Moram

[Anchy]

Kazu da samo umreti moramo,a sve drugo je stvar volje.
Da li je tako?
Veliki deo naseg zivota se svodi na neko moranje.

Sta je to zapravo moranje?
Kako uz sva ta moranja do slobode?

 

[Boki]

Moranje je i sloboda. Neko mora da se bori i za slobodu i da bi došao do nje. Moranje je sve u životu, ne samo smrt. Moram da radim, moram da živim, moram da zarađujem, moram da učim, moram da napredujem, moram da odgovaram za svoje postupke, moram da utičem na ljude oko sebe da bar malo i oni moraju nešto. Neko mora i da ne mora...neko mora i da izvrši ubistvo, nažalost...tako da je moranjem izazvao smrt onog drugog koji je morao sve u životu ali je završio kako je morao...moranjem nekog drugog. Mislim da sam bio jasan. O sebi i svom moranju, drugom prilikom, ako me neko potkači na razmišljanje o moranju ili me primora na moranje. A znam da hoće.

 

[Anchy]

Ja se ne bih slozila sa ovom cuvenom mora se samo umreti. Smrt je neminovnost, a ne moranje, a to ipak nije isto, iako vecini na prvi pogled jeste.
Zatim mora se malo ragraniciti pojam moranje. Opet na prvi pogled mislimo na nesto sto cinimo protiv svoje volje. Ali ima i jos jedan oblik moranja...A to je da nas nesto u nama tera da ucinimi nesto. Dakle imamo volju za tim, ali je veliki pritisak da se to ostvari onda to dolazi do nivoa moranja.
Recimo neko je sebi u zivotu zacrtao neku krupnu stvar, npr da otvori svoj privatni biznis...On ce sve stt u zivotu cini, gledati kroz prizmu svog cilja i bilo sta sto ga ometa on ce reci: ne mogu to uciniti, moram da sacuvam odredjene resurse za svoj cilj ( lupam sad, karikiram, ali poenta je jasna ).
A ovaj prvi oblik moranja su recimo placanje poreza. Ti to ne zelis, ali moras, zbog sankcija.

 

[Boki]

Ja kada kažem da nešto moram, onda ne mislim na ono što trebam da uradim protiv svoje volje. Prvo, lično, ništa ne radim i ništa ne moram da radim protiv svoje volje i na silu. Kada mislim na moranje, mislim na svoju unutrašnju volju na dobrovoljnoj bazi da nešto radim, a ne na silu moranja. A da platim dugove ili neki račun, ne moram, ne može me naterati neko da ih platim ako ne želim, snosiću posledice, ali ipak ne moram. Dužnost je jedno, a moranje nešto drugo.

P.S. znao sam da ćeš ti da me nateraš na ovo moranje i lupanje ovih mojih gluposti.

 

[Anchy]

Ja volim da podsticem ljude da razmisljaju. Posebno je to na forumu interesantno. Zato i sluze.

 

[Boki]

To je sve ok, ali nikako da saznam da li sam dobar u odgovorima ili ne. MORA neko da mi kaže, ispravi me, kritikuje, pohvali, lajkuje, išamara, napsuje, pomazi...Ja sam preosetljiv. MORA.

 

[Anchy]

Nema potrebe niko da ti kaze da li si dobar niti je kompetentan za to. Svaki konstruktivan odgovor je dobar i ima svoju vrednost. Sto ljudi - sto misljenja.

 

[Boki]

Ne slažem se. Ima i kompetentnih. Samo je pitanje da li žele da me izazivaju? Drugo, neka mišljenja moraju da budu ista; ako kažem da je sada mrak, svi drugi moraju da se slože sa tim, jedino ako neće neko da tera totalnu kontru i kaže da mu je odjednom svanulo.

 

[Anchy]

Bukvalno si shvatio i pomalo banalizovao.

Niko kompetentan za tvoje misljenje veruj nije, samo moze da se protivi ili slozi.

Ako ti kazes da je sada mrak, to nije tvoje misljenje, vec cinjenica, a to nije isto.

 

[Boki]

Opet, sa činjenicom svi moraju da se slože. Znam da sam banalizovao, ali ja očekujem da se neko složi ili protivi, ali niko ne reaguje. Ja bih da čujem razna mišljenja o moranju, da bih imao materijal za dublju raspravu.

 

[Anchy]

Razumela....Ovog puta necu oponirati

 

[Boki]

Samo ti navali. Interesuje me sve što imaš da nakuckaš. Ti samo postaviš temu, pustiš da neko krene, analiziraš, ubaciš se sporadično, nestaneš.

 

[Anchy]

Nije tacno. Tu si debelo pogresio. Nego kad apostavim temu ( a ja skoro uvek postavim temu u kojima se zahteva diskusija ) ocekujem prov da se neko oglasi, onda dam svoj sud. Jedino sto priznajem da retko kad nastavim da vise puta na jednu istu stvar kazem nesto, jer sam uglavnom konkretna i nemam sta dodati vise iz svog ugla.

 

[Boki]

Sad te izvukao ovaj smajli koji označava "genija". Uvek ima šta da se doda. Jer ako se često i opširnije ne uključi onaj koji je postavio temu, a ja nemam sagovornika ili bar neku osnovnu dodatnu smernicu, ja gubim interesovanje. A ovakve teme nisu samo za jedan post i kraj. Ovakve teme služe i da se neko u nešto ubedi, da promeni svoje mišljenje, stav, pogled na svet...Nemoj nikad da se betoniraš u svom stavu i reći da si bila konkretna i nemaš šta da dodaš. Uvek nešto postoji. Ja sam veliki pesimista i teško menjam neka svoja proverena ubeđenja za druge, a još manje prodajem svoje mišljenje, ali ako postoje jaki argumenti i nešto što zaista može da pomogne i promeni nešto, ja to razmatram veoma dugo, pa odlučim, da li se menjam ili ne.

 

[Anchy]

Pa tako i ja funkcionisem, ne vidim sta se nismo razumeli.

 

[Boki]

Šta ti sve moraš, zbog čega i na koji način?

 

[Anchy]

Moje moram delim u tri vrste:
1) Ono sto sam sebi postavila kao prioritet - samovoljno moranje ( primera radi diplomiram, zaposlim se, kupim kucu itd )
2) Ono sto i ne zelim, ali jos manje zelim da snosim posledice - nametnuto moranje ( placam porez, racune )
3) Ono sto mi moralna duznost nalaze - eticko moranje( postovati nekog, ne ciniti neka dela koja nisu u redu ili itd...)

Sad ja znam, da konkretno ti za sve ovo mozes reci ne moras, ali ja tvrdim da se i to mora, ako sam sebi postavis neke smernice u zivotu po kojim zelis funkcionisati.

 

[Boki]

Šta se onda sve dešava sa "nemoranjem" ? Šta sad sve to onda znači i šta menja. I ja sam diplomirao, ali nisam morao, već želeo; i ja sam morao da se zaposlim, ali nisam jer sam želeo i imao mogućnosti, ali je sada više nemam a moram da se zaposlim; jedino priznajem moranje kao takvo je plaćanje ovih harača, ali me niko ne pita da li imam od čega, jer moram i bez daljeg objašnjenja, a da li onda moram da narušim svoju etiku da bi došao do novca za to moranje to je još gore moranje jer kroz njega činim ona dela koja si već navela, a nisu dobra. Šta sad, začarani krug?

 

[Anchy]

Nije, jer ja pravim tanke nijanse izmedju tog sto ti kazes ``Ja sam diplomirao, ali nisam morao, vec zeleo``...Tebi, verujem vecini to je na prvi pogled ok i tacno, ali ja ipak tu vidim neke niti koje nisu bas iste. U mom slucaju zelela bih da doktoriram, ali ne moram. Jer je stepen moje zelje i potrebe ka tome nesto manje izrazen, ali stepem zelje i potrebe da diplomiram je visoko izrazen, zbog tog licnog pritiska koji sam sama sebi nametnula to je iz zelje preraslo u jednu vrstu moranja kao prioriteta ( ali i dalje je u osnovi zelja ). Dakle ja ne gledam grubo na rec moranje, vec malo vise je razlazenm, analiziram, vidim jednostavno vise nivoa u njoj. Mozda je drugima to nelogicno ili cak i nepotrebno, ali ja sam takva.

 

[Boki]

To sam čekao da čujem da objasniš u detalje, koliko mi treba da te potkačim da kreneš u detaljisanje.