O kafanama

Taca

ona, stara
Član
Svako bi trebao da ima svoju kafanu. Mesto gde si uvek dobrodošao. Gde dolaze prijatelji. Mesto gde odeš da se vidiš sa dragim ljudima, da se opustiš, da se distanciraš od svakodnevice, pričaš, šališ se, napuniš baterije prijateljstvom, ljubavlju, srećom...sa ljudima koji te razumeju, podržavaju, vole da su u tvom društvu kao i ti u njihovom.
Zna se koja je to kafana. Kada se kaže : "Hajmo na kafu", tačno se zna gde. Nema potrebe objašnjavati. Nema potrebe najavljivati se, rezervisati, okupljati društvo. Svi su tamo. Neki češće, neki ređe, taman da uvek bude drugačije, zanimljivo, da ne dosadi.
Nema posebne toalete. To nije mesto za "biti viđen", to je mesto gde si ono što jesi, svakodnevno, obično, bez maski i foliranja. To je mesto gde te žele baš takvog kakav jesi. To je mesto gde dođeš sam jer te tamo uvek neko čeka. To je mesto gde sms poruke, telefoni i internet nemaju svrhu.
Gazda je prijatelj. Sedi sa nama. Napravio je ovo mesto samo za naš i svoj užitak. Napravio je svoju viziju hedonizma. Nema tu nekog finansijskog uspeha. Ima koliko ima, svima je dobro, neka sredina. Ljudi dolaze rado, godinama, čuvaju ljubomorno svoje mesto zadovoljstva. Od kiča, od neukusa, od svega onoga čime su bombardovani u svakodnevnom životu.
A onda, gazda doda još par stolova. Da ima mesta kada neko dođe sa strane. Pa još, širi se, posao ide dobro. Dođeš na parking, nema mesta. Puno je...jednog dana, samo imaš svoj sto. Jeste, tvoj je i uvek te čeka. A oko tebe sedi bagra.

Onda promeniš kafanu. Ostaviš gazdu da sam sedi sa bagrom. Tako mu i treba, zaslužio je. :)
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Metafore su sjajne. Tekst koji odlicno opisuje stanje u danasnjim kafanama. :thumbsup:
 

Njavica

Dreamer.
Član
Odavno su retkost takva mesta, jer je gazdama trenutno najbitnija zarada, i spremni su na svasta nesto da bi dosli do toga.
Ne mogu reci da imam svoje takvo mesto, imam par mesta koje vrtimo u zavisnosti od drustva i prilike.
Ali moram da kazem da postoji kod mene jedan mali lokal, sakriven od prevelike paznje i zavucen u ulicicu koji je mesto gde su svi domaci, i ako neko fali par dana odmah krece zvanje da vide sta se desava.
Gde se ne gleda ko gde radi i ko kakvu diplomu ima jer nije ni bitno, gde svako vece u 7 se gleda slagalica. I uvek su svi skupa tu, sa sitnim carkama ali i obrtanjem tura.
Tako da dokle god znam da to mesto radi, verujem da nije izgubljena nada.
 
Vrh Dno