pada mrak, izlazak.

Želeo bih da na našem venčanju budeš Mucho Bella,
Da bude sve kako ti budeš htela.

Možda misliš da su ovo prazne reči,
Ali moje srce već danima plače i kmeči.

Veliki je teret na srcu mom,
Neka me udari u srce grom.

Da me reši mojih muka starih,
Da ti mogu reći sve to batalih.

Da se promenim želim ja,
To postaje moja sudbina.

U mojoj sudbini se, nadam se, nalaziš ti,
Jer me kroz tminu u snu tvoja ljubav uspe izboriti.

Uvek te posetim dok sam u pola sna,
A sad sam na dnu dna.

Moja vatra za životom se gasi,
Molim te, pomozi mi i spasi.

Na leđima mi je crna tmina,
Ti si moje svetlo na kraju tunela,
Srce mi postaje fina prašina,
Jer te gubim, moja Bella.
 
Vrh