Najlepsa ljubavna poezija

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Rabindranat Tagore

GRADINAR 36

On mi došapnu: - Dragana, podigni oči svoje !
Ja ga surovo prekoreh i rekoh: - Odlazi!
Ali on se ne pomače s mesta.
Stajao je preda mnom držeći obe ruke moje.
Rekoh mu: - Ostavi me! Ali on ne ode.

Priljubio je svoje lice uz moje uho.
Pogledah ga i rekoh mu: - Neka te je sram!
Ali on ne hajaše za to.
Njegove mi usne dodirnuše obraz.
Uzdrhtah i rekoh mu: - Drznuo si se i suviše!
Ali on nije znao za stid.

Udenu u kosu moju jedan cvet.
A ja mu rekoh: -
Ne pomaže ti ništa!
Ali on stajaše tu nepomično.
Skide venac sa mog vrata i ode.
A ja plačem i pitam srce svoje:
- Zašto se ne vraća?
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Jovan Dučić

SRCE

Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javiće se meni -
Možda kad u duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniknuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
Što ne osta više od negdanjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer to srce hoće, to je njegov deo -
Uvek novi deo od nove minute.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Vojislav Ilić
(1862-1894)


Anđeo mira

Noć duboka vlada, i sve živo spava;
Na starome tornju ponoć otkucava.
I u tom času sa grančicom krina,
Anđeo se spusti sa rajskih visina.
Sve pospalo ćuti, niko se ne budi;
Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.
Al' oseća granje - pa se tiho svija;
Oseća ga lahor - pa tiho čarlija.
I Anđeo Mira, kroz duboku tamu,
Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Pa prekrstiv ruke na blažene grudi,
Rujnu zoru čeka da nebom zarudi...
 

Beba

Poznata ličnost
Član
Moraš da smogneš snage
i sebi otvoreno obećaš
da ćeš ostati tragač za večnošću u sebi,
a ne za sobom u večnosti..'' ___(Mika Antić
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Bdiš mi u bori između veđa
Daleko u nama 6
Bdiš mi u bori između veđa Čekaš da se razdani Na mome licu Voštana noć Tek je dogorela Do nokata praskozorja Crne opeke Već su popločale Ceo nebeski svod

Vasko Popa
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Vasko Popa

Na moje usne čekaš
Daleko u nama 16
Sijalicu dobru pališ U tuzi mojoj smeđoj Livadu mi prostireš Na grudima svojim Golubove okupljaš U radosti mojoj bele Cigaretu mojih briga U srcu svome gasiš U grozdu tamjanike Na moje usne čekaš
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Pero Zubac

Gledam te

Gledam te. Ti si, a nisi. Ruke su tvoje. A nisu. Bar mi pismo napiši da vidim po rukopisu. Gledam te. Sneg na kosi, i korak isti. Drag. I vetar pahulje nosi i zameće ti trag. Gledam te. A sneg sipa. I sve te više znam. U sobi miriše lipa. Ponoć je. Opet sam.
 

Beba

Poznata ličnost
Član
Trenutak

Vidim te srećo i kad oči sklopim
Osećam na sebi tvoje ruke bele.
Ludim, od želje se topim
I brojim trenutke koji nas dele.

Maštam o tom čarobnom trenu
Što biće centar najveće sreće
Eh, kad te zagrlim kao čovek ženu
Ma ništa me odvojiti od tebe neće.

Iskre od ljubavi ko dugine boje
leteće okolo na sve strane
I kada poljubim tebe, nebo moje
Ceo će svemir da zastane.
E,on je kratak za nas dvoje!
 

Beba

Poznata ličnost
Član
Potrebno mi je - Desanka Maksimovic

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Daleko u nama

Ulice tvojih pogleda
Nemaju kraja

Laste iz tvojih zenica
Na jug se ne sele

Sa jasika u grudima tvojim
Lišće ne opada

Na nebu tvojih reči
Sunce ne zalazi

Vasko Popa
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
ODAKLE MENI TI, MILOŠ MARINOVIĆ


Odakle meni u džepu vetar

Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamenčića
Koje si bacala iza sebe
Govoreći da ćes tako lakše naći
U povratku put do kuće
A vrapci ih neće pojesti

Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledaš
Kako opada lišće
Kada si volela da gaziš po njemu


Odakle meni u kutiji od šibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna

Odakle meni snovi puni tvojih reći
I gomile rečenica
Koje ti pričaš samo meni
Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolaziš ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kažem
Ja te volim
Samo zbog toga što znam da znaš
A meni je teško da te reči izgovorim

Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaže mi samo jedno ćao
Koje znači i volim te
I drago mi je što si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je što si baš ti moj


Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali čiji je svaki pokret
Čija je svaka reč pesma

Odakle meni ti?
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Stanislav Vinaver - Mi se čudno razumemo

Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
.. jos za mene ti si
vazduha dah u grudima
ako treba sve cu dati

Nek uzmu mi dusu
ja gledacu u tvoje oci
nek uzmu mi svjetlost
tvoj dodir vodi me kroz noci

Nek uzmu svo zlato
ti najvece si moje blago
al' nek ostave tebe
jer ne bih znao dalje kako

Nek pricaju ljudi da nisi mi par
da sasvim smo ludi
al' nasa je ljubav neba dar
kad godine prodju i nestane sjaj
ja jos bicu ovdje
jer ljubavi toj se ne vidi kraj
ako treba sve cu dati
 

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Član
Нећеш ми веровати, али:

Звезде се још увек љубе

на моме челу,

у очима ми још увек станује небо,

под кожом ми

буре крв још увек пене,

мајска суботња јутра

још увек топлим кишама ми тепају.

Понекад те се не сетим по читав сат!

Можда си ти

све оно

што није требало да ми се деси...

А опет,

ових милион истина у мојој глави

и свих пет милиона црвених крвних зрнаца

срећно те је доживело.

И замало да те је срећно преживело.

Златко Живановић
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Toliko o toj... ljubavi

Toliko o toj... ljubavi.
Pokazala se lepšom u glavi nego na delu.
Cirkus u grudima, misli sa šljokicama...
Ne sećam se, bilo je još nešto...
Ah da, strast...
Znao sam, naravno, da ljubav nije ljubav,
al’ šta sam trebao da učinim?
Da odustanem?
Da se odreknem tog nečeg
što živim i što me živi?
Šta bi od mene ostalo?
Voleo sam onako
kako bi svako voleo da je voljen,
osim onih koje sam voleo.
Ne mogu više.
Mene su moje šanse prokockale.

Toliko o toj... ljubavi.
Bila je moja religija, moja vera i nada,
uzvišeni smisao bezmalo beživotnog života.
Verovao sam joj više no ona meni,
a pokazao se boljim od nje.
Veličao sam je - ponizila me.
Ipak, ništa o njoj ružno neću reći,
zbog dece i onih koji joj ipak veruju.
Praštam joj, nije znala šta čini.
Trebala mi je doživotna ljubav,
a ne ona sa rokom trajanja do prvog tuširanja.

Ne znaju voljeni ono što znaju oni koji vole.- Goran Tadić

-
E, moj ja, sve znam, a umreću glup.
Neka, idemo ispočetka, ali ovog puta bez mene.
Uvek će biti entuzijasta, uverenih da ta ljubav...
Nije važno, toliko od mene o toj... ljubavi.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Od mene više ne zavisi tvoja nesanica

Od mene više ne zavisi tvoja nesanica.
Ponovo ti je važno sve ono što je prestalo biti važno
kada sam te probudio i podsetio da umeš da sanjaš.
Tamo sam gde si me zatekla, ali sam sve manji.
Ponekad mi se čini da razumeš
šta sam želeo, a nisam umeo da kažem,
jer nemam reči za ovakvog mene,
pa mi bude milo što si mudrija od mene
i bolje me od mene razumeš,
al’ bude mi i krivo što sve moraš sama,
pored mene koliko - toliko živog.
Zaslužuješ više života u meni.

Od mene više ne zavisi tvoj smeh.
Raduju te male stvari koje su ponovo veće
od onoga čime sam uspevao da te obradujem.
Postalo je nedeljivo ono što želim sa mnom da deliš.

Od mene više ne zavisi tvoj pogled.
Od mene više ne zavisi ni moj pogled.
Ništa od mene više ne zavisi.
Ni tvoja, ni moja nesanica. - Goran Tadić
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Svako u sebi reke druge

pod ovim istim mostom sretne.

Zato su naše sreće i tuge

tako drugačije istovetne...

Mika Antić
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Matija Bećković


Ako jednom stavis na gramofon moje srce,
Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji,
Da li je tamo vec i mozak covjecanstva?"
Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio,
Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve sto sam lijepo rekao o drugima tebi je namjenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla zicom do tvojih usta
I telefonska mreza se pretvarala u krvotok,
Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu,
Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu,
Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.

Ja, sin zenin, kceri covjekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
Izletjece iz nje kamenje vece od nase planete,
Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagorjeli meridijani,
Kao konstrukcije porusenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe.
Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu,
Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu!
Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona.
Sve sto je receno o buducnosti,
Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.

Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluca pod sljemom i pod punom ratnom spremom,
Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Da li..

Da li se ponekad sjeti gledajuci kroz tudja okna
niz ulice puste i kišne, da l' je bar malo zaboli.
Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna
pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli.
Ona ne zna koliko boli ono što se nikad ne vrati
kao noći koje se čuvaju u očima što dvostruko gore.
Sve nema svoju cijenu, ali ipak sve se plati
jednim sanjivim vriskom mjeseca što pada u more.
Ja sam najljepsu pjesmu zaključao u njenoj kosi
i sve sam svoje osmjehe sakrio u zavjesu kiše,
a ona je predobro znala šta ta jesen nosi
al nije htjela da prizna i nije nas bilo više.
Ko zna... mozda joj noćas neke slike ponovo znače,
možda se zaista voli samo jednom u zivotu.
A ja sam samo klaun koga su natjerali da plače
sa željom da samog sebe igra za bijednu svotu.

Da li se ponekad sjeti gledajuci kroz tudja okna
niz ulice puste i kišne, da l' je bar malo zaboli.
Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna
pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli.

M. Beric
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Sivo

(Maja Miljkovic)

Iza tvojih usana
krije se sapat
kao da se kajem
svijet mi je mali
i krenula bih nekud
samo da imam krila
mozda da nadjem ime
ili nesto sto sjeca.

Sivo, kao bez boje
vidim da je kasno
da to cudno vrijeme
okrenem ka sebi
ne slusa me vise
krenulo je samo
valjda da me prati
kad bi ono znalo...

zamorene misli
pitaju me stalno
ali tamne rijeci
nikad nece stati
da me zovu, da sapucu,
da me grle
kazu da za tobom
isplakacu oci
i da ce proci vjecnost
prije nego rodim se.

Sivo, kao ujutro
kad umjesto dana
nadamnom svane magla
kao prasina listom
pise mi po sjecanju
neke tamne misli
i samo tvoje ime
zasvjetli bojom krvi
nemilosrdno me kriveci
sto izgubljena daljinom
jos uvijek trazim put.

Dubinama ruznih snova
sjeca me poneki kamen
da tuda sam prosla jednom
ili se vrtim u krug?
ipak svaki san
bezbojan i kao od trnja
jedan je razlog vise
sto jos uvijek sam te zedna
i sto nikada necu
stati da osjetim dah
svjezeg proljetnog vjetra
sto cu ici u krug
sve dok ne nadjem te.

Znam ja pravi put
al ne mogu, al ne smjem
sve dok ne umre ta
skamenjena sjenka
sto me je otela od tebe
pisajuci moj zivot
crnim teskim mastilom
prljajuci mi nebo...

Sivo je, tako sivo
svako jutro pod kletvom
neke neznatne daljine
a ipak tako velike
jer nisu samo sume
i neke zgrcene staze
ucinile da nema granica
savladao me je strah
i ucinio je mocnom
prejakom za moje suze.

Iza tvojih usana
krije se sapat
koji bi maglu
pretvorio u more
i sve bi se trave
crne i teske
pretvorile u visoke
smaragdne sume
i pustinja snova
bila bi samo
zrnasce tame
u vrtlogu boja

Bila bih ptica
sanjajuci ti oci
letjela bih na krilima
tvojih slatkih rijeci
ostala bi vjecnost
samo dvorac zelja
samo za nas dvoje
kad cula bih bar
da tvoja sam
samo tvoja.
 
Vrh Dno