• Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!

Nekako s proleca

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.398
Broj reagovanja
658

Prolećne alergije, pre svega izazivaju poleni drveća, trava, cveća i korova, a potom kućne grinje. U poslednjih 50 godina sve češća alergijska oboljenja. Više od 300 miliona ljudi boluje od astme, koja je alergijska bolest.

Posle zimskih meseci sa nestrpljenjem očekujemo proleće, željni vikenda u prirodi, šetnje po travi koja buja, udisanja svežeg vazduha. Očekivano zadovoljstvo mnogima pokvari kontakt sa polenima ili insektima. Cvetanje trava i drveća kod mnogih ljudi će izazvati zdravstvene probleme sa brojnim simptomima zbog kojih će se obratiti lekaru, a koji se mogu obuhvatiti pojmom alergija. Crvenilo po koži, uporan suv kašalj, sviranje i pištanje u grudima, zapušenost i curenje iz nosa, crvenilo, peckanje i suzenje očiju – siguran su znak da smo alergični na nešto iz sredine u kojoj smo boravili.
Šta je to alergija?
Izraz atopiska alergija označava naslednu, porodičnu sklonost ka ispoljavanju takvih stanja kao što su: alergijska kijavica, bronhijalna astma, koprivnjača ili ekcem, pojedinačno ili u kombinaciji. Alergija je vid promenjene reakcije organizma, u kontaktu sa određenim materijama, koje se zovu alergeni (poleni trava, drveća ili korova, buđ, duvanski dim, životinjska dlaka, kućna prašina, grinje, perje i sl.). To dovodi do stimulacije imunog sistema i stvaranja antitela, što ne teče brzo. Stvorena antitela se fiksiraju za površine određenih ćelija u sluzokoži disajnih puteva(mastociti,bazofilni i eozinofilni granulociti) i na taj način ih senzibilišu, odnosno pripreme za aktivaciju u situaciji kada organizam ponovo dođe u kontakta sa alergenom. Vezivanjem antigena i antitela dolazi do aktiviranja i oslobađanja brojnih hemijski veoma aktivnih materija, koje se nalaze u navedenim ćelijama, što za posledicu ima čitav niz zbivanja koja se ispoljavaju kao alergijske manifestacije, nekada opasne i po život. Primer ovakvih reakcija su: ubodi insekata, reakcije na lekove (Penicilin), hranu.
Zašto su alergije bolest 21. veka?
U poslednjih 50 godina učestalost alergijskih oboljenja je značajno porasla, naročito kod svih generacija rođenih posle 1960. godine. Uzroci porasta alergijskih oboljenja nisu precizno utvrđeni, ali se smatra da je u pitanju povećana izloženost spoljnim alergenima u kombinaciji sa smanjenom stimulacijom imunog sistema izazvanom faktorima sredine i nasleđa. Više od 300 miliona ljudi boluje od astme, a 10-12% mladih do 18 godina su makar jednom imali astmatični napad, 20-25% populacije boluje od alergijske kijavice. Alergije su hronične bolesti i utiču na kvalitet života i radnu sposobnost.

Autor: dr Dragoljub Popović
specijalista pulmologije, Dom zdravlja “Dr Ristić”
Izvor Lepotai zdravlje
 
Vrh Dno