Odmor iz snova

[dusicaa]

E pa 'vako malko da mastamo
Da ne postoje limiti bilo koje vrste ( finansije,zena,muz,deca,obaveze na poslu i sl) kako bi ste osmislili svoj godisnji odmor?
Pricajte

 

[Ivana]

Evo ja ću oma ti kažem: ako pretpostavim da imam mesec dana na raspolaganju, podelila bih odmor na dva dela. Prvi deo bih provela u Peruu, popela bih se na Ande i otišla da vidim Maču Pikču pod obavezno. Išla bih kad je nešto toplije vreme tako da bih prespavala tamo pod otvorenim nebom kako bih videla zvezde odande i dočekala zoru.
Drugi deo bih zatim provela na nekom egzotičnom, udaljenom i vrlo retko naseljenom ostrvu. Eto, tako bih ja. Tu nije kraj, ovo bi bio tek prvi odmor. Za taj prvi, scenario i režija glase ovako kako napisah.

 

[Amy-]

..pa ja..nesto slicno... kao Ivana.....

....nesto su mi strasno privlacne Srednja i Juzna Amerika.... posetila bih Kubu ....to mi je bas velika zelja....

iii...posetila bih napusteni grad Petru....

 

[Skitnica]

Moj odmor iz snova bio bi u Grckoj u Santorinu.Na neko duze doba, sa njime.I tamo bi uizvali jedno u drugome po ceo dan i noc.Uzivali lepote toga ostrva i opustali se uz valove more, dok bi nam vece nosilo divne snove.I uz zvuk valova stvorili jedan novi zivot.

(onaj ko razume, shvatice)

 

[saska]

ja bih se pridruzila ivani..nesto me strasno privlace maje,inke..dakle,juzna amerika,meksiko...

 

[Tony Montana]

Pošto ograničenja ne postoje ..... onda da maštamo ....

Nekako bi valjda preživeo let preko Atlantika ... a onda se u ovome ....

provozao ovuda ...

posle toga bi se definitivno spustio, u krajeve koje Ivana spominje ... kad sam već u komšiluku skoknuo bi i na dan-dva do Kube, a onda bar dve nedelje odvojio za neku morsku egzotiku .....

 

[Lujka]

Evo, dok ti se ne ostvari masta te Route 66, da gledas kud sve treba da prodjes.. doduse ovo je iz 1994. ... verovatno se nesto malo i promenilo

http://www.historic66.com/photo/slideshow.html

 

[Tony Montana]

Skoro sam negde zakačio reportažu .... neki naši malo (više) sposobniji i odlučniji od mene to uradili

 

[Lujka]

Pazi, let preko Atlantika je sitan dozivljaj i to ces najlakse da preguras... govori ti neko iz iskustva

 

[Beba]

Zar je moguće ne biti u ovoj temi više od dve godine. Pa narode, dva leta, dve zime i niko ništa. Diskutabilno je da li sam i sama utrefila temu za ovo što ću napisati ali ja sam to leto tako doživela tj. to letovanje.
Nisam se baš proslavila što se tiče putovanja van naše zemlje. Te neke državice okolo ali nešto ekskluzivno ne.
E samo što sam ja ,,skromna,, pa mi i moj lepi Dunav, destinacija veka.
Ali neću o njemu.
Bila ja na Rabu. Znate gde je to, tamo gde najlepše miriše more, tamo gde žive najljubazniji ljudi, tamo gde nema dalje...
Deca vide mamu kako je fascinirana pa i oni zadovoljni
Popeli me na neko brdo i to noću, odakle se vide sva ostrva na Jadranskom moru, gde svetle sve sijalice sveta...
Neću više, verovatno sam preterala ali verujte to letovanje sam upravo tako doživela. I opet bih tamo...

 

[Beba]

Rab i Pag u jesenskom izdanju

Pedaliranje po otocima Sjevernog Jadrana nastavlja se posjetom otocima Rabu i Pagu. Uz malo oblačnog vremena, pošteđeni ipak velike kiše i milovani zrakama sunca koje se provlače kroz bijele bezopasne oblake, uživamo u jesenskom 'babljem ljetu' uz temperature iznad 20 Celzijevih stupnjeva - idealni su uvjeti za otkrivanje naših otoka kakve ne poznajemo ili nemamo često prilike vidjeti
Samo iskrcavanje s kruzera bez gužve i u tišini ranog poslijepodneva prolazi bez tipičnih lučkih problema pri uplovljavanju. I bicikli će ostati na palubi jer ćemo šetati gradom Rabom i obići spomeničku jezgru. Već pogled s mora na zapadne zidine daje naslutiti nešto drugačiji Rab, izbrojio sam već četiri zvonika, a nismo još ni stigli. Rabljani barkama isplovljavaju 'u ribu', odsjaji zalaska sunca su neponovljivi; rapske crkve, spomenici i stare kuće crvene se od boja sunca.

Malo bicikliranja do Barbata, sedam kilometara uz more i novouređenu šetnicu i toliko još natrag, uz dodatak kupanja i kavicu na praznim plažama, u preostalim kafićima koji još rade. Gdje toga još ima? A popodnevna šetnja do vrha Raba, Kamenjaka (408 m) daje dodatni adrenalinski poriv. Koji doživljaji, pogledi, sve što smo prošli i vidjeli sada je kao na dlanu. Impresivan je i vidik prema velebitskom kanalu.

Kada sam pre nekoliko godina bila na Rabu , tamo živi moja kuma, naravno sve komplimente rabljanima, kao i mojim domaćinima koji su se maksimalno trudili da se lepo osećam.
Posebno me je fascinirao prizor četiri crkvena zvonika koje vidite na slici gore,
i mogu vam reći da nisam odolela i kupila sam sliku na kojoj su naslikana ta četiri zvonika. Neverovatno; posmatrano iz odredjenog ugla četiri zvonika su na toj slici naslikana tako da stoje jedan iza drugog ali se lepo vide. Čak smo se penjali na jedan.
Divno, more sa ostalim ostrvima kao na dlanu...

 

[šufnudla]

Meni je svako putovanje - odmor iz snova
Imala sam tu sreću i mogućnost da dosta proputujem. Sad bih verovatno organizovala nešto "retrospektivno". Recimo, iznajmimo (nas šestoro) kuću u Provansi na mesec dana. To je već raj po sebi, ali pruža fantastične mogućnosti za izlete i par-dana-putovanja (renta kar) do Azurne obale, severa Italije (Obala cveća i jezera), Švajcarske, Belgije...
U Provansi je skoro svaka kuća "opremljena" bazenom (jednu takvu sam čak markirala, udarila sam krstaču na nju!), a putevi su idealni za bicikl....
Uh, uh... spopadoše me putni pundravci...

 

[Taca]

Ideja je super, gledala sam i ja neke kuće u Grčkoj ali mi nije palo na pamet da "proširim vidike". Nekada smo imali običaj, u firmi gde sam radila, da iznajmimo kuću, apartman negde, pa idemo tamo na zimovanje ili letovanje grupno, ili ako je manje, da se podelimo u grupice pa tako...Jedini zez je što se samo jednom nismo isposvađali svi međusobno, odlazak na zajedničko letovanje izvlači tazne dijagnoze iz nas. Takvo je bar moje iskustvo. Ne ide čak ni sa kumom. U suštini, najviše volim da idem sama sa decom jedino se tako istinski odmorim i uživam u svakom trenutku a najviše u njima.

 

[Shesau_]

Molim te daj mi recept kako uspes da se odmoris sa decom

 

[Taca]

Molim te daj mi recept kako uspes da se odmoris sa decom

Tako što po vasceli dan pravimo sebi "male uživancije"...od jutarnjeg plivanja, pa doručak...pa malo plivanja, pa plaža, pa malo plivanja, pa sladoled, pa plivanje, kafica i sokić negde u kafiću, ručak, opet plivanje, sladoled, opet kafić, plivanje...večernje šetnje i klopa usput (girice, krompirići, pizza, pekara, roštilj...u kola pa negde odlutamo, šetnje...kojekakve igraonice, penjalice. luna park....a dok se oni zabavljaju, ja pijuckam kaficu i uživam...sama...neprocenljivo...
Ne idem po kojekakvim izletima, sve što je organizovano i traje duže od pola sata - nema šanse! I užasavam se pomisli da se zarobim na nekoj zabitoj plaži gde prži sunce i ne možeš da pobegneš odatle!!!! Potrebna mi je civilizacija u kombinaciji sa plažom. Mala mesta - stop! I nogde bez kola ili renta kar.
Kada poželim da se sklonim od civilizacije, imam ovde svoje tajno mesto, ne moram da putujem preko pola sveta zbog tog ugođaja. I mrzim daleke destinacije i putovanje samo po sebi. Put me zgromi, odbolujem 10 dana odlazak i 10 dana povratak.

 

[šufnudla]

Ja sam shvatila temu kao maštanje o idealnom, nedostižnom tipu odmora. Mada imam ekipu s kojom mogu fleksibilno da putujem, bojim se da ova moja prethodna varijanta "idealnog odmora" previše košta.
Evo moje varijante 2 (takođe nedostižna, iz istih razloga):
Mesec dana kolima "nizbrdo" kroz Italiju: od Trsta do Barija, potom povratak brodom Bari -Bar i onda auto-vozom Bar- Beograd
Kako sam dosta Italije već proputovala, ovo bi mi putovanje omogućilo da u Toskani uživam malo duže i probam ono što nisam do sad: let balonom iznad Toskane, biciklističke ture, vinsku turu i vožnju Ferarijem po vijugavim putevima među toskanskim vinogradima Dakle, najmanje deset dana bih bila situirana u nekoj toskanskoj vili.
Onda bih se spustila na Amalfi obalu i tamo provela jedno nedelju dana da ponovo uživam u gradiću Ravello sa najfantastičnijim pogledom na svetu. A posetila bih i Kapri, to sam propustila onomad.
E, da, čitala sam divne stvari o italijanskim eko farmama, pa bih i to overila.
A pošto sam Siciliju videla, poslednjih par dana bih ostavila za Bari.
I tako...

 

[šufnudla]

Ih, sad mi se otvorila dizna, sad samo smišljam kuda bih i kako bih - kad bih mogla...

Ali... nešto razmišljam, gde su Provansa i Toskana na spisku idealnih putovanja tu ne može da nedostaje Andaluzija. Prosto, ne bi bilo prirodno...jer se radi o tri najlepše regije u Evropi. Jeste da sam i tamo bila, ali je deset dana za Andaluziju svakako malo. Smešno malo. Što će reći da MORAM ponovo tamo.
E, tu bi bilo najbolje nekako otputovati avionom do Malage, pa odande praviti kolima ture na zapad do Portugala i istočno do Valensije. Svakako bih ponovo obišla Marbelju, Malagu i Rondu na južnoj obali, zatimKordobu i Granadu (ah! ta Alhambra ), ali bi, zapravo, cilj mog putovanja bio duži boravak u Sevilji. E, u Sevilju sam se zaljubila na prvi pogled! Čaroban grad, neopisivo prijatna atmosfera, divna reka koja deli grad na stari i novi deo, kafići, trgovi, cveće, čudesna arhitektura (Alkazar je gotovo isto tako lep kao i Alhambrau Granadi)... U Sevilji bih ostala sigurno desetak dana, a onda bih krenula put Valensije koju nisam videla, a od mnogih sam čula da je jedan od najlepših gradova Španije. Iz Valensije bih mogla da vozim do Madrida, pa odatle avionom nazad kući...ili, pak, ponovo u Malagu, pa odatle avionom put Srbije.

E, samo ne znam gde bih ostavila automobil, a sve drugo mi je jasno ko dan...

Ajaooo.... mičite me s ove teme... razboleću se

 

[Shesau_]

šufnudlo,nastavi da putujes Tako si divno docarala sve. Sto volim ovakve tekstove/price,skoro da mogu da se zamislim na tvom putovanju.

 

[Time]

Što kraće putovanje odgovara mojim bolesnim kolenima, i nek je urbano, batali me s zalasci sunca i provansalske trave

 

[šufnudla]

skoro da mogu da se zamislim na tvom putovanju.

Ih, što nas je više - to veselije! Ja ću sve da isplaniram, ti urgiraj malo po kosmosu za ta avionska putovanja (bilo bi bolje kad bi mogli da se teleportujemo) i... bog da nas vidi!

Što kraće putovanje odgovara mojim bolesnim kolenima, i nek je urbano, batali me s zalasci sunca i provansalske trave

A pristao bi na neko provansalsko vino, a?