Odelo ne cini coveka...ili ipak da?

[Habibi]

Da li vam odelo nesto govori o osobi koju prvi put vidite,njen ukus ili sklad?
Smatrate li garedrobu statusnim simbolom u drustvu?
Da li po vama odelo ipak cini coveka ili ne?

 

[Maximus]

Ne,ne..ja sam protivnik..toga da odelo cini coveka(ja kad se utegnem u biciklisticku opremu..neki misle da sam Gey ) ,salu na stranu..,svakako da odelo nesto govori..ali je greska zakljucivati bilo sta o toj osobi..sve dok je ne upoznamo licno..barem sam ja uvek gresio..kad sam o nekome donosio neke zakljucke na osnovu nacina oblacenja

 

[dusicaa]

Velika Koko Sanel je rekla "Pogledaj zenu u haljini - ako nema zene, nema ni haljine”

Medjutim gledano malko sa strane,mora se reci,da odelo dosta govori o licnosti i njegovim interesovanjima u zivotu.
Svakako da se ispod tih lepih krpica moze naci lepo telo u kojem je los covek i obrnuto.
Te krpice cine da covek izgleda lepo a ne i bolje.On je to sto jeste,pa sta god da je na njemu.
Novac ne moze da kupi stil,bitno je znati kako da iznesete naki komad odece i da se u njemu lpo osecate.

 

[Stemis]

Odelo ne čini čoveka. Mislim da je slična tema bila na forumu, a možda mi se samo i čini. Elem, kada je moj klinac slomio kuk posla više bezuspešnih pokušaja da mu Požarevački lekari stave gips kako valaja, odlučili su da ga ipak pošalju na Banjicu.
I dok smo sutradan pre sedam stojali u holu tamošnje bolnice i čekali da dođe lekar kako bi ga primili, uz stepenice se penjala žena koja je bila sva u koži sa nitnama. Pomislih, zar je moguće da pravo iz diskoteke dolazi na posao. Naravno, bio sam siguran da je med. sestra u pitanju.
Posle pet minuta, obučena u beli mantil, predstavila nam se i primila je dete na pregled. Uz samo jednu manju korekciju tačno mu je odredila trakciju koju je nosio u narednih 5 meseci. Kuk je odlično zarastao a meni više nikada neće pasti napamet da o nekome donosim bilo kakve zaključke na osnovu krpica koje ima na sebi. Toliko o tome.

 

[saska]

Meni govori,cesto tacno.Ali nikad nisam sudila o materijalnom statusu po odeci osobe..ne u tom smislu..govori mi recimo,kosulja bez dugmeta,farmerke koje se sijaju,neka nova ili stara fleka,miris..govori ,ako nista drugo o navikama osobe,odnosu prema zivotu..retko mi se desilo da pogresim,da osoba bude u biti drugacija..

 

[Habibi]

Stemise pretrazila sam forum i nisam nasla ni jednu temu...

Po meni odeca govori sledece:
Prefinjenost neke osobe koja zaista zna da uskladi i posveti sebi dovoljno paznje...Ili da to isto ne uradi ili ne ume da uradi...Stilovi su razliciti to je zaista stvar ukusa.Al Tacno slazem se sa svima vama da garderoba nemoze da odredi karakter al moze da donese jak utisak na onog koji posmatra...Sad skoro smo moja prijateljica i ja razgovarale na tu temu,ona radi za jedan prestizan butik ovde u Lozani u Svajcarskoj,kaze da bi zena radila na takvom mestu nemoze biti obucena u farmerice i patike....poenta je da njihova pojava mora da opravda prefinjenost i cenu proizvoda koji se nude u takvom butiku....samo da vam kazem da je najjeftinija kombinacija za muskarca iznosi 2 500 CHF...
Tako da sa te strane gledano garderoba moze mnogo toga da kaze...

 

[ushljokana ribizla]

mene su osudjivali po odelu.. mnogo mnogo puta... ali ne treba procenjivati coveka na osnovu odece koju nosi (svima nam se desilo siguno nekad da smo tako uraidli, pa se ispostvailo da gresimo.. ).. treba upoznati coveka licno... pa tek doneti neki zakljucak.

 

[dusicaa]

Da.Garderoba moze da kaze,da li neko ima stila ili ne i da li neko ima para. Nikako da na osnovu dobrog perja na njemu/njoj,mogu reci i da je dobar covek.

 

[Anchy]

Ne mislim da odelo bukvalno cini coveka, ali moram istaci da mi neciji stil govori bar nesto o toj osobi. Jedno je videti nekog neurednog ili sa totalno nespojivim kombinacijama ( sto ne znaci u startu da je losa osoba ), a sasvim drugo kada vidite nekog uskaladjenog i sa ukusom. Ja sam nazalost snob po tom pitanju te svaki detalj primecujem na svakom, ali tesim se time da nikoga ne odbacujem u startu samo zato sto mi se ne dopada sta je obukao, uostalom sama sebi sam najveci kriticar.

 

[anuška]

Odijelo čini čovjeka. Ozbiljnog poslovnog čovjeka. Da nije tako, menadžeri bi hodali u bermudama, a stjuardese u trenirkama. Prvi dojam je važan, a odjeća je odgovorna za njegov veliki dio.

​

Svatko će reći da ne smijemo robovati predrasudama, da čovjeka treba upoznati u dušu, da ne možemo procjenjivati po prvome dojmu… Bla, bla… Sve je to istina jer ne smijemo biti površni, ali biologija je drugačija. Mi jesmo površni! Samim pogledom na neku osobu procjenjujemo kakva je i u kojoj je kategoriji.
Da smo površni govori sama činjenica da ljude procjenjujemo prema izgledu. Sigurno vam se jednom u životu dogodilo da vas netko ne bi privukao izgledom nego karakterom, a tek kasnije bi vam se svidjela osoba u cjelini. I obratno naravno. No, nakon spoznaje “Ova osoba je zaista zanimljiva!” i vaše iznenađenosti sami ste potvrdili da ste površni. Ako niste, jedino što vam preostaje je otići u klub i upoznavati ljude suprotnog spola bez obzira na izgled. Tako ćete se uvjeriti da ste izabrali najbolje.
Zahvaljujući odjeći stvorili smo kategorije šminker, rocker, hip hoper, biznismen, intelektualac, hippy… Samo su neki od njih. I za svaku kategoriju imamo određenu tablicu kako doživljavamo takve ljude. Točnije, automatski ih trpamo u taj “koš” i dodjeljujemo pridjeve da su “takvi i takvi”. Evo jedan mini test. Cajke. Uzimam ovaj primjer budući da NITKO u Hrvatskoj ne sluša cajke pa sam pomislila da bi baš bilo zgodno! Kad vam netko kaže da sluša cajke, što prvo pomislite? Ja odmah pomislim na blajhanu kosu, silikone, zadimljenu kavanu, kratke minice, duboke dekoltee, slojeve šminke i već pejzažno rasprostranjeni leopard uzorak. Ja slušam cajke, doma, na jubitou. Pardon my French! I kraj priče. Ne možete utjecati na to što ćete prvo pomisliti koliko god se trudili. Ne možete ne pomisliti na bijelog slona ako vam netko kaže kao što ne možete pomisliti na hrpu osobina koje ćete dodijeliti nekome tko sluša cajke, punk, rock, pop, operu itd. Ja si ne mogu zamisliti da neka žena kasnijih godina, ozbiljnog držanja s intelektualnim naglaskom koja više govori definicije nego što priča, doma “frče žarulje”. To si ne mogu pomisliti i da vježbam! Naravno da postoje takvi primjeri i takvi ljudi jer život nije skup pravila. No, većina takvih ljudi ih ne sluša i glazba koja je po nekim standardima definirana kao neukus ne može biti dobra nekome tko cijeni klasičnu glazbu. Jer, ruku na srce, Mozart nije bio vješt na harmonici. To je moja generalizacija. Priznajem da ih imam hrpu, nažalost. I da… Krv mi teče venama.
Neću nastavljati s primjerima. Samo razmislite što vam prođe kroz glavu kad na ulici ugledate punkera…
Da smo svjesni predrasuda govori i činjenica da se ozbiljno oblačimo kada idemo na razgovor za posao. Ne, ne mislim na dijeljenje letaka nego ozbiljne poslove koji vam mogu relativno osigurati doživotnu egzistenciju. Ako idete na razgovor za posao u banku ili slično, obući ćete odijelo koje pripada u kategoriju koju ljudi zovu “poslovni izgled”. Uz to su izmislili i “casual friday”, petak kada se ne morate obući poslovno. Mogla bih pisati do sutra jer kategorija je k’o u priči!
Informacija koja me oduvijek intrigirala i koja bi me navela na razmišljanje je to da se u poduzećima drži do toga da radnici nisu tetovirani, naravno na vidljivom mjestu. Jednostavno rečeno, tetovaža nije poželjna za zaposlenje u ozbiljnim poduzećima. Ovo je pravi primjer gdje se ljude otpisuje zbog nečega što imaju na sebi, a ne u sebi. Čemu onda CV, nečija rječitost i sposobnosti ako se nekog otpisuje zbog tetovaže. S druge strane tetovaža nekim ljudima, osobito starijima, daje negativne asocijacije za osobu koja je ima. Ako ste bogati, imate svoje poduzeće i vaše ime i ime poduzeća je pojam za kvalitetu, da li biste zaposlili osobu s tetovažom ili bez nje, a
osobe su istih sposobnosti
Dakle, razlika je samo u tetovaži. Koliko god razmišljala o ovome nikad se neću uspjeti odlučiti.
Predrasude su nastale tako da se pojavila neka stvar, tetovaža npr, i određena skupina ljudi se počela tetovirati. Na tetovažu se više nije gledalo kao sliku koja oslikava tijelo već kao simbol ljudi koji posjeduju određeni skup osobina. Ovo je primjer za tetovažu, no tako su nastale sve predrasude. One su zapravo asocijacije jer se s jednom stvari povezuje više drugih stvari i karakteristika. Na nama ostaje hoćemo li prihvatiti predrasude kao normalnu stvar jer one to i jesu.
Ozbiljnije pitanje je hoćemo li prihvatiti razlike među ljudima, jer dok su predrasude čvrste, tolerancija na različitost je minimalna

 

[Stemis]

Ja sam, čini se, davno već nešto pisao o mom iskustvu:
Dete mi je slomilo kuk. Odvezem ga za Beograd. Rano jutro, doktorka, kažu mi, još nije došla. Nedugo zatim ugledam ženu obučanu u kožnu jaknu i pantalone, sva u nitnama... Pomislim, zar je moguće da nije otišla kući da se presvuče pre nego što je došla na posao. Naravno, ni pomislio nisam da je to ona.
Posle par minuta, ta ista žena mi prilazi, predstavlja se i saopštava mi da ne brinem i da će ona biti detetov lekar.
Dete je bilo u bolnici skoro 5 meseci. Žena je izuzetna i kao lekar i kao čovek. Večno sam joj zahvalan.

 

[Amy-]

......pre skoro godinu dana....isla ja da trazim posao.........i na hodniku sretnem dve zene..........jedna sa neurenom kosom i nekom starom sakou.........a druga skockana od glave do pete...........ta skockana bila je kafe kuvarica....a ova totalno neuredna direktor..........

........ali..........imam strasnu odbojnost prema ljudima koji previse vode racuna o tome sta oblace......da odeca mora da bude firmirana......itd....nekako uvek imam utisak da su ti ljudi puni kompleksa......

 

[Stemis]

Pravila poslovnog oblačanja se moraju poštovati. Ali kada u slobodnom vremenu vidim osobe koje se oblače tip top i meni stvaraju odbojnost. Razumem da trebaš izgledati čisto, uredno, ali ja pre svega volim da se u svom slobodnom vremenu osećam opušteno i tako se i oblačim.

 

[Boki]

Moramo valjda da pravimo razliku između odeće koja je za posao, za izlazak ili za jednostavno dnevno šetkanje po gradu dok nešto obavljamo. Ne volim da se presvlačim često i za vrlo kratko vreme da bih negde skoknuo, jednostavno ne volim da odeća od mene pravi roba ili snoba.

 

[Džudi72]

Mislim da je normalno da se za posao drugačije oblačimo, a da se oblačimo drugačije kad sedimo kod kuće. Ova predrasuda da o osobama sudimo na osnovu garderobe je najčešća i svima nam se dogodilo da pogrešimo u proceni nečijeg karaktera, upravo zbog garderobe.

Dešavalo se to i meni, nisam izuzetak. Međutim, prvi utisak zna da zavara, ali uvek može da se koriguje.

Kada je neko doteran kod kuće kao da odlazi na neki prijem, pitam se -da li je toj osobi udobno i kako obavlja neke obične kućne poslove?

Kod kuće volim sportsku varijantu, opuštenu -trenerka, duks, a potpuno se drugačije oblačim kad idem do grada.

U principu mi se ne dopadaju osobe koje ističu u razgovoru da nose firmiranu garederobu i kada pričaju o tome koliko su novca potrošili na "krpice".

 

[anuška]

Najviše volim casual odeću, u kojoj se najudobnije osećam (klasični krojevi majica, pantalona...). Slažem se da treba praviti razliku između poslovne odeće, koja treba da odgovara standardima firme odnosno protokolu, ali da u slobodno vreme ne moramo sebe mučiti previsokim štiklicama, teškim nakitom i šminkom... Osobno ne volim videti kada se neko pojavi previše doteran u prilikama kao šta su šetnje prirodom, kupovina namirnica i sl. Mislim da te osobe imaju manjak samopouzdanja i želju da se svakome svide, a to nadoknađuju "vanjskom fasadom", misleći da se nekome možda neće svideti onakvi kakvi jesu.

 

[Džony]

Imam, rekao bih, normalan i praktičan stav prema odevanju, kao i većina mušaraca.
Osnovna pravila odevanja trebalo bi svi da imamo. Sve iznad toga stvar je ukusa u koji se ne mešam.

 

[Beba]

Slažem se da odelo puno doprinosi kompletnom utisku o nekome. Kada se otvore i ostale karte mišljenje ostaje ili se menja.
Činjenica je da i kućna varijanta karakteriše osobu na neki način a kamoli poslovna. Podrazumeva se i slažem se sa gornjim stavom da bi svi trebalo da imamo pravila odevanja, u kući, na poslu, gradu i sl. a stvar ukusa je kako ispoštovati ta pravila.
Stemisovo iskustvo je interesantno, i ja znam mnogo osoba koji furaju neki svoj stil za koji ja mislim da nije primeren njima . Dokazano...greška...
U suštini i kućna, i poslovna ali i ona varijanta kada si u gradu, šetnji kod jedne osobe mora imati nekakvu liniju koja je zajednička za sve ali ih ipak odvaja. Lepo je kada se ima istančan ukus a najlepše i najmerodavnije da je tako je kada žena to prokomentariše.

 

[Reformator]

U sustini je nebitno,ak te gledaju na osnovu odela,onda nisu vredni paznje.
Predrasude su okovi.

 

[Vera]

Uvek smo ljudi sa odelom ili bez, sa skupim ili jeftinim, ovakvim ili onakvim... Odelo je to koje nam govori kakvi smo ljudi. Nakon jednog ili par susreta to ne možemo znati ali nakon dužeg vremena svakako da ćemo moći malo zaviriti u nečiju misao. Prvi susret često prevari a često ne što zavisi od naše intuicije. Zato i ne treba donositi sud dok ne čujemo po koju reč.