Imam jednog prijatelja sa kojim sam odrasla i prema meni ima stav kao prema sestri - zato i opstajemo.
Postoje i muškarci koje sam upoznavala tokom života kao svaka normalna osoba, i to računam u poznanike,
a ne u prijatelje.
Inače, ne verujem u muško - ženska prijateljstva, jer kad-tad jedna strana (nekad i obe) pokaže da tu postoji i nešto više,
tj seksualna privlačnost, samim tim to prestaje biti prijateljstvo.
Ima masa primera gde su muškarac i žena bili prijatelji dugo, pa se onda iz toga jednog trena vrcne seks,
a zatim se to produbi pa postane i brak.
Meni se desilo da smo imali moj bivši muž i ja jako dobrog prijatelja , dolazio nam je u kuću stalno, sve je funkcionisaloo super. Onda je sve češće počeo da dolazi kad mi muž nije kod kuće, dok jednom nije došao i ostao do jako kasno, a znao je da mi je muž na službenom putu. Podesilo se da mi je majka naišla i videla kad sam ga ispraćala na vratima i rekla :
"On te gleda , oči mu sijaju .... Vodi računa šta radiš..."
Bilo mi je jako neprijatno to i da izgovorim u sebi, a kamoli naglas.
Onda se desilo da se napio i da je pred nama rekao: " Zašto ti nemaš sestru bliznakinju.."
Moj muž i ja smo porazgovarali o tome i nije pravio dramu, ali smo se jednostavno prestali družiti sa njim...
Što bi moja pokojna baka rekla : " Ne idu vatra i slama zajedno...."
