- Učlanjen(a)
- 03.05.2010.
- Poruke
- 8.988
- Broj reagovanja
- 4.888
- Horoskop
- Lav
Kamene pustinje sa juga Perua su zaslužne da se naučna terminologija obogati novim pojmom: geoglifi. Počelo je sa egipatskim hijeroglifima - slikovnim znacima na kamenim tablama, nastavilo sa petroglifima - slikovnim znacima u stenama,
Večno razapeto između neba i zemlje, čovečanstvo pokušava da odgonetne kakva ga budućnost čeka. Istovremeno smo okruženi sa toliko misterioznih i mističnih ostataka drevnih civilizacija da nam se i prošlost čini jako uzbudljivom i zagonetnom. I oni su ispred sebe imali ista pitanja kao i mi danas. Ako bi uspeli da kreiramo vezu sa našom drevnom prošlošću onda bi razumeli šta se desavalo u istoriji i što nas čeka u budućnosti. Niti naša nauka, a pogotovo religija, sa svojim vrednostima i idejama, nisu dovoljne da bi se dešifrovale tako kompleksne strukture kao, na primer, Naska linije.
Između visokih Anda i pacifičke obale severnog Čilea i juznog Perua, nalaze se suve visoravni, takozvane 'pampe'. Ove kamene pustinje nemaju vetra, a tek nekoliko kapi kiše padne svakih sedam-osam godina. Pampe se s pravom smatraju najsuvljim predelom na svetu. I tako je već hiljadama godina. Površina pustinja je prekrivena pocrnelim vulkanskim kamenjem veličine šake. Uklanjanjem površinskih vulkanskih stena otkriva se donji, znatno svetliji, kameni sloj. Peska nema. Samo kamen. Posmatrajući iz vazduha, ovaj donji, svetliji sloj deluje kontrasno i lako je uočljiv. Na površini od preko 500 kvadratnih kilometara kamene pustinje nepoznata civilizacija je uklonila vulkanske stene u ukupnoj dužini od 1.300 kilometara.
Gledajući iz vazduha, formirali su perfektno ravne linije. Neke od njih su samo petnaestak centimetara siroke, a neke su široke nekoliko stotina metara. Uz linije se nalazi i oko 300 geometrijskih figura, kojima dominiraju trapezoidi, trouglovi, cik-cak linije i spirale. I, na kraju, najuzbudljivije su svakako biomorfne figure: životinje, biljke i ljudi. Njihov broj još nije definitivan. Verovalo se do pre par godina da ih je pedesetak. Međutim, nekoliko godina unatrag otkrivene su nove, na padinama kamenih brda, od kojih se neke vide samo u određeno doba dana - zavisno od sunčeve svetlosti i senke! Dosada je otkriveno 70 figura čija se veličina kreće od 25 do 275 metara. Najpoznatiji među njima su pauk, majmun, kit, zmija, pas, gušter, cvet, 18 ptičjih figura i… astronaut?! Figure su vidljive samo - iz vazduha. Sedamdesetak biomorfnih figura i preko 300 geometrijskih figura dominiraju kamenom pustinjom Naske i čine je 'najvećom astronomskom knjigom na svetu'.
Deniken je privukao svetsku pažnju sa tezom da su vanzemaljci autori figura pokraj gradića Naske; trapezoidi su, navodno, bili njihove sletne piste. Tačku na i je stavio sa tvrdnjom da je figura čoveka sa čizmama i šlemom na glavi, zapravo slika posetioca iz svemira i objavio ju je na naslovnoj strani svoje knjige, pre više od 25 godina. U međuvremenu je 'astronaut' prozvan 'čovekom sa glavom sove', a brojnim trapezoidima su se pridružili trouglovi i spirale. Denikenove teze su se razvodnile. Kakav je smisao da neko pravi sletnu stazu, a pored nje spirale; gde sletiti, a odakle poletiti? Bio bi to konfuzni aerodrom. Plus, nikakvi dokazi o drevnim 'sletanjima' nisu pronađeni na samoj 'pisti'. Drugo, važnije, teško je zamisliti da bića koja se kreću svemirom koriste tako primitivno sredstvo kao što je avion, kome je potrebna dugačka pista za sletanje i poletanje. Pa, avioni su početak u avijaciji, u poređenju sa raketama, a da ne govorimo o letećim tanjirima, oni predstavljaju nizak stepen razvoja tehnike.
U svojoj knjizi posvećenoj problemu Naske, Marija Reiche piše: 'Oni koji su crtali na zemlji, preciznost svoga rada mogli su da provere jedino gledajući ga odozgo, a verovatno su počinjali od crtanja skica u maloj veličini. Ali, na koji način su bili u stanju da svakom detalju daju odgovarajuće mesto i preciznu formu na tako ogromnom prostoru, ostaje zagonetka. Proći će vekovi dok je odgonetnemo'.
Sledeća teorija se zasniva na značaju irigacije i agrikulture. S obzirom da je voda najznačajniji resurs u životu Andskih civilizacija, a ispod kamene pustinje su postojali podvodni izvori i rečni tokovi, Anthony Aveni je izašao sa teorijom da linije idu duž podzemnih tokova vode. Ova teorija ima takođe prihvatljivih stavova, jer je radiestezija dokazala da se uz niz linija zbilja poklapaju vodeni tokovi. Doduše, ovo objašnjava pojedinačne linije, ali ne i geometrijske i životinjske figure.
Sledeća teorija je ona o funkciji linija kao - puteva. Po njima se, dakle hoda. Naravno, najkomplikovanija pitanja u životu imaju najčešće vrlo jednostavne odgovore. Ovo liči na jedan takav odgovor, ali nedovoljan za potpuno objašnjenje linija.
Sledi ona o ceremonijalnoj funkciji linija. Naime, smatra se da, kada se hoda po liniji koja predstavlja pticu, onda se ima sasvim drugačiji osećaj nego kada se ta figura ptice posmatra iz vazduha. Jer, hodajući po zemlji, u glavi se formira imidž životinje i slike počinju da se rađaju.
U poslednje vreme postavljena je i hipoteza da su stare Inke poznavale principe leta balonom i da su sami konstruisali balone. Hipoteza je rezultat pronalaženja ostataka platna koje može da se napuni odgovarajućim gasovima. Koristeći takav balon Inke su mogli da crtaju likove životinja i da ih kasnije posmatraju sa visina. U kom stepenu je ova hipoteza pravilna - teško je reći.
I, na kraju, rad nekoliko astronoma je, u novije vreme i uz pomoc satelitskih snimaka, potvrdio da se linije Naske poklapaju sa kretanjem Sunca: izlascima, zalascima, solsticijima, ekvinocijima. Naravno, markirani su i identični datumi za kretanje Meseca. Zvezdani sistem Plejada i njihov izlazak na zvezdanom nebu je takođe zabeležen u postojećim linijama.
Mi se suočavamo sa limitom kada pokušavamo drugu civilizaciju protumačiti našim vrednostima i načinom života.
da bi čuvene Naska linije označile potrebu da se da poseban termin slikama na kamenom pustinjskom tlu. Doduše, termin se još uvek ne može naći u rečnicima. Ali, za koju deceniju će preći iz 'alternativne' u 'oficijelnu' upotrebu.
Večno razapeto između neba i zemlje, čovečanstvo pokušava da odgonetne kakva ga budućnost čeka. Istovremeno smo okruženi sa toliko misterioznih i mističnih ostataka drevnih civilizacija da nam se i prošlost čini jako uzbudljivom i zagonetnom. I oni su ispred sebe imali ista pitanja kao i mi danas. Ako bi uspeli da kreiramo vezu sa našom drevnom prošlošću onda bi razumeli šta se desavalo u istoriji i što nas čeka u budućnosti. Niti naša nauka, a pogotovo religija, sa svojim vrednostima i idejama, nisu dovoljne da bi se dešifrovale tako kompleksne strukture kao, na primer, Naska linije.
Između visokih Anda i pacifičke obale severnog Čilea i juznog Perua, nalaze se suve visoravni, takozvane 'pampe'. Ove kamene pustinje nemaju vetra, a tek nekoliko kapi kiše padne svakih sedam-osam godina. Pampe se s pravom smatraju najsuvljim predelom na svetu. I tako je već hiljadama godina. Površina pustinja je prekrivena pocrnelim vulkanskim kamenjem veličine šake. Uklanjanjem površinskih vulkanskih stena otkriva se donji, znatno svetliji, kameni sloj. Peska nema. Samo kamen. Posmatrajući iz vazduha, ovaj donji, svetliji sloj deluje kontrasno i lako je uočljiv. Na površini od preko 500 kvadratnih kilometara kamene pustinje nepoznata civilizacija je uklonila vulkanske stene u ukupnoj dužini od 1.300 kilometara.
Gledajući iz vazduha, formirali su perfektno ravne linije. Neke od njih su samo petnaestak centimetara siroke, a neke su široke nekoliko stotina metara. Uz linije se nalazi i oko 300 geometrijskih figura, kojima dominiraju trapezoidi, trouglovi, cik-cak linije i spirale. I, na kraju, najuzbudljivije su svakako biomorfne figure: životinje, biljke i ljudi. Njihov broj još nije definitivan. Verovalo se do pre par godina da ih je pedesetak. Međutim, nekoliko godina unatrag otkrivene su nove, na padinama kamenih brda, od kojih se neke vide samo u određeno doba dana - zavisno od sunčeve svetlosti i senke! Dosada je otkriveno 70 figura čija se veličina kreće od 25 do 275 metara. Najpoznatiji među njima su pauk, majmun, kit, zmija, pas, gušter, cvet, 18 ptičjih figura i… astronaut?! Figure su vidljive samo - iz vazduha. Sedamdesetak biomorfnih figura i preko 300 geometrijskih figura dominiraju kamenom pustinjom Naske i čine je 'najvećom astronomskom knjigom na svetu'.
Deniken je privukao svetsku pažnju sa tezom da su vanzemaljci autori figura pokraj gradića Naske; trapezoidi su, navodno, bili njihove sletne piste. Tačku na i je stavio sa tvrdnjom da je figura čoveka sa čizmama i šlemom na glavi, zapravo slika posetioca iz svemira i objavio ju je na naslovnoj strani svoje knjige, pre više od 25 godina. U međuvremenu je 'astronaut' prozvan 'čovekom sa glavom sove', a brojnim trapezoidima su se pridružili trouglovi i spirale. Denikenove teze su se razvodnile. Kakav je smisao da neko pravi sletnu stazu, a pored nje spirale; gde sletiti, a odakle poletiti? Bio bi to konfuzni aerodrom. Plus, nikakvi dokazi o drevnim 'sletanjima' nisu pronađeni na samoj 'pisti'. Drugo, važnije, teško je zamisliti da bića koja se kreću svemirom koriste tako primitivno sredstvo kao što je avion, kome je potrebna dugačka pista za sletanje i poletanje. Pa, avioni su početak u avijaciji, u poređenju sa raketama, a da ne govorimo o letećim tanjirima, oni predstavljaju nizak stepen razvoja tehnike.
U svojoj knjizi posvećenoj problemu Naske, Marija Reiche piše: 'Oni koji su crtali na zemlji, preciznost svoga rada mogli su da provere jedino gledajući ga odozgo, a verovatno su počinjali od crtanja skica u maloj veličini. Ali, na koji način su bili u stanju da svakom detalju daju odgovarajuće mesto i preciznu formu na tako ogromnom prostoru, ostaje zagonetka. Proći će vekovi dok je odgonetnemo'.
Sledeća teorija se zasniva na značaju irigacije i agrikulture. S obzirom da je voda najznačajniji resurs u životu Andskih civilizacija, a ispod kamene pustinje su postojali podvodni izvori i rečni tokovi, Anthony Aveni je izašao sa teorijom da linije idu duž podzemnih tokova vode. Ova teorija ima takođe prihvatljivih stavova, jer je radiestezija dokazala da se uz niz linija zbilja poklapaju vodeni tokovi. Doduše, ovo objašnjava pojedinačne linije, ali ne i geometrijske i životinjske figure.
Sledeća teorija je ona o funkciji linija kao - puteva. Po njima se, dakle hoda. Naravno, najkomplikovanija pitanja u životu imaju najčešće vrlo jednostavne odgovore. Ovo liči na jedan takav odgovor, ali nedovoljan za potpuno objašnjenje linija.
Sledi ona o ceremonijalnoj funkciji linija. Naime, smatra se da, kada se hoda po liniji koja predstavlja pticu, onda se ima sasvim drugačiji osećaj nego kada se ta figura ptice posmatra iz vazduha. Jer, hodajući po zemlji, u glavi se formira imidž životinje i slike počinju da se rađaju.
U poslednje vreme postavljena je i hipoteza da su stare Inke poznavale principe leta balonom i da su sami konstruisali balone. Hipoteza je rezultat pronalaženja ostataka platna koje može da se napuni odgovarajućim gasovima. Koristeći takav balon Inke su mogli da crtaju likove životinja i da ih kasnije posmatraju sa visina. U kom stepenu je ova hipoteza pravilna - teško je reći.
I, na kraju, rad nekoliko astronoma je, u novije vreme i uz pomoc satelitskih snimaka, potvrdio da se linije Naske poklapaju sa kretanjem Sunca: izlascima, zalascima, solsticijima, ekvinocijima. Naravno, markirani su i identični datumi za kretanje Meseca. Zvezdani sistem Plejada i njihov izlazak na zvezdanom nebu je takođe zabeležen u postojećim linijama.
Mi se suočavamo sa limitom kada pokušavamo drugu civilizaciju protumačiti našim vrednostima i načinom života.
U ovom slučaju to nije dovoljno. S jedne strane, ove linije podsećaju na rovokopač koji je prošao po suvoj zemlji. S druge strane, stvoren je takav građevinski kompleks koji traži multi-disciplinarno objašnjenje. Moramo povezati astronomiju, sakralnu geometriju, astro arheologiju, agrikulturu i irigaciju, infrastrukturu i novu, više dimenzionalnu umetnost. Potrebna je nova teorija koja će povezati dva sveta: spiritualni i materijalni. Za objašnjenje više nije dovoljno naše trodimenzionalno viđenje sveta.