Najlepsa ljubavna poezija

Sandrena

Poznata ličnost
Član
Rabindranat Tagore

GRADINAR 36

On mi došapnu: - Dragana, podigni oči svoje !
Ja ga surovo prekoreh i rekoh: - Odlazi!
Ali on se ne pomače s mesta.
Stajao je preda mnom držeći obe ruke moje.
Rekoh mu: - Ostavi me! Ali on ne ode.

Priljubio je svoje lice uz moje uho.
Pogledah ga i rekoh mu: - Neka te je sram!
Ali on ne hajaše za to.
Njegove mi usne dodirnuše obraz.
Uzdrhtah i rekoh mu: - Drznuo si se i suviše!
Ali on nije znao za stid.

Udenu u kosu moju jedan cvet.
A ja mu rekoh: -
Ne pomaže ti ništa!
Ali on stajaše tu nepomično.
Skide venac sa mog vrata i ode.
A ja plačem i pitam srce svoje:
- Zašto se ne vraća?
 

Sandrena

Poznata ličnost
Član
Jovan Dučić

SRCE

Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javiće se meni -
Možda kad u duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniknuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
Što ne osta više od negdanjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer to srce hoće, to je njegov deo -
Uvek novi deo od nove minute.
 

Sandrena

Poznata ličnost
Član
Vojislav Ilić
(1862-1894)


Anđeo mira

Noć duboka vlada, i sve živo spava;
Na starome tornju ponoć otkucava.
I u tom času sa grančicom krina,
Anđeo se spusti sa rajskih visina.
Sve pospalo ćuti, niko se ne budi;
Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.
Al' oseća granje - pa se tiho svija;
Oseća ga lahor - pa tiho čarlija.
I Anđeo Mira, kroz duboku tamu,
Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Pa prekrstiv ruke na blažene grudi,
Rujnu zoru čeka da nebom zarudi...
 

Beba

Poznata ličnost
Član
Moraš da smogneš snage
i sebi otvoreno obećaš
da ćeš ostati tragač za večnošću u sebi,
a ne za sobom u večnosti..'' ___(Mika Antić
 

Sandrena

Poznata ličnost
Član
Bdiš mi u bori između veđa
Daleko u nama 6
Bdiš mi u bori između veđa Čekaš da se razdani Na mome licu Voštana noć Tek je dogorela Do nokata praskozorja Crne opeke Već su popločale Ceo nebeski svod

Vasko Popa
 

Sandrena

Poznata ličnost
Član
Vasko Popa

Na moje usne čekaš
Daleko u nama 16
Sijalicu dobru pališ U tuzi mojoj smeđoj Livadu mi prostireš Na grudima svojim Golubove okupljaš U radosti mojoj bele Cigaretu mojih briga U srcu svome gasiš U grozdu tamjanike Na moje usne čekaš
 

Sandrena

Poznata ličnost
Član
Pero Zubac

Gledam te

Gledam te. Ti si, a nisi. Ruke su tvoje. A nisu. Bar mi pismo napiši da vidim po rukopisu. Gledam te. Sneg na kosi, i korak isti. Drag. I vetar pahulje nosi i zameće ti trag. Gledam te. A sneg sipa. I sve te više znam. U sobi miriše lipa. Ponoć je. Opet sam.
 

Beba

Poznata ličnost
Član
Trenutak

Vidim te srećo i kad oči sklopim
Osećam na sebi tvoje ruke bele.
Ludim, od želje se topim
I brojim trenutke koji nas dele.

Maštam o tom čarobnom trenu
Što biće centar najveće sreće
Eh, kad te zagrlim kao čovek ženu
Ma ništa me odvojiti od tebe neće.

Iskre od ljubavi ko dugine boje
leteće okolo na sve strane
I kada poljubim tebe, nebo moje
Ceo će svemir da zastane.
E,on je kratak za nas dvoje!
 

Beba

Poznata ličnost
Član
Potrebno mi je - Desanka Maksimovic

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.
 

Sandrena

Poznata ličnost
Član
Daleko u nama

Ulice tvojih pogleda
Nemaju kraja

Laste iz tvojih zenica
Na jug se ne sele

Sa jasika u grudima tvojim
Lišće ne opada

Na nebu tvojih reči
Sunce ne zalazi

Vasko Popa
 

Sandrena

Poznata ličnost
Član
ODAKLE MENI TI, MILOŠ MARINOVIĆ


Odakle meni u džepu vetar

Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamenčića
Koje si bacala iza sebe
Govoreći da ćes tako lakše naći
U povratku put do kuće
A vrapci ih neće pojesti

Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledaš
Kako opada lišće
Kada si volela da gaziš po njemu


Odakle meni u kutiji od šibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna

Odakle meni snovi puni tvojih reći
I gomile rečenica
Koje ti pričaš samo meni
Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolaziš ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kažem
Ja te volim
Samo zbog toga što znam da znaš
A meni je teško da te reči izgovorim

Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaže mi samo jedno ćao
Koje znači i volim te
I drago mi je što si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je što si baš ti moj


Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali čiji je svaki pokret
Čija je svaka reč pesma

Odakle meni ti?
 

Sandrena

Poznata ličnost
Član
Stanislav Vinaver - Mi se čudno razumemo

Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.
 

Sandrena

Poznata ličnost
Član
.. jos za mene ti si
vazduha dah u grudima
ako treba sve cu dati

Nek uzmu mi dusu
ja gledacu u tvoje oci
nek uzmu mi svjetlost
tvoj dodir vodi me kroz noci

Nek uzmu svo zlato
ti najvece si moje blago
al' nek ostave tebe
jer ne bih znao dalje kako

Nek pricaju ljudi da nisi mi par
da sasvim smo ludi
al' nasa je ljubav neba dar
kad godine prodju i nestane sjaj
ja jos bicu ovdje
jer ljubavi toj se ne vidi kraj
ako treba sve cu dati
 

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Član
Нећеш ми веровати, али:

Звезде се још увек љубе

на моме челу,

у очима ми још увек станује небо,

под кожом ми

буре крв још увек пене,

мајска суботња јутра

још увек топлим кишама ми тепају.

Понекад те се не сетим по читав сат!

Можда си ти

све оно

што није требало да ми се деси...

А опет,

ових милион истина у мојој глави

и свих пет милиона црвених крвних зрнаца

срећно те је доживело.

И замало да те је срећно преживело.

Златко Живановић
 
Vrh Dno