O politici i političarima...

Beba

Poznata ličnost
Član
Gutović: Šojići su naselili Skupštinu
bg-milan-gutovic-clf-200818.09_14_27_20.Still001.jpg

Naši političari po retorici koji koriste neodoljivo podsećaju na lik Srećka Šojića, kaže glumac Milan Lane Gutović. Region je pred ratom, ocenjuje on i dodaje da nismo u stanju civilizovano da razgovaramo jer smo nevaspitani, i sve više slični Šojiću koji je oličenje nevaspitanja. Kao glumac, kaže, trpi posledice zato što se ne umiljava vlastima.

Razni "Šojići" su naselili skupštinu, rekao je Gutović u Novom danu.

"Kako je država gubila značaj, padala i po stanovništvu i teritoriji, i moralno, ti Šojići su naselili i Skupštinu. Naši političari neodovljivo podsećaju po retorici koju koriste na tog nesrećnog Šojića. U stvari, on je sretan, ali smo nesrećni mi drugi, koji živimo pod vlašću tih Šojića", kaže.

Kako je naveo, političari obogaćuju likove poput tog svojim "kretenskim izjavama" i dometima koje on kao glumac nije uspeo da izvede.

"Te imbecilne ideje političke, one pripadaju posebnom tipu ličnosti, ne govorim samo o Srbiji, već i o Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, BiH… taj kretenizam je izgleda infektivan", dodao je.

Govoreći o regionu on je rekao da smo pred ratom.

"To mora da se reguliše na neki drugi način. Ukoliko nas svetske sile ne pomire, mi ćemo da se potučemo, nismo u stanju da civilizovano razgovaramo jer smo nevaspitani, zato smo sve više slični liku Šojića koji su oličenje nevaspitanja".

Gutović je rekao i da on kao glumac trpi posledice zato što se ne umiljava vlastima, a ne zato što govori protiv njih.

"Kada bih znao da se umiljavam, da pravim spektakularne performanse u kojima je predsednik bogom dan… govorim o Lazi Ristovskom, moj život bi imao neki drugi oblik, ali ja to ne umem, i zato što vlastima odgovara to umiljavanje i podilaženje, a zato što je to tako, moj predsednik nije za mene - nije za Laneta, on je više za Lazu", rekao je glumac.

Gutović kaže da su mu nudili da se priključi političkim kampanjama ili da podrži nekog političara, ali da to nije prihvatao.

"Vrdam, izmigoljim se nekako, kažem - nisam ja za to, uglavnom izvučem se. Mada znam ko će da bude naslednik gospodina Vučića, trebalo bi kao dalekovid čovek da se priključim toj stranci i toj ličnosti, ali nekako, nisam za tu disciplinu ulagivanja", objašnjava on.

Gutović je zaključio da je to verovatno i posledica toga zašto ga više ne gledamo u domaćim serijama.

"Verovatno je to to. To su discipline primerene vlastima. Crne liste, bele, žute liste, pisma. Još je Tito sa narodom korespondirao pismom, a ova vlast korespondira zabranama", dodaje.
 

šufnudla

Poznata ličnost
Član
To su discipline primerene vlastima. Crne liste, bele, žute liste, pisma. Još je Tito sa narodom korespondirao pismom, a ova vlast korespondira zabranama", dodaje.
Jeste. A zna se i šta je primereno ovom narodu. Il' da trpi, il' da diže revoluciju. Na izbore više nema vajde računati.
 

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Član
Интересантна ретроспектива , ко хоће, може да се надовеже и на претходнике. : )

https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=2260731870850431&id=100007409205371&__tn__=%2CdH-R-R&eid=ARBWhQ-Sy5q70kbfsuj0bigfatUuE7v8Wy1HmliYQ4_tjv6QYW3ZM8QzNAqg_huxVXZeqaL6HQ62Ykq1
Бранислав Правдић


Добри мој народић баш нема среће. Никако да "забоде" једног обичног, нормалног, ни ћутљивог, а ни торокушу... Председника државе или Владе.
Не знам како стоје ствари са другима. Црногорци имају Мила и кад се сабере са Титом то је скоро цео век двојице,док смо ми после Тита имали неколико истакнутих и за наше животе битних.
Својевремено је Буш старији хтео да се кандидује први пут за Председника и да провери како стоји у народу направи анкету у Тексасу са питањем да ли су задовољни њиме као гувернером те државе.Кад се није шлогирао!Више од пола људи није ни знало да је он гувернер,следећих 3о % није знало шта је он добро урадио,а шта пропустио да уради,а оно ресто баш и није знало које су обавезе гувернера,чему тај баја уопште служи или само носи шешир и онако по јужњачки уњка као да му је сремачки чварак у устима док прича.
Ми смо имали Слобу који је некако успео да режећи каже да нико не сме да бије народ који је после лемезио што уз помоћ домаће мурије,што доводећи браћу нашу по матери Ликоте и Босанчеросе који нису хтели да бију тамо код њих локалне непријатеље,него нас по Шумадији,ми им нисмо пружали отпор као ујке или муџоси.Човек је читав живот имао само једну девојку и после само њу као једину жену која му је два"оно"родила.Још за његовог живота се причало да шврља што са млађим,што са старијим кадровима,а сад и кримоси причају како се пела по столовима кафића и потом жвалила уши једном бизнисмену-кримосу.Толико нас је презирао да је преко воље комуницирао с нама само преко"Новости"дајући интервју Вучели сваког јануара.Једва је одговарао колико смо му били гадни и недостојни његових напора да жртвује себе ако се мора,само да нама буде добро и да се не сагињемо и нагињемо.Једном је морао да својим верним дупелизима каже како воли и он њих,а ја још памтим ту муку и тај фацијални грч.Као да је порађао трокрилни орман,а не лагао стоку довукљану из три лепе на Теразије.
Онда је дошао један који је рекао да сме да нас гледа у очи.Ја се у његове загледао и установим да на једно жмирка као да је стално контра сунца,а друго му врљаво и некако баш мутно.Био је из Коштунића,наш човек,доста је нама динароида што би рекао један човек на једноме радиу једном давно.Да каже две речи било је неопходно да тресе главом минут до два,трепће као да је упишкио нове ципеле и онда пусти онај глас који личи на вентиле кад нам затраже штеловање под одмах.Све је капирао после два сата од кад му кажу,а корак је хватао са догађајима тако што они уредно спринтују,а он хода брзо,али у рикверц.
Наследио га је философ без писаног дела,доктор крајње неупотребљивих наука,дете официра,а минђушар,жељан љубави као травка росе.Трзао се,дизао раме једно по једно,кривио лице и убијао се да буде духовит и да га маса воли.Причао је глупаве метафоре о жабама које се полагано крчкају,па о корњачи и првом кораку,а читаво време нам је мажњавао паре и продавао какву-такву привреду.Пошто нормалне другаре никад није имао окупио је гомилу неког полусвета и профукњача,уделио им по милости својој титуле експерата и зезање је могло да почне.На жалост-почело је и још траје.Кад је помислио да је већи дилер од дилера и већи командант од пензионисаног команданта и да може да пуни Забелу и Хаг како би га народ коначно заволео-дошао је трећи метак.
Наследио га је његов производ,српски Клуни.Причало се да га је Служба оженила,али пошто је био метиљав и цинкарио и самога себе-увалили су му лезбејку за жену.После је она отишла у манастир,а он постао корисник јојоба пудера за понети и окречити се.Тај се појављивао скоро свуда.Јахао је комбајне,носио жуте шлемове уместо капе,смиривао пилиће бенседином,а једног свог другара за кога се шушкало да му је нешто више од тога још од гимназије поставио за личног саветника,иако је човек имао сасвим пристојно занимање и звање.Страсно је желео да га жене воле онако прошарано проседог,препуног неке шармантне бриге за њихов аутфит и лукинг,док је апрехендовао како изгледа из њиховог ракурса док је на државном стејџу.Језик морона и гомилетине техничких полуидиота који владају нашим јавним простором довео је до врхунца,распојасао све невладине организације које су свака на свој начин убијале сваку примисао да смо ми ипак нормалан народ.Ни бољи,али ни гори од многих других,подношљиви ако нас не схватиш озбиљно.После је добио педалу,кукао што нема посао,глуматао јадника коме странка плаћа стан,а од скоро се запослио за дебела примања,напримао се да Бог да.
И...коначно...Он.Појавио се као снег у Фекетићу,мутна вода изливене Колубаре,пад у несвест у студиу и привођење новинара у емисије у којима су они као шатро уредници и воде програм,а он се изненађује како му паметна питања постављају,као да их је лично он писао.Он кад иде не корача,то осваја бетон,то покорава тло,то Степиним корацима тера непријатеља далеко преко Дрине или Проклетија.Кад брани свој народ он не спава,чита књиге или их купује у 3 ујутру,враћа их после 3о година у своју школску библиотеку,мази баке и на своје жуљевите руке прихвата прворођене бебе.Кад он дрекне на начелника генералштаба мени је одмах ништа она сцена кад Путник убеђује Мишића да не силази са Сувобора,али Жућа геније види даље од удаљеног претпостављеног.Успео је оно што сам мислио да не може ни кад се снима филм по најбољем сценариу.Он је досаднији од Коштунице,нервира више него Ђинђић и на први поглед,друштвени живот му је био као Слобин,само не код комуниста,него у радикалима,а воли да се свуда трпа више и чешће него Тадић.Никада толико зезања на рачун болесне жеље да је свуда он,све зна он,најбољи је он,нико као он,он је први,а сви други следе њега...
Када бих моме најдражем народићу могао да пожелим нешто ја бих се определио да добије једног Буша,старијег ако може,јер се за млађег причало да је толико глуп да се Амери зезају и кад неком желе да кажу да је глуп они кажу да је глуп два Буша или три Буша.Да га веома ретко виђамо на екранима,да ми не театралише и кад голубови изнад града бомбардују цревним садржајем,а исту фацу да намешта и кад је стварно озбиљно.Да сјаше са љигавих новинара и пусти понеку информацију.Да ме не плаши сваки дан ратом којег нема,јер то је реално гледано као бабу плашити дебелим...оним...изгуби смисао и тежину.Да уместо мене поплаши мало судије и народне посланике да само раде свој посао,а не да причају како га раде,а заправо гледају у њега и покушавају да погоде шта би он волео да они раде.Једном речју,да се осећа његово присуство,али да ми не буде камичак у ципели.Нећу да знам кога има у својој кући,нећу да његова деца глуме кримосе или некакву нову аристократију,хоћу да буде један од нас,али најбољи за тај посао од свих нас.
Ако је то много,шта ме брига,нисам украо.
 
Vrh Dno