Nismo znali...

Beba

Poznata ličnost
Član
#1
Čuvena glumica i plesačica Isidora Dankan poginula je kada se njen dugački šal zapleo za točkove automobila koji je vozila. Poginula je na licu mesta. Nazvana ,,majkom modernog plesa,, na scenu je izlazila bosa, polunaga u prozirnim kostimima i tvrdila da klasičan balet ograničava!
Isadora Duncan po mnogima je utemeljiteljica modernog plesa. Bila je slavna po svom ekstravagantnom načinu života. U Hrvatskoj je poznata zbog svojih boravaka u Opatiji u zlatno doba mondenog turizma.

1_523352920e0d5.jpg
 

Jova

Suspendovan nalog
#2
Princeza Dajana

Princeza Dajana je tragicno poginula u saobracajnoj nesreci zajedno sa svojim prijateljem multimilionerom Dodijem Fajedom i telohraniteljem 31. avgusta 1997. godine. Iako zvanicni izvestaj govori da su agresivni paparaci kao i vozac koji je bio pod dejstvom alkohola krivi za udes, postoje mnoge "teorije zavere" koje govore drugacije. Najrasprostranjenija je tvrdnja da je britanska tajna sluzba MI6 iscenirala nesrecu kako bi prikrila atentat na Dajanu.


Kurt Kobejn

Za svakog fana Nirvane, samoubistvo clana ove grupe Kurta Kobejna 1994. godine bila je neprijatna vest. Neki tvrde da je pevac u stvari ubijen i ukazuju na dokaze tj. da je u njegovom organizmu bilo toliko heroina da jednostavno ne bi mogao da se sluzi sacmarom, kao i to da na njegovim rukama nisu pronadjeni tragovi baruta.

Merlin Monro

Zvanicno, uzrok smrti ove dive 1962. godine bilo je samoubistvo pilulama za spavanje. Medjutim, njena navodna veza sa Dzonom Kenedijem naterala je fanove da pomisle da je Merlin Monro u stvari ubijena. Bez obzira na uzrok, jedno je sigurno, Merlin je verovatno vise poznatija danas nego za vreme zivota.


Elvis Prisli

Iako samo najveci ljubitelji teorije zavere tvrde da je Elvis bio namerno "sklonjen", mnogi i dalje veruju da je on u stvari ziv. Prema njima, Elvis Prisli je ceznuo da pobegne od reflektora i uradio je upravo to. Koristeci svoja znatna novcana sredstva uspeo je da izlazira svoju smrt i zivi svoj zivot dalje daleko od spoljnog sveta.



Natali Vud

Jedna od najcudnijih holivudskih smrti bila je smrt Natali Vud, koja je umrla 29. novembra 1981. u 43. godini zivota. Zajedno sa svojim muzem, Robertom Vagnerom, jedrili su iz Los Andjelesa ka ostrvu Katalina. Medjutim, prilikom pristajanja, Natali je ispala iz camca i udavila se. Nije jasno zasto je njen muz nije pokusao spasiti, i po vidjenju svedoka, zasto je uzvik za pomoc dosao bas od njega.

izvor: funnywebpark.blogspot.com
 

Jova

Suspendovan nalog
#3
Da li je ovo prava istina o nastanku legendarne folksvagen bube?


Prve ideje britki i tehnički izvrsno potkovani Josef Ganc (1898-1967.) zabeležio je još u vreme studentskih dana, početkom dvadesetih godina prošlog veka. Zapisao je tada da automobil za mase "mora da bude lagan i da može da se njime upravlja poput motocikla, vrlo aerodinamičan, a kako bi putnici imali što više mesta, motor i menjač moraju da budu smešteni sa strane".
Pritom je i dodao da masa ne treba da premašuje 200 kilograma, kao i da automobil treba da postiže brzinu barem 60 km/h i da može da preveze dve osobe.

Već 1923., otkriva ova knjiga, Ganc je napravio i prve skice, ali u stvaranju prototipa sprečila ga je teška nesreća sa motociklom.
Ali, do prekretnice dolazi u 1929., kad postaje glavni urednik njemačkog časopisa Motor-Kritik. Bez kritike nema napretka, bila je parola s kojom bez dlake na jeziku hrabro nasrnuo na nemačku autoindustriju, zamerivši joj da radi nezgrapne automobile zastarelog dizajna. Što i nije bilo daleko od istine.
Dobar primer za to je DKW P15 iz 1928, kockasta limuzina izrađena gotovo u celosti od drva koju pokreće slabašni dvotaktni motor od tek 15 KS, poznata po čitavom nizu konstrukcijskih nedostataka. Gancu, koji je bio strastveni inovator, to nije bilo podnošljivo.
Zahvaljujući hrabrim, ali i smislenim kritikama, Ganc je stekao status simbola nezavisnog novinarstva u Nemačkoj, a slava koju je uživao u narodu donela mu je i kontakte sa proizvođačima. U 1930. tako počinju Gancove putešestvije u potrazi za kompanijom koja bi mogla da oživii njegovu ideju.
Prvo je posetio DKW, ali puno konkretnija bila je Ardie, kompanija koja je zapravo proizvodila motocikle. Ipak, posao je uskoro prebačen u Adler, kod drugog proizvođača motocikala, da bi u jesen 1930. u njihovoj fabrici u Nirnbergu nastao prototip, nazvan Maikafer. Odnosno, Majska buba... Imao je šasiju sa centralnom nosećom cevi, motor smešten pozadi, upravljač sa zupčastom letvom... Znači, tehnološki je verno pratio već tada poznata Gancova razmišljanja.

Ipak, nije se ni malo nazirao dizajn "bube". Sa drvenom karoserijom i motorom od 200 kubika, nije se ni dizajnerski razlikovao od već viđenog. Ali, to se ne može reći za Standard Superior, predstavljen 1933. na automobilskom salonu u Berlinu. Ganc je radio i kao konsultant na Mercedes-Bencu 130H, pa i za BMW, da bi ga potom angažovali da napravi porodični, prodajno orijentisan model. A rezultat je bio Standard Superior. Kao i u slučaju Mercedes-Benca, bila je to tehnološki još jedna kopija Majske bube, ali rešenje sa četvoro vrata sad je već na tragu "bube", a automobil je značajan i zbog činjenice da je prvi put nazvan "volksvagen".

Međutim, cela priča se nije završila slavno.
Ganc nije bio oduševljen izmenama izvršenim bez njegovog znanja, pa je po Superioru, kako je već imao običaj, sasuo paljbu u svojim novinama. Ali, prašina koju je Ganc podigao ubrzo se slegla pomoću Hermana Geringa, koji ga je ubrzo strpao u zatvor. Službeno, pod optužbom da ucenjuje nemačku autoindustriju.
Neslužbeno, zato jer Hitler ne može da podnese da Nemcima pamet soli Jevrej, koji pritom priča da je volksvagen njegova zamisao.
Ganc je pobegao u Švajcarsku već sledeće godine, samo koji dan nakon što je Ferdinand Porše 22. juna 1934., na krilima Hitlerove podrške, potpisao ugovor o proizvodnji volksvagena, koji mu je osigurao platu od enormnih 20.000 maraka.

(Jutarnji.hr)
 
Sviđa im se: Beba

Beba

Poznata ličnost
Član
#4
10 slavnih parova (i trojki!) preminulih istog dana


Uz opasku da Shakespeare i Cervantes nisu na listi iz prostog razloga što, uprkos verovanju, nisu umrli istog dana, hronološki otkrivamo slavne ličnosti koje jesu.

1. John Adams/Thomas Jefferson



04.07.1826.

Ne samo da su umrli istog dana, već su to uradili sa boljim tajmingom čak i od golova Inieste i Götzea u finalima poslednja dva Mundijala. Naime, drugi i treći predsednik SAD oprostili su se od ovozemaljskog života tačno na pedesetogodišnjicu usvajanja Deklaracije nezavisnosti.


John Adams/Thomas Jefferson

2. Orville Wright/Mahatma Gandhi

Nastavak sledi
 

Beba

Poznata ličnost
Član
#5
.
3. Josif Staljin/Sergej Prokofjev

05.03.1953.

Poznato je da je, zbog simultane smrti Velikog vođe, čuveni kompozitor jedva sahranjen, a vodeći sovjetski muzički časopis objavio je vest o njegovoj smrti na strani 116. Prethodnih 115 bilo je posvećeno Staljinu.


Josif Staljin/Sergej Prokofjev

4. John F. Kennedy/Aldous Huxley/C. S. Lewis

22.11.1963.

Dana koji ceo svet povezuje sa ubistvom JFK-a, ovaj svet su takođe napustila čak dva velika britanska pisca – Aldous Huxley i C. S. Lewis (autor Hronika iz Narnije).

 

Beba

Poznata ličnost
Član
#6
5. Yul Brynner/Orson Welles

10.10.1985.

Jedan od nekoliko kolosalnih filmskih dvojaca koji su umrli istog dana. Inače, zanimljivo je da je 22 godine ranije istog datuma preminula Edith Piaf, a samo dan kasnije Jean Cocteau (kažu, srce nije izdržalo pošto je čuo za smrt Piafove).


Yul Brynner/Orson Welles

6. Federico Fellini/River Phoenix

31.10.1993.

Prvi je bio reditelj, drugi glumac. Prvi pola veka stariji od drugog. Ali su obojica, napustivši ovaj svet poslednjeg dana oktobra 1993. godine, iza sebe ostavili kultove koji i dalje neprestano dobijaju nove poklonike.


 

Jova

Suspendovan nalog
#7
OVO JE SVETSKI CENTAR MASONA:
Upoznajte Astanu, grad izgrađen na temeljima masonske svete geometrije




Ako ste mislili da masoni, iluminati i ostala tajna društva nemaju svoje sveto mesto za okupljanje i okultno dogovaranje, prevarili ste se. Predstavljamo vam jedini pravi masonski grad u svetu, Astanu, koji je izgrađen na temeljima masonske 'svete geometrije'.

Grad Astana nalazi se u kazahstanu i na kazahskom jeziku bukvalno znači: „Glavni grad". Ranije se zvala Akmola, Akmolinsk, Celinograd i Akvmola. Glavni je grad Kazahstana od 1997. Do ovog vremena grad u srcu Kazahstana nije bio od većeg značaja, a tada ga je predsednik Nursultan Nazarbajev proglasio za novu prestonicu umesto grada Almati.



Astana je prvi glavni grad neke države a da je sagrađen gotovo kompletno u 21. veku i savršeno govori tome u kom se pravcu svet kreće. Ipak, za dobre poznavaoce iluminatske i masonske simbolike, ovo je okultni grad u kojem su jasno, da ne može biti jasnije, spojene dve tendencije – slavljenje "Novog svetskog poretka" i najdrevnije od svih do sada poznatih religija, one posvećene obožavanju Sunca kao vrhovnog božanstva, pišu e-zanimljivosti.

Grad je pravo oličenje vizije predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, koji nije žalio da potroši milijarde dolara zarađenih na nafti za gradnju nove, velelepne prestonice svoje zemlje. Tako je Astana podignuta u udaljenim stepskim predelima i posetioce ostavlja bez daha svojim futurističkim izgledom.

Astana je i dalje ogromno gradilište, ali su monumentalna zdanja koja su do sada podignuta i ona čiji su nacrti i makete predstavljeni javnosti bili dovoljni da joj donesu naziv „iluminatskog okultnog centra". Sama reč „astana" na persijskom jeziku znači „kraljevski ili sveti prag" na kojem ljudi stoje u znak strahopoštovanja



Preslikana hijerarhija

Gradom dominira "Palata mira i pomirenja" poznata i kao "Piramida mira", sagrađena na osnovu zamisli jednog od najpoznatijih britanskih arhitekata lorda Normana Fostera. Visoka je 62 m (plus osnova od 15m), i završena je 2006. godine, a koštala je oko 60 miliona dolara. Iako je po izjavi svog tvorca trebalo da dovede do „spajanja svih svetskih religija" i da baš zbog toga i ne sadrži nikakve vidljive religiozne simbole, istina je zapravo suprotna – reč je o okultnom hramu posvećenom Suncu.

Unutrašnjost piramide je napravljena po svim masonskim okultnim pravilima i prikazuje put ljudskog bića na stazi prosvetljenja, počevši od njegove inicijacije, pa sve do „sticanja svetlosti". U podzemnom delu je operska dvorana, koja može da primi 1500 posetilaca, mračna i nalik pećini, kojom dominira ogromna slika Sunca koja zauzima celu tavanicu. U centralnom delu „Piramide mira" je konferencijska dvorana sa okuglim stolom takođe u obliku Sunca, koje je postavljeno tačno iznad Sunca na tavanici opere.

Simbolika je i ovde jasna– ako je to mesto za sastanke verskih vođa iz čitavog sveta koji bi za tim stolom trebalo da sede i razgovaraju u pokušaju da pomire međusobne razlike, stvarajući jednu jedinstvenu religiju, što je jedan od ciljeva „Novog svetskog poretka", onda je očigledno koje je vrhovno božanstvo u toj religiji. Treći nivo je vrh, zastakljen i pun svetlosti. Tu se nalaze slike belih golubova, koji simbolišu mir koji će zavladati dolaskom novog poretka. To je istovremeno i postizanje prosvetljenja na individualnom i na svetskom nivou.

Podela unutrašnjosti „piramide mira" na ova 3 dela predstavlja oličenje Pitagorine vizije sveta i njegove podele na Vrhovni, Viši i Niži svet. Na dnu je neprobuđena masa koja uživa u zabavi, u središnjem delu oni koji odlučuju o sudbini sveta (ili bar misle da odlučuju), a na vrhu su oni koji su dostigli prosvetljenje i koji su stvarni gospodari sveta.

Čista simbolika

Kula Bajterek, visoka 105 m, takođe je delo arhitekte lorda Normana Fostera, i drugo zdanje u Astani koje naprosto vrvi od simbolike. Po osnovnoj zamisli, ova kula predstavlja prikaz drevne persijske bajke o drvetu topole među čijim granama je magična ptica sreće Samruk snela zlatno jaje. Ipak, i ovde je prisutna okultna simbolika – drvo je zapravo „drvo života", poznato u gotovo svim ezoterijskim učenjima, a zlatna kugla na njegovom vrhu je vrhovno božanstvo Sunce. Drvo predstavlja put kojim duh napušta materijalni svet i ulazi u božanski svet.

U unutrašnjosti zlatne kugle iz koje se pruža predivan pogled na celu Astanu, smešteno je nekoliko predmeta kojima je nemoguće utvrditi namenu, a među njime je najčudniji zlatni trougao sa otiskom šake predsednika Nazarbajeva koji deluje kao da se tu stvorio pravo iz nekog naučno-fantastičnog filma. Tu je i globus sa potpisima predstavnika 17 verskih pravaca, što nas ponovo vraća na temu spajanja svih religija u jednu.

Dva zlatna stuba koji dominiraju gradom predstavljaju nedvosmisleno podsećanje na dva stuba koja su krasila Istočnu kapiju Solomonovog hrama u Jerusalimu, koji je najveća svetinja „slobodnih zidara". Stub sa desne strane poznat je pod imenom Jahin, a levi kao Boaz. Jedan od vekovnih ciljeva masonerije je stvaranje Novog Jerusalima i ponovna izgradnja Solomonovog hrama u svoj njegovoj nekadašnjoj veličanstvenosti, pa su prikazi stubova Jahina i Boaza jedan od najraširenijih masonskih simbola.



Predsednička palata „Ak Orda", površine 36.720 m², obložena italijanskim mermerom, smeštena je u središnjem delu grada, na levoj obali reke Išim i na udaljenosti od 300 m od kule Bajterek. Na vrhu palate je velika kupola koja predstavlja ženski princip nasuprot kuli Bajterek koja svojim oblikom predstavlja muški princip.

Ovo smenjivanje kupola i kula ili obeliska kao oznaka muškog i ženskog principa prisutno je u svim velikim gradovima koji se smatraju centrima moći i koji su građeni u skladu sa principima Svete geometrije i okultne simbolike kao što su Pariz, London i Vašington.



Nemoguće je spomenuti sve zgrade i građevine koje su obeležje ovog jedinstvenog grada, budući da je gradnja u punom jeku i stalno niču nove, među kojima se posebno po svom neobičnom izgledu ističu ogromna koncertna hala, Islamski centar sa džamijom (koja ima 4 minareta visine 63 m i može da primi 5.000 vernika), medresom i bibliotekom, a tu je i novi sportski luksuzni stadion sa pokretnim krovom, koji gledano iz vazduha neodoljivo podseća na možda najpoznatiji masonski simbol takozvano „svevideće oko".


(Dnevno.rs)
 
Sviđa im se: Beba

Beba

Poznata ličnost
Član
#8
7. Milton Berle/Dudley Moore/Billy Wilder

27.03.2002.

Jedinstven slučaj da čak tri svetski poznate ličnosti iz sveta filma preminu istog dana.


Milton Berle/Dudley Moore/Billy Wilder

8. George Best/Richard Burns

25.11.2005.

Kada jedan aerodrom (u ovom slučaju onaj u Belfastu) posthumno ponese ime nekog fudbalera (u ovom slučaju velikog Georgea Besta), nekako je razumljivo zašto je prerana smrt svetskog reli šampiona Richarda Burnsa, koja se dogodila istog dana, i u Velikoj Britaniji i van nje protekla u potpunoj senci odlaska prvopomenutog.



George Best/Richard Burns
 

Beba

Poznata ličnost
Član
#9
Ne znam da li ste znali...
Listam neku staru Gloriju i naidjem na tekst tj. priču o novinarki Aleksandri Ivanović. To je bila predstavljena biografija ,
vreme studiranja, početak karijere i vrhunac uspeha voditelj Dnevnika.
Inače Aleksandra Ivanović je iz Bačke Palanke , ne znam tačno kada je otišla u Beograd, verovatno na studije...
Postaviću neke slike za one koji je ne znaju...
Inače je vrlo uspešna, omiljena a kada dodje kući sasvim jedna prizemna osoba... 1538892_699910296718589_5043108130830382279_n.jpg




10416603_787116087998009_7842143276878059819_n.jpg 10704163_777668675609240_3979144911863826759_n.jpg
 

Jova

Suspendovan nalog
#10
Kako je nastala Karađorđeva šnicla




Karađorđeva šnicla je postala klasično jelo, omiljeno toliko da ga gurmani često smatraju tradicionalnim srpskim jelom. Međutim, tvorac čuvene pikantne Karađorđeve šnicle je Titov kuvar, profesor kulinarstva Milovan Mića Stojanović. Ovo pikantno jelo od šnicle i kajmaka nastalo je davne 1956. godine u restoranu Golf, a ime je dobilo po dinastiji Karađorđević.

Naime, šnicla je nastala sasvim slučajno kada je jedna gošća restorana tražila čuveni Kijevski kotlet za koji kuvar Mića Stojanović nije imao dovoljno sastojaka. Želeći da impresionira gošću, iskoristio je šniclu i kajmak i napravio fantastično jelo koje je ukrasio u obliku ordena Karađorđeve zvezde. Kasnije je saznao da je gošća bila zapravo Tamara Broz, snaja Josipa Broza Tita.

Karađorđeđva šnicla je zvanično predstavljena u Domu omladine u restoranu Sunce u kome se održavla izložba ugostiteljstva. Namera kuvara je bila da jedno srpsko jelo uđe u leksikone kao svetski poznato i priznato.

Brojna jela ovog kulinarskog stručnjaka nalaze se u jelovnicima zemalja u regionu. Karađorđeva šnicla je možda najpoznatije jelo, ali Mića Stojanović je osmislio i njeguški stek, smederevsko đule, medaljone mumalo, kaluđerske sarme..

(stvarukusa.rs)
 
Sviđa im se: Beba

Jova

Suspendovan nalog
#11
Znate li kako je nastala Sacher torta?



Priča o slavnoj torti Sacher počinje tako što je 1832. godine austrijski vojvoda Metternich pripredio večeru za plemiće. Obzirom da je želio da zadivi svoje goste dobrim desertom, naredio je dvorskom slastičaru da napravi desert, uz slavne riječi: "Koji me neće postidjeti večeras!".
Međutim, baš toga dana slastičar se razbolio, pa je odgovornost pala na leđa 16-godišnjeg šegrta Franca Sachera. kladi Sacher je iskoristio sastojke kojisu mu se našli pri ruci i od njih napravio tortu koja mu je obezbjedila mjesto u historiji Beča i Austrije. Još veću popularnost torti dala je činjenica da je u to vrijeme bilo more kremastih torti, pa je drugačiji desert dočekan sa oduševljenjem.
Franz Sacher je nastavio raditi u Beču za najviše slojeve društva, a njegov sin je otvorio slavni Hotel Sacher, koji se nalazi u blizini Bečke Opere, u kojem se i danas dan čuva ovaj čuveni recept. Hotel Sacher je vodio sudsku bitku sa poznatom bečkom slastičarnom Demel, koja je prodavala tortu "Original Sachertorte".
Borba za Sacher je završila vansudskog nagodbom po kojoj je Hotel Sacher dobio pravo da svojoj torti da ime "Original Sacher torta", dok je slastičarna Demel dobila pravo da se njena torta zove "Eduard-Saher torta" i ima premaz od marmelade na vrhu ispod čokoladne glazure. Hotel Sacher godišnje napravi 300.000 torti, a budući da je originalni recept strogo čuvanja tajna navodno je potrebno 1.2 miliona jaja, 80 tona šećera, 70 tona čokolade, 37 tona marmelade, 25 tona maslaca i 30 tona brašna.

(mojahrana.com)
 

Jova

Suspendovan nalog
#12
Prva kafana u Evropi otvorena je 1522. godine u Beogradu

Prva kafana u Evropi otvorena je 1522. godine u Beogradu, priča kaže “negde na Dorćolu”. Od tada, pa do danas, kafane su ostale značajno mesto u društvenom životu Srbije.

Stara kafana "Albanija"

Svoj procvat beogradske kafane, ali i one širom Srbije, doživljavaju u 19. veku, za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića.

"Kafana, na turskom jeziku, znači kuća u kojoj se pije kafa. U šesnaestom veku Turci osvajajući Evropu grade džamije, karavan-saraje, hanove i 'kuće u kojima se pije kafa'. Beograd 1522. godine postaje prvi evropski grad, koji dobija kafanu. Vremenom 'najvažnija institucija' dobija nove dimenzije", objašnjava Vidoje Golubović, autor knjige "Stare kafane Beograda".
Zahvaljujući knezu Milošu i njegovim zakonima, srpsko ugostiteljstvo tog vremena postaje savršeno uređeno, tako da se tačno znalo šta se sme, a šta ne.

"Tako se, na primer, u kafani 'Znak pitanja', koja se nalazi u neposrednoj blizini Saborne crkve, nije pušilo, nije psovalo i nije pljuvalo", istakla je Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti.

"Za razliku od današnjih kafića, tadašnje kafane su bile skromnih dimenzija, u njima je najčešće bilo ne više od tri-četiri stola, a plafon je bio tako nizak da gosti uglavnom ne bi mogli da se isprave u njima", objasnio je Golubović.
Pomenutim zakonima kneza Miloša bilo je određeno od kojeg materijala treba da se grade kafane i mehane, koje kvadrature, koliko žena sme da služi u jednom takvom objektu i slično.

Mehane i kafane bile su stecište kulturnog, političkog i privrednog života. U njima su se sklapali poslovi, pisale pesme i planirali prevrati.

Tako se veruje da je upravo u pomenutoj kafani "Znak pitanja" bio smešten prvi bilijarski sto u Srbiji. Prva sijalica u Beogradu zasijala je u kafani "Hamburg" ("Proleće") u Masarikovoj ulici, a telefon je prvi put zazvonio u kafani "Tri lista".

U kafanama su bile izvedene i prve pozorišne predstave i filmske projekcije. Zanimljivo je i da je u period posle Prvog svetskog rata Skupština jedno vreme zasedala u "Kasini".

Opisujući rad nekadašnjih kafana Golubović kaže da je 1860. godine Nikola Hristić, tadašnji gradonačelnik Beograda, izdao naredbu da se stanovništvo u kafani može zadržavati do 23 časa, a da posle tog vremena niko na ulici ne sme biti bez fenjera. Jedna od obaveza vlasnika kafana bila je i da svako veče upale fenjer pred kafanom, i to u 22 časa.

Uprkos svim zakonima i naredbama, "najstariji zanat" je ipak uspevao da opstane iza zidova mehana i kafana. Knez Miloš je pokušavao da iskoreni ovu pojavu zahtevajući da se svaka žena uhvaćena u tom poslu baci u Savu, kao i oni koji su se bavili podvođenjem.

Golubović navodi da su u to vreme u hladnim talasima Save skončale mnoge Vlahinje, Grkinje, Romkinje, kao i to da nema pisanih tragova da su se Srpkinje bavile prostitucijom.

Kakva je razlika između mehana, kafana i gostiona, kao i kako su se tadašnji ugostitelji dovijali da izvuku koji dinar više od gostiju, pogledajte u našem video prilogu.

(nadlanu.com)
 

Jova

Suspendovan nalog
#14
Prvi srpski mercedes prevoziće Požarevljane


Sledeće godine očekuju se novi prodajni ugovori... Srpska „mečka“
BEOGRAD - Kompanija „Ikarbus“ prodala je prvi autobus „mercedes“ požarevačkoj kompaniji „Ariva Litas“.Kompanija „Ikarbus“ potpisala je sa firmom „Ariva Litas“ iz Požarevca ugovor o kupoprodaji deset solo gradskih autobusa, od kojih je jedan prototip (IK112 LE) napravljen u saradnji sa nemačkim „Mercedesom“.

To je prvi autobus „mercedes“ koji je „Ikarbus“ prodao. Vozilo je kombinacija niskopodnog i srednjepodnog autobusa, kapaciteta 100 putnika.

Ugovor je veoma značajan za „Ikarbus“ jer je posle dugog perioda fabrika ponovo počela da prodaje autobuse - kazao je generalni direktor „Ikarbusa“ Aleksandar Vićentić i izrazio nadu da će od početka sledeće godine „Ikarbus“ imati značajnu prodaju autobusa, pre svega na domaćem tržištu.

(kurir-info.rs)
 
Sviđa im se: Beba

Jova

Suspendovan nalog
#16
5 razloga zašto Švajcarska ima najsretniju i najzdraviju populaciju na svijetu

Malena, zatvorena srednjeevropska zemlja je poznata po svom ulaganju u ljude. Prema izvještaju sa Svjetskog ekonomskog foruma , Švajcarska investira u zdravlje, obrazovanje i talenat svojih ljudi više od bilo koje druge zemlje na svijetu.



Švajcarska ima jednu od najuspješnijih svjetskih privreda te jednu od najsretnijih populacija na svijetu. U čemu je tajna Švajcarske?

Malena srednjeevropska zemlja je poznata po svom ulaganju u ljude.

Prema izvještaju sa Svjetskog ekonomskog foruma , Švajcarska investira u zdravlje, obrazovanje i talenat svojih ljudi više od bilo koje druge zemlje na svijetu.

Saadia Zahidi, direktor Svjetskog ekonomskog foruma kaže da su ljudi najveći resurs koji Švajcarska ima, te da je to ono u šta se ulaže već neko vrijeme. To je dovelo do ekonomije koja je konkurentna, vrlo inovativna, te koja usvaja visoku tehnologiju veoma brzo.

Ovo je pet stvari o kojima Švajcarci mogu naučiti ostatak svijeta o stvaranju jake ekonomije i zdravog i sretnog stanovništva.

Imaju odličan zdravstveni sistem
Kad je u pitanju zdravlje populacije i zdravstvena njega - uzimajući u obzir starost nacije, smrtnost dojenčadi, opšte stanje fizičkog i mentalnog zdravlja stanovništva, i kvalitetu zdravstvene zaštite – istraživanja stavljaju Švajcarsku na broj jedan.

Zahvaljujući svom Santésuisse sistemu zdravstvenog osiguranja, Švajcarska ima najniža izdvajanja u zdravstvo od ostalih zemalja razvijenog svijeta – ali i jednu od najzdravijih nacija na svijetu.

"Švajcarska ima najzdraviju populaciju u zapadnoj hemisferi, a Vlada izdvaja otprilike 2,7 posto BDP na zdravstvenu zaštitu.” piše novinar Forbesa Avik Roy. “ Švajcarski sistem je superiorniji od američkog, a pritom zapanjuje podatak da je u Švajcarskoj porez na dohodak 11,5 posto, dok je u Americji taj procenat 35 posto”

Ljudi nisu samo zdravi, već su i sretni
Švajcarska ima treću najsretniju naciju na svijetu, prema UN izvještaju o sreći svijetske populacije.
Švajcarska ima osmu najnižu stopu depresije u svijetu, što može imati značajan uticaj na radnu snagu i privredu. Depresija je rangirana kao vodeći uzrok onesposobljenosti u poslu na svijetu a prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji, na troškove mentalnog zdravlja nacija se u razvijenim zemljama izdvaja 3-4 posto godišnjeg nacionalnog dohotka. Švajcarska ipak na tom polju mora nešto raditi : ona se nalazi na 64. mjestu od 122 zemlje kada se govori o nivou stresa.

Švajcarska ulaže u vrhunsko obrazovanje
Prema indeksu boljeg života koje je izdala organizacije OECD, 86 posto odraslih Švajcaraca u dobi od 25 do 64 godina starosti ima ekvivalent visokog obrazovanja, što je veće od prosjeka u svijetu, koje je oko 74 posto, a Švajcarci imaju veće prosječne rezultate u pismenosti, matematici te testovima iz nauke.

” Kvalitet menadžmenta u školama je na broju jedan u svijetu, kvalitet obrazovanja u matematici i nauci je na broju 5 u svijetu, dok je kvalitet obrazovanja u osnovnim školama također na broju jedan. Što se tiče pristup ainternetu, Švajcarska je na broju 7 u svijetu.” kaže Saadia Zahidi, direktor Svjetskog ekonomskog foruma.

Švajcarci brinu o talentima i inovacijama
Švajcarska je na prvom mjestu u svijetu po inovacijama, po treninzima zaposlenih lica, privlačenje talenata iz inostranstva, i po treninzima koje organizuje Vlada Švajcarske. Prema dostupnim indeksima, Švajcarka je na broju dva kada je riječ o plaćanju ljudi prema produktivnosti, a na broju 3 su u svijetu kada se govori o zadržavanju sopstvenih talenata.
"Oni su stvorili pravo okruženje za ljude koji žele da pokrenu vlastiti biznis," kaže Zahidi. "Ali i za zaštitu njihovog intelektualnog i fizičkog vlasništva”

Govoreći u brojkama : 99 procenata švajcarske ekonomije je bazirano na malom i srednjem preduzetništvu.

Stvorili su okruženje u kojem ljudi mogu napredovati
Osim ulaganja u ljudski kapital, Švajcarci su stvorili sistem koji omogućava pojedincima i firmama da taj kapital i iskoriste. To uključuje jednostavnost transporta i internet konekciju.
Švajcarski institut za razvoj menadžmenta kako Švajcarci prate „zlatna pravila konkurentnosti“ Kako je rekao za Nju Jork Tajms Stefan Gareli iz tog Instituta, ta pravila su: “Proizvodnja, različitost, izvoz, ulaganje u infrastrukturu, obrazovanje, podrška malim i srednjim preduzećima, provođenje fiskalne discipline, a prije svega održavanje socijalne kohezije.”
Zadatak Svjetskog ekonomskog foruma jeste da drugima ponudi švajcarski model odražavanja uspješne privrede ali i zdravstvenog stanja nacije.

(Tekst iz Huffington posta za BUKU preveo i prilagodio Elvir Padalović)
 

Jova

Suspendovan nalog
#17
Skoro sve sprske vladare smo ubili ili svrgnuli sa vlasti!

Evropski narodi su Srbima pripisali epitet “kraljeubice”, a može se slobodno reći da u ovoj karakteristici i ima dosta istine, jer ukoliko se izuzme knez Milan Obrenović, koji je vladao svega 28 dana, nijedan srpski vladar nije rođen u svojoj otadžbini, u njoj se školovao i preminuo prirodnom smrću na prestolu koji mu je dodeljen.
Od 1817. do 1934. godine ubijena su tri srpska i jedan jugoslovenski kralj. S prestola su proterani ili abdicirali u skoro isto vreme Karađorđe (1813), knez Miloš (1839), knez Mihailo (1842), knez Aleksandar (1850 , kralj Milan (1889) i kralj Petar II (1941).



Vožd Đorđe Petrović Karađorđe, obnovitelj srpske države, junak koji je poveo Prvi srpski ustanak i srpsku vojsku u borbu sa vekovnim neprijateljem ubijen je 1817. kod Velike Plane, po nalogu kneza Miloša Obrenovića. Ubistvo je izvršio Nikola Novaković, a organizator je bio, ni manje ni više, nego kum vožda Karađorđa, Vujica Vulićević.
I dok je na Karađorđa krenuo kum, kneza Mihaila Obrenovića su ubila četvorica braće Radovanović, na inicijativu prognane dinastije Karađorđević, pa je tako istragom i utvrđeno da je Aleksandar Karađorđević bio umešan u osmišljavanje ubistva.



I Karađorđevići i Obrenovići su kroz istoriju imali krvavi vladarski presto. Treba se setiti i da je na kralja Milana Obrenovića pokušano nekoliko atentata, a pokušala ga je čak i jedna žena, Ilka Marković, snaja Svetozara Markovića. I dok su na kralja Milana uglavnom pokušani neuspeli atentati, njegov sin Aleksandar Obrenović i njegova supruga Dragica straviučno su ubijeni 11. juna 1903. Njihovo ubistvo je bila posledica kulminirane zavere pojedinih oficira i prpadnika političkih stranaka.
Retki su srpski i jugoslovenski vladari koji su umrli na prestolu, a da nisu ubijeni ili proterani. Ovom, takođe, možemo dodati i nekoliko neostvarenih atentata na vladare, na primer Ivandanjski atentat na gorepomenutog kralja Milana, koji je umalo odsekao Pašićevu glavu (1899).



Da se je politički srpski tron tokom 19. i kasnije 20. veka nastavio svoju krvavu i sumornu tradiciju govore činjenični podaci. Od najpoznatijeg atentata u Marseju na kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji se odigrao 9. oktobra 1934. godine, prilikom njegove zvanične posete Francuskoj, ta tradicija se i sa savremenim političarima nastavila.
Atentator na kralja Aleksandra Karađorđevića, Vlado Černozemski, pripadnik Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije, usmrtio je kralja Aleksandra s četiri metka.



Bilo da su želeli dobro ili loše svom narodu, srpske vođe, revolucionari, predsednici i kraljevi su stradali. Tako je, ako se okrenemo novijoj istoriji Zoran Đinđić ubijen 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Republike Srbije.
Ima i onih na koje nije izvršen atentat, ali su svakako poražavajuće završili. Bivši predsednik Srbije i SRJ, Slobodan Milošević, preminuo je 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala, a sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
Gorepomenuti, svakako nisu jedini. Ovo je spisak svih srpskih kraljeva, vođa, koji su ubijeni, svrgnuti ili su abdicirali:

- Časlav Klonimirović – ubijen
- Jovan Vladimir – ubijen
- Veliki Župan Stefan Nemanja – abdicirao
- Kralj Stefan Prvovenčan – abdicirao
- Kralj Radoslav – svrgnut
-Kralj Uroš I – svrgnut
-Kralj Dragutin – svrgnut
- Kralj Stefan Dečanski – svrgnut i ubijen
- Car Dušan – iznenada umro
- Car Uroš – po legendi ubijen
- Knez Lazar – poginuo
- Jovan Nenad – ubijen
- Karađorđe – ubijen
- Knez Miloš – proteran
- Knez Aleksandar Karađorđević – proteran
- Knez Mihailo Obrenović – ubijen
- Knez Danilo Petrović – ubijen
- Kralj Milan Obrenović – proteran
- Kralj Aleksandar Obrenović – ubijen
- Kralj Petar I Karađorđević – abdicirao
- Kralj Nikola Petrović – proteran
- Kralj Aleksandar I Karađorđević – ubijen
- Kralj Petar II Karađorđević – proteran
- General Milan Nedić – ubijen
- Premijer Zoran Đinđić – ubijen
- Predsednik Slobodan Milošević – svrgnut, umro utamničen u Hagu
- Vojislav Koštunica – abdicirao
- Boris Tadić – podneo ostavku/skratio Mandat

(Telegraf)
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
#18
Postoje brojne netačnosti u tekstu. Ali, nije ni važno. Osim što neki od pomenutih i nisu bili vlast u Srbiji.
 

Jova

Suspendovan nalog
#19
ŽIV GAŽEN NEPREGAŽEN: Pogledajte šta je sve preživeo ovaj pešak



Horor na ulici

Muškarac po imenu Li usred noći je pokušao da pretrči prometnu ulicu u gradu Kunshan, dok je čekao priliku stigavši na sredinu ulice da bi stigao do kraja, na njega je naleteo kombi, koji ga je udario retrovizorom, od čega je ovaj pao na ulicu.
Nekoliko trenutaka kasnije na njega je u punoj brzini naleteo automobil i pregazio ga dok je još ležao bez svesti.
Potom su mu upomoć potrčali prolaznici i dok su uspeli da zaustave jedan automobil, drugi, koji je bio iza njega nije zakočio te je udario u prednji i gurnuo ga na nesrećnog pešaka, koji je i dalje ležao bez svesti. To je ujedno bio i treći nalet vozila.
Sve to Li je preživeo, ali uz nekoliko fraktura u nogama i na rebrima. Nije ni znao koliko je srećan.


izvor:kurir-info.rs
 

Jova

Suspendovan nalog
#20
ČUO OD NAJBOLJEG DRUGA: Jarac maše repom i laje kao pas


Foto: Printscreen

VRBOVAC - Jarac Frutek je poseban. Odrastao je uz pse, pa je i počeo da se ponaša kao pas. Kud oni, i on za njima. Oni se popnu na ogradu da vide ko prolazi, popne se i on. Oni laju, laje i on, kroz smeh priča Nada Zorko (60).
Jarac Frutek došao je u udruženje “Nada” u Vrbovcu sa samo tri meseca. Neko ga je ostavio, bio je bolestan i izgladneo, pa su ga Nada i sin Mladen udomili i izlečili uz pomoć veterinara koji pomaže na imanju. Posle sedam godina provedenih sa psima i Frutek je počeo da se ponaša kao pas.- Kad je Frutek došao, samo je posmatrao pse. Bio je mali i nije ništa znao. Kad bi oni zalajali, i on bi proizvodio nekakve zvukove. Posle nekog vremena počeo je da laje i on. Nismo mogli da dođemo sebi - seća se Nada.

Na imanju je glavna “faca”, pa psi znaju da budu i ljubomorni kad se druži s prijateljicom vijetnamskom svinjicom. Frutek je za nju jako vezan pa posebno laje kad joj se neko približi. Iako je zamislio da je pas, njegova tvrdoglava narav često izađe na videlo. Mora da dobije sve što poželi.- Kad mu nešto nije po volji i ne dobije ono što želi, tada i sebe i nas podseti da je jarac. Ide, ako treba, i glavom kroz zid - smeje se Nada.
Nada je na imanje najpre dovela dva konja. Ali kako se ova žena dobrog srca smiluje svakoj napuštenoj životinji, imanje je postalo pravo malo životinjsko carstvo. Osim Fruteka, mnogobrojnih pasa, vijetnamske svinjice i konja, tu su i koze, guske, mace, magarica i papiga.
Iz velike ljubavi prema konjima Nada je na svom imanju osnovala jahački klub i starački dom za konje. Posle su se ona i sin Mladen (43), državni prvak Hrvatske u dresurnom jahanju, edukovali za terapijsko jahanje kako bi pomogli deci s teškoćama u razvoju.


(24sata.hr)
 
Top