Nasilje na ulicama, u školama...

[Džudi72]

Pre neki dan dva prodavca su nastavila svađu oko cene čarapa, i epilog je ubistvo i samoubistvo.
Svakodnevno se u medijima pojavi bar poneki naslov koji sadrži reč UBIJEN, ili UBISTVO..

Čini mi se da se broj ubistava i nasilja na ulicama, u školama povećava. Ko snosi odgovornost? Država zbog ove loše ekonomske situacije koja utiče na sve, škole, roditelji i kućno vaspitanje dece, porodice koje postaju disfunkcionalne i u kojima se dešava nasilje i u kojima se dešavaju ubistva?

Plašim se da se o ovoj temi nasilja i ubistava premalo priča u medijima. Priča je aktuelna kada se nešto tragično desi.

Kako smanjiti broj porodičnih i ostalih ubistava..ubijaju se međusobno obični ljudi, a ne kao 90-tih kriminalci..Kako smanjiti nasilje u školama?

Mislim da je ranijih godina tih ubistava bilo manje. Koji su razlozi-pohlepa za imovinom, novcem, loš život i to što toliko očekivana "bolja budućnost" nikako da stigne?

Šta mislite? Ili su tragedije ovog tipa deo života?

****
Mene najviše potresa nasilje u školama. Plašim se, sestrina deca su tinejdžeri, mali je odličan učenik i govore mu da je "štreber"..
A osetim i tugu, mada ne poznajem ljude, kad čujem da je majka ubila sina ili obrnuto..
"Upijam kao sunđer" tugu..i da mogu nešto da menjam u društvu, menjala bih..

 

[Boki]

Neke tragedije izazivamo sami, a neke su nam bikvalno nametnute.
Ljudi koji teško žive godinama, svakodnevni stres, oni koji imaju porodicu i ne znaju kako da izađu na kraj sa svime što im se dešava, maloletnici koje očigledno nije imao ko da vaspitava, ratovi i beda, korupcija i duševni poremećaji, sve je dovelo do ovog što imamo danas.
Ja ne pamtim da je nekada bilo ovoliko nasilja, narkomana, lopova, silovatelja...da li su ih stvorile devedesete ili je to nešto što se dešavalo i ranije ali se reagovalo na vreme?

Ovo je samo jedan primer, inače imam kolekciju ovakvih vesti koje sakupljam da mi stoje kao opomena.


Drаgаn Milutinović (49) iz Zаječаrа, koji je tri godine i dvа mesecа proveo u pritvoru zbog optužbe dа je ubio Mаriju Topаlović (73), podneo je tužbu zа nаdoknаdu nemаterijаlne štete zbog neosnovаnog držаnjа u pritvoru i pretrpljenog duševnog bolа. U međuvremenu, dok nije donetа prаvosnаžnа oslobаđаjućа presudа, Drаgаnu su oduzeli dete i dаli gа nа usvаjаnje.
Presudа stiglа prekаsno.

- Dok sаm bio u pritvoru niko mi nije dovodio nаjmlаđe, jednogodšnje dete. Ženа sа kojom sаm bio u vezi posle hаpšenjа me je nаpustilа, а dete ostаvilа u komšiluku, а zаtim je Centаr zа socijаlni rаd preuzeo brigu o dečаku. Kаdа sаm bio oslobođen, nаkon tri godine, nаjviše sаm se rаdovаo susretu sа nаjmlаđim sinom, koji je bio smešten u hrаniteljskoj porodici – prisećа se Drаgаn, dodаjući dа ne može dа preboli gubitаk detetа.

Kаko kаže, iаko je sinu kupovаo poklone i nаprаvio krštenje, zаkon gа je ipаk oduzeo, jer je prаvosnаžnа oslobаđаjućа presudа donetа prekаsno.

- Milutinović je pušten iz pritvorа u decembru 2006. godine, а Apelаcioni sud je potvrdio oslobаđаjuću presudu 2010. godine. Imаli smo sve dokаze koji su upućivаli dа je on izvrstаn otаc, а o tome su svedočili rođаci i komšije – kаže Drаgаnov аdvokаt Vesnа Momčilović.

Onа ističe dа su podneli tužbu zа povrаćаj roditeljskog prаvа, аli je spor morаo dа bude prekinut do prаvosnаžnosti oslobаđаjuće presude.

- Centаr zа socijаlni rаd nije mogаo toliko dа čekа, jer se decа dаju nа potpuno usvаjаnje do pete godine, а oni se vode time štа je nаjbolje zа dete. U momentu kаdа je Drаgаn konаčno oslobođen, njegov sin je imаo sedаm godinа – reklа je Momčilović.
Torturа u zаtvoru.

Podsetimo, Drаgаn je bio optužen zа brutаlno ubistvo Mаrije Topаlović 2002. godine u njenoj kući nаdomаk PU Zаječаr. Zа isto krivično delo i rаzbojničku krаđu optuženi su i Zorаn i njegov sin Veroljub Milenković iz selа Avrаmicа. Svi su oslobođeni optužbe zbog nedostаtkа mаterijаlnih dokаzа. Drаgаn kаže dа je u policiji doživeo strаšnu torturu, gde su gа terаli dа priznа zločin i povezаnost s ostаlim osumnjičenim.

- Stаvljаli su mi kesu nа glаvu i terаli me dа izаberem pendrek kojim će me tući po golim tаbаnimа, sve dok ne priznаm ubistvo i povezаnost sа Zorаnom i Veroljubom. Tvrdili su dа me je jedаn policаjаc prаtio nа groblju gde rаdim i dа me je snimio kаko redovno održаvаm grob pokojne Mаrije, iаko nisаm ni znаo gde je pokojnicа sаhrаnjenа – prisećа se Drаgаn i dodаje dа mu je, pored gubitkа detetа i neosnovаnog zаtočeništvа, teško pаlo to što mu je i otаc okrenuo leđа. On je umro posle dve godine, ne dočekаvši dа sаznа istinu.

Nаdoknаdа zа nemаterijаlnu štetu kreće se od 5.000 do 10.000 dinаrа po dаnu provedenom u zаtvoru, а аko dobije novаc, Drаgаn će gа iskoristiti dа kupi krov nаd glаvom, jer mu je plаtа mаlа, pа se nа rаzne nаčinа snаlаzi kаko bi obezbedio prenoćište.

A. M. Petrović

 

[Džudi72]

Boki, priča o ovom čoveku čiju si sudbinu opisao, postavlja nam pitanje i kako rade naše sudstvo i Centri za socijalni rad.
Loše, to je očigledno. Da li su krivi oni koji su glasali za ovu ili onu političku opciju, ili je ipak sve u našem mentalitetu, našim navikama? O nasilju u porodici se malo govori. Obično kada se dogodi tragedija pokreće se priča. A šta je do tada? Tišina. Navika "ćuti, gledaj svoja posla, neću da imam posla sa sudom i policijom" je takva i zbog nje komšije, šira porodica ćuti.

 

[Anchy]

Nasilje je posledica potpuno poremecenog sistema vrednosti. I pre ga je bilo, nije da nije, ali cini mi se ne u toliko velikoj meri. I jako je tesko locirati individualnog krivca. Jednostavno svi smo krivi. Od vrha do dna.

 

[Stemis]

Da vam kažem nešto. Nasilje kreće iz porodice. Tačka.

 

[Anchy]

Ne bih se u potpunosti s tim slozila. Ako mislis u smislu nasilni roditelji jednako nasilno dete.

 

[Stemis]

Hajde da zamislimo da svaka porodica vaspitava decu da se tučom, nasiljem, ništa ne rešava. Da li bi društvo bilo drugačije. Verujem da bi. ALi, ponekad roditelji jednostavno zanemare činjenicu da je takođe važno da se dete kreće u dobrom društvu. I ja sam imao 16-17 godina i znam kako društvo može uticati na dečaka koji tek treba da dobije svoje mesto u njemu. Ali, vraćam se na porodicu, mislim da je ipak to suština problema, bez obzira da li dete rasti uz nasilje ili mu se ne priča o tome.

 

[Anchy]

Delimicno se samo slazem, upravo zbog drustva. Ono vrsi ogroman uticaj na tinejdzere i moze roditelj da dubi na trpavicama, kada dete izadje na ulicu, ono je to tj njegov karakter koji ce prevagnuti. I tu roditelj ne moze mnogo.

 

[Boki]

Nekada su deca drugačije rešavala probleme sa vršnjacima, čini mi se da su bila inteligentnija i nije se sve rešavalo nasiljem. Ako uzmemo u obzir da ako danas pitate nekog maloletnika da vam navede neke strane muzičke grupe ili objasni neku igricu, uradiće to odmah i pričati do detalja pola sata, ali ako mu postavite najobičniji zadatak sa nekim problemom za rešavanje, gledaće vas belo, neko će od njih pitati: za šta mi to treba u životu; a neko će odgurnuti parče papira i reći: nemoj da smaraš. Toliko o koncentraciji, inteligenciji, volji i toleranciji mladih. Sada se čudimo i oko nasilja i agresivnosti, a sve je povezano. Kako li će tek rešavati mnogo ozbiljnije i teže stvari u životu, kada naiđu na prepreke kao odrasl ljudi...verovatno na silu i nasiljem.


Devojčica iz mog zabavišta dobila je ugriz od jedne druge devojčice, otišla je kući rekla to majci, majka je savetovala da se ne plaši već da sve vrati duplo. Devojčica koja je prva počela da grize, bila je toliko izujedana da je završila u bolnici, jer je ova druga savetovana od majke to shvatila bukvalno i krenula da vraća. I jedna i druga su danas majke za uzor, sa odlično vaspitanom decom, viđam ih svaki dan.

 

[Stemis]

Delimicno se samo slazem, upravo zbog drustva. Ono vrsi ogroman uticaj na tinejdzere i moze roditelj da dubi na trpavicama, kada dete izadje na ulicu, ono je to tj njegov karakter koji ce prevagnuti. I tu roditelj ne moze mnogo.

Detetu treba pomoći da pronađe pravo društvo. Slažem se, ima povodljive i manje povodljive dece.
Moje starije dete je odličan đak i nosi krunu štrebera u školi. Ja sam sa njim dosta pričao na tu temu, deca ga izbegavaju, odnosno glavni frajeri u školi, devojčicama nije zanimljiv. Znaš šta sam mu rekao? Sačekaj malo, sačekaj drugu-treću godinu srednje, tada će devojčice da budu drugačije. Neke će i dalje tražiti jake, glupe i lepe, ali one pametne devojčice, one će tražiti pametne i vaspitane dečake. Smatram da je važno da kod deteta urežem to da mora biti strpljiv, da mora da bude on, da ne treba da oponaša tuđe ponašanje da bi bio prihvatljiv kao takav, i da će biti srećan samo sa onim društvom i devojkama koje ga vole i cene zbog toga kakav zaista jeste.

 

[Anchy]

Upravo to sam htela reci. Nisu sva deca ista. Jeste prodica vazna, razgovori roditelja, no ako je detetov karakter povodljiv, slaba vajda. Cak i da nije, u to doba su pod velikim pritiskom vrsnjaka, a oni nesigurni u sebe, zeljni da budu prihvaceni, pa i popularni, pucaju pod tim.

 

[Boki]

Stemis, devojčice su u srednjoj mnogo gore. Bolje je da nađe neku ravnotežu, neki balans, bez obzira što je neko "štreber", na pametan način ne mora da to pokazuje u društvu koje je očigledno malo isčašeno po tom pitanju. I ja sam na neki način bio štreber u osnovnoj a kasnije i u srednjoj, ali sam to iskoristio da sam imao najbolje društvo oko sebe bez ikakvih problema. Samo je pitanje osećaja kada i u kom trenutku napraviti mali zaokret. Ne mora društvo samo da utiče na pojedinca, može i pojedinac malo da preokrene društvo u svom najbližem okruženju.

 

[Stemis]

Tačno. Poslednja ti je rečenica zlatna.
Naravno, ako u tom društvu ima onih koji će prihvatiti te savete, ali oni su ipak alfa mužjaci... Suština je da deca shvate da se ne moraju uvek družiti sa najpopularnijim facama u školi ili gradu.

 

[Boki]

Tako smo opet došli na početak, da dosta toga potiče iz porodice. Često čujem: ma bićeš ti pravi tatin frajer. A dete kao dete, pored svega što još i vidi na tv-u ili netu, zna kako se ponašaju frajeri...i tako to krene.

 

[Stemis]

Pa jeste, najveću odgovornost imaju roditelji. Možemo se mi lagati, svaljivati krivicu na drugog, na školu, na društvo i slažem se da su deca slaba, da vide i čuju svašta i baš zbog toga i jeste najvažnija uloga roditelja. Mislim da je, takođe, pogrešno decu držati pod staklenim zvonom, ona trebaju biti svesna u kakvoj sredini žive, trebaju se usmeravati i učiti kako da se nose sa tim prvim iskušenjima, jer im ona mogu odrediti čitav život.

 

[Boki]

Veliko je pitanje kako naći ravnotežu u vaspitavanju između ovog - trebaju biti svesna u kakvom društvu žive i kako se nositi sa tim društvom na nabolji mogući način. Ko to uspe u ovom vremenu, skidam kapu.

 

[Anchy]

Djackih carki je bilo oduvek, no stepen brutalnosti u tim ``decijim carkama`` sve vise dobijaju zabrinjavajuci nivo. Ne postoji analiza koliko se cesto nasilje u skolama oglasava i u medijama, no stice se utisak da je poslednjih godina sve vece nasilje medju djacima i to jos od mladjih razreda, pa do onih ``problematicnih``.

Ovo je problem drustva, problem porodice i problem svakog pojedinca. O ovome se govori tek kad cujemo po neki strasan slucaj u srpskim ucionicama, no sem verbalnih zgrazavanja gradjana, jos uvek nista se konkretno ne preduzima. Ovo je problem koji smo duzni svi mi da resimo. Kao ljudi, kao roditelji ( sadasnji i buduci ), neki kao i deca. Ako ne da resimo, ono bar da vratimo na nivo nekadasnjih nevinih decijih svadja.
Kako bi ste vi kao roditelj tome pristupili? Kako biste se poneli u situaciji da je vase dete zlostavljano ili pak da je vase dete zlostavljac?

 

[Insajder]

nasilje u školama je prevashodno problem porodice jer je ona u startu odgovorna za takvo ponašanje

mislimmm, tolika drskost i bezobrazluk kad čujem da neki učenik 7-8 razreda nastavniku/ci lupa šamare,
krevelji se, ponižava, otima dnevnik a prosvetni radnik ne sme da ni da vikne a kamoli da primeni autoritet malo 'čvršće'

 

[Anchy]

Da, slazem se da je pre svega problem porodice odnosno neodgovornog roditelja. Onda dolazimo do jos tezeg pitanja kako takvog roditelja ( vec formiranog kao licnost ) preobraziti....

 

[Insajder]

htela si reći odraslo dete kao formiranu ličnost?