-
Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!
Moj Novi Sad
- Začetnik teme dusicaa
- Datum pokretanja
Lujka
Suspendovan nalog
- Učlanjen(a)
- 15.09.2009.
- Poruke
- 8.102
- Broj reagovanja
- 1.280
- Horoskop
- Vodolija
Panorame Novog Sada 
Katolicka porta
http://www.360cities.net/image/catholic-square-in-novi-sad#350.50,-12.10,45.6
Petrovaradinska tvrdjava
http://www.360cities.net/image/petrovaradinska-tvrdjava-novi-sad-2#353.50,-9.80,70.0
Ribarac
http://www.360cities.net/image/bank-of-the-danube-river-ribarac-area-novi-sad-raw#100.50,1.20,70.0
Trg Slobode (centar)
http://www.360cities.net/image/novi-sad-liberty-square#0.00,0.00,70.0
Ako je ovo malo ima i prosireno izdanje
http://www.newdigitalvision.com/novisad/mileticsquare.html
Katolicka porta
http://www.360cities.net/image/catholic-square-in-novi-sad#350.50,-12.10,45.6
Petrovaradinska tvrdjava
http://www.360cities.net/image/petrovaradinska-tvrdjava-novi-sad-2#353.50,-9.80,70.0
Ribarac
http://www.360cities.net/image/bank-of-the-danube-river-ribarac-area-novi-sad-raw#100.50,1.20,70.0
Trg Slobode (centar)
http://www.360cities.net/image/novi-sad-liberty-square#0.00,0.00,70.0
Ako je ovo malo
ima i prosireno izdanjehttp://www.newdigitalvision.com/novisad/mileticsquare.html
- Učlanjen(a)
- 21.04.2010.
- Poruke
- 9.398
- Broj reagovanja
- 659
Tačno tako-da se podsetimo:
ŠTA JE NOVOSADSKI
Nedelja oko podne
Miris rečne smole, kuvanog kukuruza, pečenog kestenja i vanil šećera.
Biti kod kuće pre mraka.
Crveneti od stida a ne od besa.
Ne stajati na tuđu senku i muku.
Voziti bicikl.
Kupovati cveće.
Ulagati više u ćerke nego u sinove.
Ponositi se svojima kada postanu slavni.
Dotle ih više kuditi nego hvaliti.
Ne gubiti iz vida da su Beograd, Budimpešta i Beč malko zabačeni.
Obožavati akvamarin, boju panonskog pra-mora.
Praviti se kao da Venecija nema golubove.
Pamtiti da su najveće poplave bile 1770. i 1965. a najbolje berbe 1900. i 1969. godine.
Kladiti se da je osamdeset meteri prava mera nadmorske visine za pogled na svet, a dve stotine meteri najpogodnija daljina izmedu obala.
Sanjati mostove.
Pričati o vremenu.
Ići u bioskop.
Šetati se.
Očenaš govoriti u sebi, bez obzira na jezik molitve.
Biti bezobrazan samo kad to pristojnost nalaže.
Ne zaboraviti nikad ono što se nekom dalo, ali ni ne iskati nazad.
Podeliti hladovinu sa drugima.
Posle dobrog gutljaja obrisati se rukavom, kao što to rade dole, na jugu.
Ne dolaziti nenajavljen u tuđu kuću, kao što se to ne radi ni gore, na severu.
Imati instinkt za ponavljanje istorije.
Ljubiti u ruke, a ne u obraz.
Bol u grudima držati za zubima.
Biti spor iz otmenosti.
I blago uobražen.
Zbog tradicije depresiju negovati, melanholiju prenositi u naslede.
Ne smejati se grohotom, vec pogledom.
Otezati sa vokalima.
Odugovlačiti sa odlukama, ali ih se pridržavati.
Držati ruke češce na leđima, nego u džepu.
Ne znati za kletvu, zavičajni kompleks i neželjene goste.
P.S. Novosadizam nije zarazan i ne prenosi se kontaktom
Autorka: Zagorka Radović
ŠTA JE NOVOSADSKI
Nedelja oko podne
Miris rečne smole, kuvanog kukuruza, pečenog kestenja i vanil šećera.
Biti kod kuće pre mraka.
Crveneti od stida a ne od besa.
Ne stajati na tuđu senku i muku.
Voziti bicikl.
Kupovati cveće.
Ulagati više u ćerke nego u sinove.
Ponositi se svojima kada postanu slavni.
Dotle ih više kuditi nego hvaliti.
Ne gubiti iz vida da su Beograd, Budimpešta i Beč malko zabačeni.
Obožavati akvamarin, boju panonskog pra-mora.
Praviti se kao da Venecija nema golubove.
Pamtiti da su najveće poplave bile 1770. i 1965. a najbolje berbe 1900. i 1969. godine.
Kladiti se da je osamdeset meteri prava mera nadmorske visine za pogled na svet, a dve stotine meteri najpogodnija daljina izmedu obala.
Sanjati mostove.
Pričati o vremenu.
Ići u bioskop.
Šetati se.
Očenaš govoriti u sebi, bez obzira na jezik molitve.
Biti bezobrazan samo kad to pristojnost nalaže.
Ne zaboraviti nikad ono što se nekom dalo, ali ni ne iskati nazad.
Podeliti hladovinu sa drugima.
Posle dobrog gutljaja obrisati se rukavom, kao što to rade dole, na jugu.
Ne dolaziti nenajavljen u tuđu kuću, kao što se to ne radi ni gore, na severu.
Imati instinkt za ponavljanje istorije.
Ljubiti u ruke, a ne u obraz.
Bol u grudima držati za zubima.
Biti spor iz otmenosti.
I blago uobražen.
Zbog tradicije depresiju negovati, melanholiju prenositi u naslede.
Ne smejati se grohotom, vec pogledom.
Otezati sa vokalima.
Odugovlačiti sa odlukama, ali ih se pridržavati.
Držati ruke češce na leđima, nego u džepu.
Ne znati za kletvu, zavičajni kompleks i neželjene goste.
P.S. Novosadizam nije zarazan i ne prenosi se kontaktom
Autorka: Zagorka Radović
- Učlanjen(a)
- 04.10.2014.
- Poruke
- 10.148
- Broj reagovanja
- 11.266
- Horoskop
- Ovan
Nezapisana šansona za Novi Sad
Tu nedavno opet sam sreo onu ridju jesen na keju pod mojim prozorima,
duž dugih pepeljastih pločnika zatrpanim lišćem.
Prva pomisao mi je bila da izvadim kartu za "Panonija ekspres"i - pobegnem.
U jesen uvek nestanem iz Novog Sada.
Činim to sto se svakog novembra kao po nekom smusenom pravilu zaljubljujem u stari most pod Tvrdjavom,
u lavirint krivudavih sokacica oko Matice srpske i Temerinske pijace,
u dva prozebla labuda koji kasljucaju u jezeru u Dunavskom parku, u jednu violinu kod "Marosa" ili dve violine kod "Stolca" - i sto bespomoćnije prirastam za ove ulice, za ovu
uzurbanost prolaznika, za lepršanje jutarnjih i večernjih izdanja
na
bulevaru i za šarenilo izloga koji krupnim četvrtastim očima zure
u izmaglicu i monotono sivilo prosute kiše.
Jednom su me pitali: zašto sam tako gimnazijalski zaljubljen u Novi Sad.
Nisam umeo da odgovorim.
Jer sa najdrazim gradom je kao i sa najdrazom ženom:
nikad nećemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima šta nas je tako zavelo.
Kažu vam svet je ovde zatvoren u svoje sobe.
Kažu vam: svet je ovde prizeman.
I vi danima i godinama pokusavate da odete, a ne primećujete kako se
penjete iz prizemlja i ulazite pod nepoznate krovove.
Od prvog trenutka pokusavate da odete.
Rode vam se deca, završe se neki ratovi u svetu, svemirski brodovi opišu hiljade kilometara žutih puteva po tamnim nebeskim prostranstvima,
a vi pijete svoje pivo na terasi hotela "Putnik" i ponavljate svoje napamet naučeno:
Ove jeseni moram svakako otici... svakako moram otici...
Jednom su me pitali zašto volim svoj grad.
I danas na to ne mogu da
odgovorim.
Samo ponekad, kad je ovakva novembarska jesen, sa mnogo lišća duž pepeljastih trotoara na keju, čini mi se da je sa najdražim gradom kao i sa najdrazom ženom: hteli smo da pobegnemo da ne bi smo jos više,
ko zna po koji put,
dodali nešto vrtoglavo na već vrtoglavu gradjevinu svojih najtoplijih intimnosti.
Mika Antić
Tu nedavno opet sam sreo onu ridju jesen na keju pod mojim prozorima,
duž dugih pepeljastih pločnika zatrpanim lišćem.
Prva pomisao mi je bila da izvadim kartu za "Panonija ekspres"i - pobegnem.
U jesen uvek nestanem iz Novog Sada.
Činim to sto se svakog novembra kao po nekom smusenom pravilu zaljubljujem u stari most pod Tvrdjavom,
u lavirint krivudavih sokacica oko Matice srpske i Temerinske pijace,
u dva prozebla labuda koji kasljucaju u jezeru u Dunavskom parku, u jednu violinu kod "Marosa" ili dve violine kod "Stolca" - i sto bespomoćnije prirastam za ove ulice, za ovu
uzurbanost prolaznika, za lepršanje jutarnjih i večernjih izdanja
na
bulevaru i za šarenilo izloga koji krupnim četvrtastim očima zure
u izmaglicu i monotono sivilo prosute kiše.
Jednom su me pitali: zašto sam tako gimnazijalski zaljubljen u Novi Sad.
Nisam umeo da odgovorim.
Jer sa najdrazim gradom je kao i sa najdrazom ženom:
nikad nećemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima šta nas je tako zavelo.
Kažu vam svet je ovde zatvoren u svoje sobe.
Kažu vam: svet je ovde prizeman.
I vi danima i godinama pokusavate da odete, a ne primećujete kako se
penjete iz prizemlja i ulazite pod nepoznate krovove.
Od prvog trenutka pokusavate da odete.
Rode vam se deca, završe se neki ratovi u svetu, svemirski brodovi opišu hiljade kilometara žutih puteva po tamnim nebeskim prostranstvima,
a vi pijete svoje pivo na terasi hotela "Putnik" i ponavljate svoje napamet naučeno:
Ove jeseni moram svakako otici... svakako moram otici...
Jednom su me pitali zašto volim svoj grad.
I danas na to ne mogu da
odgovorim.
Samo ponekad, kad je ovakva novembarska jesen, sa mnogo lišća duž pepeljastih trotoara na keju, čini mi se da je sa najdražim gradom kao i sa najdrazom ženom: hteli smo da pobegnemo da ne bi smo jos više,
ko zna po koji put,
dodali nešto vrtoglavo na već vrtoglavu gradjevinu svojih najtoplijih intimnosti.
Mika Antić