Neko lepše detinjstvo

[Boki]

​

​

DRAGAN LAKOVIĆ​

28. mart 1929. Skoplje - 31. maj 1990. Beograd​

srpski glumac i pevač dečjih pesama

Igrao je u filmovima i u emisijama za decu. Najpoznatija takva emisija je „Deco, pevajte sa nama“ u kojoj učestvuje i hor „Kolibri“. Dobru ulogu ostvario je u TV seriji „Ljubav na seoski nacin“.

Njegov brat blizanac bio je glumac Predrag Laković.​

Uloge

1950.-te
1958. Pogon B - Dejan, mladi inženjer
1958. Tri koraka u prazno - Marko
1959. Kampo Mamula - Rade
1960.-te
1960. Bolje je umeti - Dejan Vojnović
1960. Kapetan Leši - major Demir
1962-1963. Muzej voštanih figura
1964. Put oko sveta - vozač diližanse
1964. Na slovo, na slovo
1965. Hiljadu zašto?
1965. Kod sudije za prekršaje
1966. Kommissar X - Jagd auf Unbekannt
1967. Ni crno ni belo
1967. Ofelija - kaskader
1967. Gorke trave
1967. Krug dvojkom - Beriša
1967. Parničari
1967. Dežurna ulica
1968. Prvoklasni haos
1968. Martin Krpan s vrha - Martin Krpan
1968. Zabavlja vas Mija Aleksić
1968. Naše priredbe
1968. Sirota Marija - milicioner
1969. Muzikanti
1970.-te
1970. Milorade, kam bek - Laza
1970. Ljubav na seoski način - stric Laza
1971. Na slovo, na slovo
1971. Nesalomivi
1971. Levaci - poslovoda Mita
1971. Diplomci - Radetov otac Krle
1972. Glumac je, glumac
1972. Čučuk Stana - pevač
1972. Majstori - bokser Cuma
1973. Policajci
1972-1973. Pozorište u kući - Čvrga Čvrgavi
1973. Kamiondžije - Bambalić mlađi
1973. Naše priredbe
1974. Pozorište u kući 2 - Čvrga Čvrgavi
1975. Povratak lopova - pijanac u vozu
1976. Na putu izdaje
1980.-te
1980. Vruć vetar - direktor fudbalskog kluba
1980. Pozorište u kući 4 - Bizgović
1980. Samo za dvoje
1981. Laf u srcu - Anitin brat
1981. Bila jednom ljubav jedna
1981. Istorija bračnog loma u tri toma - član lekarskog konzilijuma
1981. Vojnici
1982. Podvizi družine Pet petlića - Glas
1982. Džek Holborn - gospodin Arouz
1984. Sedefna ruža
1984. Nesrećna Kafina - harambaša Zodeker
1984. Moljac - Gocin otac
1984. Šta se zgodi kad se ljubav rodi - Natašin deda
1984. Jaguarov skok - Stiv Kjuborg „Steva Čuburac“
1985. Ericijada
1985. Ćao inspektore - Inspektor
1986. Neozbiljni Branislav Nušić - Glumac „Čovek sa nogom“
1986. Sivi dom - Šoškić
1987. Deco, pevajte sa nama
1988. Vuk Karadžic - Rajović
1989. Rođaci iz Lazina
1990.-te
1990. Zaboravljeni - Džogijev otac​

​

Pesme za decu pevane sa dečjem horom „Kolibri“​

​

​

​

Ivin voz
Mrak
Prvi sneg
Baka
Deda
Lako je prutu
Miš
Slon lepotan
Vuče, vuče, bubo lenja
Zakleo se bumbar
Bolesnik na tri sprata
Šta je na kraju
Nema zemlje dembelije
Svaki dan se sunce rađa
Braću ne donose rode
Pesma o mleku
Plavi mesec
Voz za Čačak
Medved Brundo
Tatin muzičar
Drugarstvo
Ljubav je to
Nezgoda
Sanjajte
Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...)​

​

​

​

​

​

​

​

LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ​

​

Rođen 1939. godine u Ljubišu na Zlatiboru u porodici Milese i Mihaila Ršumovića. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku komparativne književnosti.

U Beogradu je upoznao Duška Radovića, pod cijim uticajem je počeo da piše pesme za decu. Radio je na Radio Beogradu, zatim na Televiziji Beograd, gde je bio autor emisija za decu „Hiljadu zašto“, „Hajde da rastemo“ i „Fazoni i fore“. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Danas živi u Beogradu. Bio je direktor pozorišta „Boška Buha“, a sada je predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Dobitnik je velikog broja književnih nagrada i priznanja:

Nagrada Neven
Mlado pokolenje
Nagrada Zmajevih dečjih igara
Brankova nagrada (1971)
Nagrada Zlatni ključić
Nagrada Branko Ćopić
Nagrada Radoje Domanović za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri (2011)​

​

​

Knjige

Najpoznatije knjige su mu:

Ma šta mi reče
Još nam samo ale fale
Domovina se brani lepotom

Pesme za decu koje peva decji hor „Kolibri“

Lako je prutu
Miš
Vuče, vuče, bubo lenja
Nema zemlje dembelije
Svaki dan se sunce rađa
Bracu ne donose rode
Voz za Čačak
Medved Brundo
Drugarstvo
Ljubav je to​

​

​

​

​

BRANKO MILIĆEVIĆ​

​

Roden 3. aprila 1946. u Zemunu. Branko danas, sa suprugom, Slobodankom „Cacom“ Aleksić, pozorišnim rediteljem, živi u Beogradu, na Vračaru. Pored glume, studirao je i engleski jezik, ali studije nije završio.

Povelja Zmajevih dečjih igara 2012. Povelju je dobio za izuzetan doprinos stvaralaštvu za decu i „bezgraničnu odanost svetu detinjstva i najplemenitijim ljudskim težnjama“.

Uloge
Kocka, kocka, kockica​

​

​

​

Jedan od najpoznatijih radova Milićevića je „Kocka, kocka, kockica“, program za decu koji se snimao i emitovao na Televiziji Beograd od 1974. do 1993. godine, pa zatim ponovo od 2005. godine. U emisiji učestvuje Milićević, koji sa grupom dece predškolskog uzrasta istražuje čovekovo okruženje i svakodnevnicu, ali i kako se lepo ponašati i biti dobar prijatelj. Ukupno je snimljeno više od 250 epizoda.

Emisija je karakteristična po svom žargonu i uzrečicama. Na primer, Milićević se uvek obraća deci sa „drugari“, a kolektivni uzvik im je „tata-ta-tira“. Pesma sa najavne špice „U svetu postoji jedno carstvo“ je veoma poznata čak i današnjim generacijama.​

​

​

Pozorištance „Puž“ je pozorište za decu. Osnovano je 1977. godine kao „Putujuće pozorištance »Puž«“, a njihova prva predstava, „Brankov urnebes“, je imala svoje prvo gostovanje u Zenici. Pozorište se od 1988. godine nalazi u Beogradu, u ulici Božidara Adžije br 21. (danas ulica Radoslava Grujića). Prva predstava odigrana na tom mestu je bila „Otkačena balerina“.


Glumio je u preko dvadeset filmova, od kojih je najpoznatiji film „Užička republika“ snimljen 1976. godine u kome tumači ulogu partizanskog borca Miše.​

1960.-te
1968. Uzrok smrti ne pominjati - Petar
1968. Sarajevski atentat - Ranjeni ilegalac
1969. Veličanstveni rogonja
1969. Zaseda
1969. U senci klisure
1970.-te
1970. Naši maniri
1971. Opklada
1971. Nedostaje mi Sonja Heni
1971. Barijonovo venčanje
1972. Slava i san
1973. Filip na konju - Stefan
1973. Šta se može kad se dvoje slože - Branko
1974. Užička republika - Miša
1974. Dimitrije Tucović - Vidak
1975. Život je lep - glumac koji igra Hamleta
1975. Sinovi
1975. Velebitske saonice ili tri švalera i jedna devojka
1976. Užicka republika - Miša
1976. Čovek koji je bombardovao Beograd - nadzornik zatvora
1976. Kuhinja
1977. Kako upokojiti vampira - Džoni
1980.-te
1989. Masmediologija na Balkanu - drug Spasojević
1990.-te
1990. Balkanska perestrojka drug Spasojević​

​

​

​

 

[Boki]

​

​

​

​

​

​

 

[jasna949]

vratio si me u mladost sa ovom temom.... cmok

i sada deca dosta pevaju ove pesme, videla sam na rođendanu pre neki dan....

 

[Boki]

​

​

​

DRAGAN LUKIĆ​

​

30.novembar 1928. Beograd - 1.januara 2006. Beograd​

dečji pisac​

​

Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.​

​

U jesen 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih vec je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao futbaleri.​

​

1954. završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine.​

​

Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj“. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi.​

​

​

​

Objavio je preko stotinu knjiga, medu kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada“.​

​

Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima.​

​

Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurircek, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964-1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967-1993.​

​

Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006.​

​

​

​

​

MILAN MINJA SUBOTA​

​

Rođen je u Sarajevu 8. novembra 1938. Član je Udruženja kompozitora Srbije, Udruženja muzičara džeza, zabavne, pop i rok muzike Srbije i USUFa Srbije.​

​

Osnovnu školu i gimnaziju završio u Beogradu. Pohađao je nižu i srednju muzičku školu „Stanković“, a na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu dobio diplomu inženjera elektrotehnike. Što se tiče obrazovanja u oblasti fotografije poseduje diplome: „Famous Schools International“ i francusku diplomu „Evropske kuće fotografije iz Chalon-sur-Saône“.​

​

Kao kompozitor, napisao je mnoge kompozicije zabavne muzike i šansona, a kao vokalni solista snimio veliki broj ploča iz ove oblasti u Jugoslaviji i Rusiji.​

​

Kompozicije su mu izvodene na mnogim festivalima. Neke poznate kompozicije su: „Homo, homini“, „Čuvar parka“, „Budi dobar prema njoj“, „Čekaj me“, „Dok te ljubim“, „U jednom danu“, „Plava muzika“, itd.​

​

U kompozitorskom opusu za decu, komponovao je na stihove naših najistaknutijih pesnika pesme, koje se danas pevaju u predškolskim ustanovama i školama i postale su deo dečje muzičke literature, a generacije su odrastale uz njih. Izmedu ostalih to su pesme: „Deca su ukras sveta“, „Išli smo u Afriku“, „Rekao sam brezi i topoli“, „Telefonijada“, „Povrćijada“, „Kolo“, „Razbole se lisica“, itd.​

​

Komponovao je i ciklus pesama „Još nam samo ale fale“ na stihove Ljubivoja Ršumovića. Autor je i voditelj serije „Muzički tobogan“ koja je emitovana osamnaest godina i predstavlja rekordnu seriju po gledanosti i popularnosti na našem televizijskom programu. Zahvaljujuci toj seriji naši najpoznatiji kompozitori komponovali su na stihove pesnika za decu preko sto pedeset kompozicija, od kojih su mnoge postale dečji evergrini.​

​

​

Kao umetnik obavljao je funkcije predsednika Saveza estradnih umetnika Jugoslavije i Srbije, i niz godina bio je u upravnim odborima Udruženje kompozitor Srbije i Udruženja muzičara džeza, zabavne, pop i rok muzike Srbije. Bio je član programskog saveta „Zmajevih dečjih igara“. Učestvovao je u radu mnogih žirija na najvećim muzičkim manifestacijama u zemlji i inostranstvu. Održao je stotine dobrotvornih programa.​

​

U Kruševcu je proglašen za počasnog građanina i dobio titulu „Viteza od Čarapanije“ za nesebično zalaganje u radu sa decom ovoga grada.​

​

Napisao je knjigu „Kako smo zabavljali Tita“.​

​

Albumi za decu​

​

Minja Subota i Ljubivoje Ršumović: Minja i Ršum (PGP RTB LP)​

Pesme za decu (PGP RTB)​

Dragan Laković i Minja Subota: Najlepše dečje pesme (PGP RTB)​

Minja Subota i Zlata Petković: Plavi čuperak (PGP RTB LP)​

Pesme iz Muzičkog tobogana (PGP RTB)​

Deca su ukras sveta (PGP RTS CD)​

​

​

​

EP-ovi​

​

Milan Subota (Jugoton – EPY)​

Milan Subota (PGP RTB EP)​

Milan Subota (PGP RTB EP)​

Milan Subota (PGP RTB EP)​

Milan Subota (PGP RTB EP)​

Lola Jovanović i Milan Subota (PGP RTB EP)​

​

EP-ovi za decu​

​

Telefonijada (PGP RTB EP)​

Minja Subota i Dečji hor „Kolibri“: Ečke tečke (PGP RTB EP)​

Šansone (PGP RTB EP)​

One i oni –Aždaja svome čedu tepa (PGP RTB EP)​

​

​

​

​

​

RADIVOJ RAŠA POPOV​

​

Godine 1952. došao je na studije u Beograd. Završio je Filozofski fakultet. Više je voleo istoriju od književnosti, ali ipak se opredelio za književnost.​

​

Novinarsku karijeru započeo u novosadskom Dnevniku. Bio je novinar lista „Mladost“ od 1961. do 1964, zatim novinar Radio Beograda od 1964. do 1967. U Televiziji Beograd je bio do 1967. godine.​

​

Osim toga bio je lektor za srpskohrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu od 1975. od 1977. Glavni urednik izdavačke kuće Matica srpska bio je od 1983. do 1985. godine.​

​

Dobitnik je Godišnje nagrade Radio Beograda 1967. godine za seriju „Vidovi fašizma“.​

​

Nastupao je u TV serijama kao pripovedač, neke od najpoznatijih su: „Radost saznanja“, „Fazoni i fore“, „Varošarije“, „U snu san“, „Šešir bez dna“.​

​

Kolumnista je dnevnih novina Politika gde uglavnom piše o društvenim temama.​

​

​

​

Citati​

​

Ne postoji osećanje da si Vojvođanin, ja ce osećam Banaćaninom.​

​

S jedne strane, u gradovima kapital drže novi kompradori, to su oni koji trgovačkim špekulacijama stiču ogroman kapital, a sela uzimaju novi latifundisti. Sve je po latino-američkom obrascu. Kad sam to rekao na jednoj privatnoj televiziji, cenzurisali su me.​

​

Intelektualac nije onaj ko je diplomirao na nekom fakultetu, već je onaj ko ima pravo rešenje u pravom trenutku.​

​

Bogat si onoliko, koliko si proputovao svetom.​

​

​

 

[Džudi72]

Bravo za temu, odlična je..evo mog malog, skromnog doprinosa..

 

[Džudi72]

 

[Boki]

​

​

DŽON TIMOTI BAJFORD​

25. 07. 1941.
Sinovi Džastin, Jovan i Andrej, supruga Zorica
Karijera: inspicijent, rad na Bi-Bi-Siju, RTS-u, TV Sarajevo, serije „Neven“, „Poletarac“, „Babino unuče“, „Tragom ptice dodo“.
Englez koji je napravio najbolje srpske TV serije za decu doputovao je pre 40 godina, ostavivši za sobom tek kupljenu kuću i verenicu. Majka ga je naučila štedljivosti i disciplini, a on svoju decu tome da ništa ne uzimaju zdravo za gotovo.​

​

Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 2011. godine.​

​

​

​

 

[Boki]

 

[Boki]

​

​

MAPET ŠOU​

THE MUPPET SHOW​

​

The Muppet Show je britanska TV-serija koju je producirao američki lutkar Jim Henson i u kojoj su nastupale njegove lutke poznate kao Mapetovci. Serija je predstavljala varijete predstavu u stilu vodvilja ili music halla sa povremenim uvidom u njenu produkciju iza scene. Glavna zvezda je bio Žabac Kermit kao najavljivač koji pokušava ostale Muppete držati pod kontrolom. Emisija je bila poznata po fizičkom slapsticku, absurdističkoj komediji i brojnim parodijama. U svakoj epizodi je gostovala ljudska zvezda, a kako je emisija postala popularna, tako su u njoj htela nastupati mnoga poznata imena. Ukupno je u njoj nastupilo preko sto zvezda.​

​

​

​

Mnogi od lutkara su prethodno radili na TV-seriji Sesame Street. Muppetovski lutkari koji su radili u seriji su bili Henson, Frank Oz, Jerry Nelson, Richard Hunt, Dave Goelz, Steve Whitmire, Louise Gold, Kathy Mullen, Eren Ozker i John Lovelady. Dva stalna scenarista su bili Jerry Juhl i Jack Burns.

The Muppet Show su u bivšoj Jugoslaviji krajem 1970-ih prikazivali Radiotelevizija Zagreb i Radiotelevizija Sarajevo u okviru mreže JRT.​

Kreator:​

Jim Henson​

Nastupaju:​

Jim Henson
Frank Oz
Jerry Nelson
Richard Hunt
Dave Goelz
Steve Whitmire
Louise Gold
Kathy Mullen
Eren Ozker
John Lovelady​

​

​

Broj sezona 5​

Broj epizoda​

120 + 2 pilota​

Trajanje​

30 min.​

​

​

Emitovanje:
Prvi put prikazana​

5. septembar 1976 – 15. mart 1981 (UK)
27. septembar 1976​

Originalno prikazivanje​

5. septembar 1976 – 15. mart 1981 (UK)
27. septembar 1976 – 8. jun 1981 (SAD)​

​

 

[Boki]

LUTKOMENDIJA​

​

 

[Boki]

DECO PEVAJTE SA NAMA​

​

 

[Boki]

LAKU NOĆ DECO​

​

​

​

​

​

ČIK POGODI KO SAM​

​

​

​

​

​

NA SLOVO, NA SLOVO​

​

 

[Boki]

KNJIGA JE DA SE ČITA​

​

​

​

​

​

VUKOV ĆOŠAK​

​

​

​

​

​

PRIČE IZ NEPRIČAVE​

​

​

​

​

​

NEDELJNI ZABAVNIK​

​

​

​

​

​

NEVEN​

​

​

​

 

[Boki]

​

​

HOR "KOLIBRI"​

​

Hor je osnovan 1963. godine. Osnivač i dirigent ovog najmlađeg ansambla u okviru Muzičke produkcije RTS bila je Milica Manojlović, koja je hor vodila sve do svoje smrti 18. januara 2008. godine. Milica Manojlović je za 44 godine rada stvorila jedan od najboljih dečjih horova u svetu.

Hor „Kolibri“ održao je na stotine koncerata u zemlji i inostranstvu, učestvovao u radio i televizijskim emisijama, u samostalnim televizijskim programima i serijama, kao i na filmu. Kolibri za sobom ima sedam audio-kaseta, 19 singl i 42 longplej gramofonskih ploča, tri kompakt-diska i tri video-kasete u izdanju PGP RTB/RTS.

Sa horom „Kolibri" pevali su i snimali ploče: Dragan Laković, Sedmorica mladih, Minja Subota, „One i oni" i mnogi poznati pevači...

Izuzetni umetnički dometi doneli su ovom horu i njegovom dirigentu niz nagrada od kojih se ističu:

Povelja Radio Beograda za doprinos razvoju dečje i omladinske muzike
Zlatni beočug Kulturno-prosvetne zajednice Beograda za ostvarenja u oblasti nauke i umetnosti
Povelja Udruženja kompozitora Srbije za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva
Zahvalnica UNICEF-a

Poznate pesme

Kolibri
Braću ne donose rode
Deda Mraz
Najlepša mama na svetu
Veverica
E eh Tanja, Tanja
Tobož Meksikanac
Kalamiti Džejn
Kako se vadi zub
Moj trotinet
Džo banana
Moja mašta
Kakvi su moji tata i mama
Moja mama divno priča
Ljubav je to
Košarkaš
Papagajka
Najlepša je zemlja moja
Pozdravite moga tatu
Hoću u kolibre

Kompozitori čije su pesme pevali

Aleksandar Korać
Radosav Graić
Mirko Šouc
Miodrag Ilić

Pesnici čije su stihove pevali

Dragan Lukić
Duško Radović
Jovan Jovanović Zmaj
Ljubivoje Ršumović
Branko Ćopić
Dejan Pataković
Miroslav Antić
Ranko Simović
Svetislav Vuković
Radoje Vasić​

​

SERIJA "NEVEN"​

​

Neven je igrana TV serija za decu koja je 1973. godine snimljena u produkciji Radio-televizije Beograd i emitovana na programu Jugoslovenske radio-televizija-a. Serija ima dva ciklusa od po 13 epizoda u trajanju od 30 minuta, sadržaj serije je bio po motivima dela znamenitog srpskog pisca za decu Jovana Jovanovića Zmaja čiji je lik tumačio Mića Tomić. Serija je snimljena u crno-beloj tehnici, a režirao je Timoti Džon Bajford.​

​

​

SERIJA "METLA BEZ DRŠKE"​

​

Serija prati doživljaje Zlatka i njegovog druga Duška, i devojčica Brankice i Sofije. Dečacima je uvek bila misterija prodavnica kućnih ljubimaca „Veselo Majmunče“. Ali tu su i doživljaji sa roditeljima koji ih ne razumeju, i zaludnim komšijama i komšinicama. Jedna od komšinica ih stalno nudi sa svojim čuvenim Šnenoklama.​

​

Uloge:​

​

Slobodan Beštić - Vladimir
Gala Videnović - Dragana
Vladimir Marković - Zlatko
Marko Panić - Duško
Eva Mezei - Sofija
Neda Arnerić - Miroslava Lepšanović
Milan Gutović - Ognjen Lepšanović
Petar Kralj - Dositej Obradović
Branimir Brstina - pevač
Anica Dobra - pevačica
Rahela Ferari - Duškova Baka
Predrag Laković - Zlatkov deda
Milena Dravić - Dušica
Vladeta Janković
Petar Lalović
Vesna Trivalić - Jelena iz Cvijićeve
Lora Orlović - devojka
Branka Petrić
Zoran Slavnić
Irena Ćesarević
​

​

SERIJA "SMOGOVCI"​

​

"Smogovci" su hrvatska humoristično-dramska TV serija koja se osvrće na život obitelji Vragec u Naselku, četvrti grada Zagreba. Prvi put se emitirala na TV postaji RTV Zagreb. Veliko finale serije bilo je 1997. godine. Serija je stvorena po istoimenom romanu Hrvoja Hitreca.

"Smogovci" je priča o mladim članovima hrvatske obitelji Vragec koji žive u Naselku, dijelu grada Zagreba kod Svetica. Za šestero braće život nije bio lak. Odrasli su bez očeve prisutnosti, a majka Melita je morala nekako prehraniti svoju obitelj, te je prihvatila posao u dalekoj Njemačkoj.

Obitelj Vragec, poredanu po starosti, čine:

Dragec Vragec, najstariji brat, glava obitelji.
Pero Vragec, drugi brat po starosti, nogometaš.
Mazalo Vragec, treći brat po starosti, slikar u nastajanju, zaljubljenik u umjetnost.
Cobra Vragec, četvrti brat po starosti, ljubitelj kemije, fizike i biologije, sanja da će jednog dana postati Nobelovac.
Štefek Vragec, peti brat po starosti, učenik koji nikad ništa ne uči, a uvijek sve zna.
Buco Vragec, proždrljivac, ujedno i najmladi brat Vragec. Poznat po višku kilograma i ljubavi prema kobasicama.

Osim avantura obitelji Vragec, pratimo i živote njihovih prijatelja, neprijatelja, ljubavnih interesa i susjeda.​

​

​

​

 

[Stemis]

Predivna tema.

 

[jasna949]

Šteta što sadašnji klinci ne gledaju serije koje su bile veoma, veoma poučne, mislim da su zato krivi roditelji koji nemaju puno vremena da sede pored njih i gledaju zajedno sa njima.... no, to je samo moje mišljenje...

 

[Stemis]

Mislim da grešiš. Prvo, nemaju svi roditelji sve ove stare dečije emisije i crtaće, a na TV-u ih ne prikazuju. Drugo, teško se mogu naći u prodaji DVD, tako da jedino preostaje Internet. A i njega (Internet) nemaju svi, a ako i dete zaposednete za računar, najmanje će ga interesovati crtaći.
I nas nisu roditelji "terali" da gledamo na Tv-u sve ove sjajne stvari, jednostavno je samo to i bilo u ponudi za decu, što i jeste bilo sjajno za razliku od današnjih dana kada ima TV stanica u izobilju, a program je užasan.

 

[jasna949]

Da to je tačno, bolje znaš od mene, sa tvojim klincima si stalno....a TV program za klince ne postoji....

 

[Boki]

​

​

MILUTIN - MIĆA TATIĆ​

​

29. maj 1923. Niš — 25. mart 1991. Beograd​

srpski pozorišni, filmski i TV glumac

Ostvario je mnoštvo tv i filmskih uloga, ali je najveću popularnost stekao kao junak TV serije za decu „Na slovo, na slovo“. Najmlađe slušaoce Radio Beograda godinama je budio emisijom „Dobro jutro, deco“. Deca i danas uživaju u njegovom glasu pozajmljenom crtanim junacima kao što su Pera Detlić, Popaj i patak Dača, a bio je i prvi glumac koji je davao glas Dušku Dugoušku, pre nego što je tu ulogu preuzeo Nikola Simić.​

Uloge

1948. Besmrtna mladost - Žarko
1949. Barba Žvane - Remzo
1950. Jezero
1950. Crveni cvet
1953. Nevjera
1959. Tuđe dete (TV) - Jakov
1959. Tri Amorove strele
1960. Eks Gertrude Šulc
1960. Dva pogleda kroz ključaonicu
1960. Ljubav i moda - Modni krojač I
1960. Indeks i bubanj
1959-1960. Servisna stanica (serija)
1960. Zajednički stan - Miša
1961. Nema malih bogova - Fotograf
1961. En-den-dinus (serija)
1961. Mica i Mikica
1961. Sreća u torbi - Milicioner
1961. Na tajnom kanalu (serija) - Mali Mića
1962. Cirkus Univerzal
1963. Bezazlene duše
1963. Kapetan Smelo srce
1963. Ćutljiva žena
1962-1963. Muzej voštanih figura (serija) - Šund-čovek
1964. Na slovo, na slovo (serija) - Mića
1965. Licem u naličje (serija)
1967. Stara koka, dobra juha
1967. Muzička bajka
1967. Zlatna praćka - Đak
1967. Ofelija (serija) - Pijanista
1967. Visočka hronika (serija) - Tamničar
1967. Dežurna ulica (serija)
1968. Prvoklasni haos (serija)
1968. Kad golubovi polete - Cvika
1968. Spavajte mirno (serija) - Vlasta
1969. Neprijatelj naroda
1971. Na slovo, na slovo (serija) - Mića
1971. S vanglom u svet (serija)
1972. Jedan ujak Hojan
1972. Glumac je, glumac (serija)
1972. Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera
1972. Majstori (serija) - Kelner Mića
1973. Pozorište u kući (serija) - Akviziter
1973. Naše priredbe (serija)
1974. Pozorište u kući 2 (serija)
1975. Zimovanje u Jakobsfeldu - Steva ... Rašin otac
1975. Pozorište u kući 3 (serija) - Rođin prijatelj
1976. Nevidljivi čovek (TV) - Mika Mikić
1980. Vruć vetar (serija) - Lekar
1983. Sumrak​

​

​

​

​

 

[Boki]

​

​

BIG MAZI​

​

Kratko su ga pustali na RTS - u.​

Big Muzzy je BBC-jeva animirana serija iz 1986.godine namenjena učenju engleskog jezika. Glavni likovi su Mazi, Bob, Kralj, Kraljica, Princeza Silvija i Korvaks.​

​

​

​

​

​