Napulj

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Sunčan, živopisan i nezaboravan. Napulj je muzika, pozorište, Vezuv, kratka kafa, pica, more … boje, miris žene, strast zavođenja i strah od mafije. Mesto na kojem je život glasniji nego inače.

Napulj je mediteranski, lučki grad, prestonica italijanske pokrajine Kampanije, smešten na obali Tirenskoga mora. Zauzima čitav prostrani Napuljski zaliv, penje se do padina Vezuva i do brežuljaka u unutrašnjosti. Napulj je najveći grad južne Italije sa oko milion stanovnika i treći je po veličini posle Rima i Milana. Istorijsko središte Napulja uvršteno je 1995. godine u Uneskov popis mesta svetske kulturne baštine u Evropi.


Strasna i puna preokreta bila je i istorija Napulja, oko kojeg su se stalno vodili ratovi sve do njegovog procvata 1224. godine, kada je dobio univerzitet. No, sve spomenike kulture, među kojima su najznačajniji Crkva San Lorenzo Maggiore ili Kraljevska palata i vrtovi, naći ćete sami ili će vas u njihov obilazak odvesti vodič.


Glavni šarm Napulja leži u njegovoj mediteranskoj nabusitosti. Grad pulsira u ritmu jedne velike pijace na otvorenom u čijem ehu se prelamaju romantične i strasne poruke ljubavi i sočne psovke i mafijaške pretnje.
Uske ulice obiluju štandovima na kojima se prodaju neverovatne tričarije koje ničemu ne služe - od ustajalih crvenih marama do specijalnih noževa za dubljenje limuna. Kuće i crkve su zbijene jedne uz druge, tako da je nemoguće otkriti zid koji ih razdvaja. Veš se suši na žicama iznad glava, uz žamor komšijskih razgovora kroz prozore.

Imate utisak da prolazite kroz dalmatinske gradove pohabane od istorije i inertnosti meštana. Na ulici se glasno dobacuje lepim ženama, osim ako one nisu u krvnom ili bračnom srodstvu sa mafijom. O đubretu na ulicama se takođe ćuti jer nema razloga da se mafiji usred Napulja mešate u biznis. Ipak, kada vidite zgodnu devojku, zaboravite na dotadašnje kriterijume o ženama. Muškarci su često obučeni kao folk pevači u Srbiji: dakle, tamna odela, zlato i velike naočare za sunce. Žene u Napulju su kao vredna poezija - klize polako, a udaraju direktno u srce i mute um.
Periferiju grada nikako ne smete propustiti zbog turboarhitekture “viđenih” preduzetnika, za čiji posao niko ne pita a u ukućane niko ne gleda. Tako je bezbednije.
Put prema Vezuvu odvešće vas takođe i u predgrađa iz čijih dvorišta se čuje pesma. Ne baš dobrostojeći domaćini često prave večernje fijeste u kojima je glavno posluženje testenina kuvana sa krompirom i lukom i roze vinom. Hrana i piće su na tim zabavama u šesnaestom planu i jedva da ćete ih čulno registrovati od strasti sa kojom igraju i pevaju dugokosi muškarci i graciozne žene.U narodnim napolitanskim pesmama osetićete zaparu prašnjavih lučkih dokova, gorčinu divljih narandži i silinu ljubavi, zbog koje na jugu Italije lako pada glava. Lenjost i strah od nepoznatog slab su izgovor za propuštanje fijeste kada ste u Napulju. Vaši eventualni domaćini očekivaće od vas jedino da im se pridružite u njihovoj zabavi. Ako vam je baš stalo da vidite vilu Džordža Klunija, organizujte izlet do Kaprija, ali biće vam udobnije u nekom sirotinjskom dvorištu u predgrađu.Izvor superodmor magazin
 
Vrh Dno