• Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!

Moj grad - Zaječar

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
ZAJEČAR​
nebo016_t2.jpg
Centar grada, Trg kralja Petra, danas Trg oslobođenja​
Zaječar je grad koji se nalazi u istočnoj Srbiji i glavni je grad Timočke krajine. Grad Zaječar je sedište više osnovnih i srednjih škola, kao i više škole za Menadžment i prvog osnovanog privatnog fakulteta u Srbiji, Fakulteta za menadžment MEGATREND. Poznat je i po čuvenoj Gitarijadi koja traje preko 40 godina.​
Do Zaječara se može doći iz više pravaca: autoputem Beograd-Niš gde se isključuje sa autoputa preko Paraćina i nastavlja dalje magistralnim putem Paraćin-Zaječar, od Niša preko Svrljiga i Knjaževca a od Beograda se može doći i Djerdapskom klisurom preko Velikog Gradišta.​
4581470964cde6b67581a2383652770_368x304.jpg
Najstariji poznati stanovnici ovih krajeva bili su Tribali, posle njih na ovom području se spominju Mezi, u dolini Timoka pominju se još i Timahi, ali se o njima sem njihovog imena ništa ne zna. Naseljeni Sloveni u ove krajeve nazvali su se Timočani, a prve direktne vesti o Timočanima odnose se na 818.god., kada se oni već smatraju formiranom slovenskom grupom, te iste godine oni su se odmetnuli od Bugara.​
Centar Zajecara_Rasa Milojevic.jpg
Zaječar se prvi put spominje 1466. godine u turskom tefteru vezanom za stanovništvo vidinskoga pašaluka, a od XVI - XVIII veka ima malo podataka o naselju. 1806.god. stvoreni su povoljni uslovi za dizanje ustanka u ovim krajevima Karađorđe je odobrio hajduk Veljku Petroviću, knezu Milisavu i popu Radosavu da sa Timočanima i Crnorečanima dižu ustanak i posle niza uspešnih bojeva najveći deo Krajine i Zaječara je oslobođen. Kriza i propast Prvog srpskog ustanka imali su teške posledice i u ovim krajevima. 1833.god. ovaj kraj je konačno oslobođen i pripojen Srbiji. Naziv je najverovatnije turskoga porekla. Po nekim pretpostavkama potiče od izvesnog Said-Asir paše koji je svoju vojsku postavio u dolini Timoka u godinama kriznim po srpsku despotovinu.​
U blizini grada se nalaze ostaci rimske carske palate iz IV pre nove ere, Felix Romuliana (Gamzigrad), koja je priznata kao svetska kulturna baština pod zaštitom UNESKO-a.​
nebb_t2.jpg
Timočka Krajina je živela mirno sve do 1876. godine, kada su Srbija i Crna Gora ušle u rat sa Turcima, potpomažući time srpske ustanike u Bosni i Hercegovini, koji su digli bunu 1875. godine. Ovi krajevi su ponovo postali poprište krvavih borbi sa Turcima, koji su ovamo upadali iz Vidinskog pašaluka.​
neboa_t2.jpg
1883. godine je u Istočnoj Srbiji izbila Timočka buna. Neposredan povod Timočkoj buni je bila naredba Vlade o oduzimanju oružja od narodne vojske. Prvo je se pobunio boljevački srez, a odmah zatim sokobanjski i knjaževački. Buna je zahvatila i neke delove zaječarskog sreza, a sam grad Zaječar igrao je važnu ulogu u rešavanju sudbine ove bune. Vođi pobune bili su lokalni radikalski prvaci: u boljevačkom srezu pop Marinko Ivković, Dobrosav Petrović i pop Milija Petrović; u sokobanjskom srezu Ljuba Didić, a u Knjaževcu Aca Stojanović, Gavra Aničić i drugi. Novembar 1883. godine je bio najtragičniji mesec u istoriji Zaječara. Nazvan je "mesecom smrti". Preki sud je izricao smrtne kazne, koje su već sutradan izvršavane na Kraljevici. Preki sud je u Zaječaru osudio 825 učesnika bune (94 na smrt, ostale na robiju, zatočenje i zatvor, dok je 70-oro uhapšenih oslobođeno).​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
300927_71441583_72503471.jpg
"Palim borcima Timočke Krajine u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje.Zahvalni Zaječar"​
Spomenik u mom gradu, posvećen stradalima u Prvom svetskom ratu i Balkanskim ratovima.
Podignut 1929.godine na Trgu kralja Petra (danas - Trg oslobođenja) u samom centru grada.​
Spomenik je izradio Menegelo Dinčić.​
U Beogradu su pohapšeni članovi Glavnog odbora Narodne radikalne partije i sprovedeni pred Preki sud u Zaječaru. Neki od njih su pred sudom pokazali slabost, kukavičluk i izdajničko držanje. Deo ih je osuđen na smrt, deo na zatvorske kazne, a deo oslobođen. Nikola Pašić, vođa stranke, uspeo je da prebegne u Bugarsku, odakle je nastavio političku borbu protiv režima kralja Milana.
Nikola Pašić se 1889. godine, nakon abdikacije kralja Milana, vraća u zemlju. Već 1890. godine je izabran za predsednika Narodne skupštine, a 1891. godine sastavio je svoj prvi kabinet Vlade. Period mira i stabilnosti kratko je trajao. Srbiji, a u okviru nje Timočkoj Krajini i Zaječaru, bilo je suđeno da u roku, kraćem od dve godine, učestvuje u tri velika rata - dva balkanska i u Prvom svetskom ratu.

3073_zajecar.jpg
Fontana u parku, centar grada


Nakon dve decenije življenja i rada u miru celu državu (Kraljevinu Jugoslaviju) i ove krajeve zahvatio je novi ratni požar, mnogo strašniji i krvaviji od predhodnog. Za Kraljevinu Jugoslaviju i zaječarski kraj Drugi svetski rat je počeo 6. aprila 1941. godine. Već 13. aprila te godine, oko četiri časa po podne, u Zaječar su ušla jedna nemačka borna kola i dva motocikla sa prikolicom, kao predhodnica nemačke vojne jedinice, koja je se kretala iz Bugarske i u Zaječar ušla 14. aprila.​
Cathédrale_orthodoxe_de_Zaječar.jpg
zajecar-crkva02.jpg


Borbe za oslobođenje Zaječara otpočele su 6. septembra 1944. godine napadom 23. srpske divizije Narodnooslobodilačke Vojske Jugoslavije (NOVJ) na Zaječar. Jedinice ove divizije su već sutradan, 7. septembra u 16 časova, ušle u grad. Međutim, već 8. septembra 23. divizija je se moprala povući iz grada, jer su jake nemačke snage, koje su se povlačile iz Grčke (delovi E grupe armija), nadirale dolinom Timoka ka Zaječaru.​
11621363.jpg
Spomenik HAJDUK VELJKO - u Zaječaru, nalazi se na ulazu u uži centar grada iz pravca Negotina.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
POZORISTE.jpg
Počeci pozorišnog života u Zaječaru datiraju od kraja XIX veka. U Zaječaru je još 1899. bilo nastanjeno putujuće pozorište Fotija Miličića, a bilo je i gostovanja drugih putujućih glumačkih trupa. Godine 1925. osnovano je Pozorište Timočke krajine, ali je ovaj pokušaj bio kratkog daha jer je nedostajalo uslova za njegov opstanak.

Nakon završetka Drugog svetskog rata amateri i ljubitelji pozorišne umetnosti obavili su značajan pionirski posao obnavljanja i preuređenja zgrade bivšeg esnafskog doma koji je za vreme borbi za oslobođenje Zaječara bio izgoreo. Tako je Zaječar dobio svoju stalnu pozorišnu scenu, koja ubrzo prerasta u profesionalno pozorište.

Pozorište je osnovano 1947. godine, a prva pozorišna predstava profesi-onalnog pozorišta u Zaječaru bila je premijera drame Jurija Mokreva "Žita cvetaju". Prvi upravnik Pozorišta Timočke krajine bio je Miodrag Milosavljević. Tokom 55 godina rada, Pozorište je brižljivo negovalo dramski repertoar, sastavljen podjednako od vrhunskih stranih i najznačajnijih domaćih tekstova klasične ali i moderne dramaturgije. Takodje, Pozorište je osvajalo i mnoge prestižne nagrade na festivalima teatarskog stvaralaštva širom Jugoslavije.

Negujući uspomenu na svog sugrađanina, glumca Zorana Radmilovića, Pozorište je 1990. godine dobilo ime "Zoran Radmilović". Zaječar se od 1998. godine uključuje u dodeljivanje nagrade "Zoran Radmilović", a od 1993. osniva se fondacija "Zoran Radmilović", i počinje održavanje pozorišne manifestacije "Dani Zorana Radmilovića".

Za proteklih 10 godina na "Danima Zorana Radmilovića" odigrano je preko 70 predstava najznačajnijih domaćih i stranih pozorišta.​
Spomenik_izg._radikalima-Ljuba_Didic.jpg
Spomenik izginulim učesnicima Timočke bune 1883.godine. Podignut na Kraljevici, otkriven 1940.godine, rad je arhitekte Vladimira Veličkovića, a delo vajara Antuna Augustinčića. Na spomeniku je Ljuba Didić srpski političar, radikal, streljan na Kraljevici 1883.godine.Na spomeniku iza njega je veliki zid na kome su ispisana imena stradalih.​
72607746.jpg
VEŠALA - Spomenik borcima palim u NOR-u i žrtvama fašističkog terora.
Podignut na Kraljevici, Zaječar. Otkriven je 1971.godine, rad Vladimira Veličkovića.
Spomenik je smešten u park-šumi Kraljevica, iznad grada u prelepoj prirodi.​
Zajecar spomenik Zoranu Rad,milovicu.jpg
Spomenik poznatom srpskom glumcu otkriven je 23.aprila 2008.godine. Nalazi se u Zaječaru, u kome i Timočko narodno pozorište nosi ime po njemu, kao i ulica u kojoj je rođen.​
Ovaj spomenik je rad Milanka Mandića.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
zajecar-muzej.jpg
Narodni muzej u Zaječaru osnovan je 27.marta1951. godine, kao zavičajna zbirka. Vremenom je prerastao u muzej kompleksnog tipa, sa odeljenjima: arheologije, istorije, istorije umetnosti i etnologije, koja imaju stalne izložbene postavke u zgradi muzeja, Radul-begovom konaku i Muzeju Timočke krajine u Boljevcu. Od 1996. godine muzej ima i odeljenje dokumentacije, kao zasebno odeljenje.

Prikupljena građa se sistematski obrađuje, da bi se predstavila javnosti putem izložbi i razliitih publikacija (saopštenja na naučnim i stručnim skupovima, u katalozima i monografijama).
Muzej u svojim zbirkama ima preko 17.000 predmeta. Zbirke su nastale zahvaljujući naučno-istraživačkim projektima, otkupu i poklonima.

Narodni muzej je jedan od glavnih nosilaca kulturnog života grada. Organizator je velikog broja izložbi, književnih večeri, koncerata, projekcija etnoloških i arheoloških filmova, predavanja, predstavljanja knjiga i dr. Za svoj dosadašnji rad muzej je nagrađen mnogobrojnim priznanjima. Muzej godišnje poseti oko 50.000 ljudi.
Lepota i kulturno-istorijski značaj eksponata svrstavaju Narodni muzej u Zaječaru u red najznačajnijih muzeja u Jugoslaviji. Pojedini eksponati zauzimaju istaknuto mesto u svetskoj kulturnoj baštini (mozaici, skulptura, arhitektonska dekoracija carske palate Romuliana).​

U sastavu Narodnog muzeja Zaječar nalaze se sledeći objekti:

Carska palata "Romuliana" - Gamzigrad
Radul-begov konak
Turska vodenica​
Spomenik Nikoli Pasicu _ Rasa Milojevic.jpg
Spomenik NIKOLI PAŠIĆU na Pašićevom trgu - nalazi se u Zaječaru, u ulici sa njegovim imenom.​
Ovaj spomenik je otkriven 1995.godine, rad je vajara Dragana Nikolića.​
ZANikolaPasic.jpg
POPOVA PLAŽA​
Sportsko-rekreativni centar​
Popova plaža predstavlja jedan od najuređenijih sportsko rekreativnih kompleksa u Srbiji.
Na Popovaj plaži su tereni za mali fudbal, fudbal na peni, tereni za košarku, odbojku (na pesku), staze za lorele, skejtbordove, teren za mini golf , teniski tereni, vaterpolo... Pored svih terena, ovde se dešavaju i koncerti preko leta.​
Popova-plaža-490x326.jpg
slike-zajecara-18.jpg
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
gitarijada-zajecar-2013.jpg
Gitarijada u Zaječaru je medjunarodni festival neafirmisanih rock bendova, i spada u najznačajnije muzičke dogadjaje na Balkanu. Cilj ove manifestacije je da podstakne muzičko stvaralaštvo mladin naraštaja opredeljenih za Rokenrol i da ih afirmiše. 2008 godine, Gitarijada je slavila četrdeset godina postojanja ove manifestacije, koja okuplja preko desetine hiljada učesnika i posetilaca iz Srbije i inostranstva. Istorija Gitarijade počinje krajem šesdesetih godina prošlog veka, kada su se kod nas pojavili prvi Rok sastavi na temeljima svetske produkcije, stekavši veliku popularnost medju mladima u EX- Yugoslaviji. Prva Gitarijada je održana 1966 godine u Beogradu, a po uzoru na nju i po inicijativi lokalnih bendova nastao je i festival u Zaječaru koji se u početku održavao dva puta godišnje. Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, Gitarijada je od lokalnog prerasla u najznačajniji festival demo bendova na prostorima EX-YU.​
45-gitarijada2.jpg
Godina Po odluci žirija Po odluci gledalaca​

1974. Viktorija (Niš) Zlatni prsti (Zaječar)
1975. Orion (Beograd) Orion (Beograd)
1976. Oktopus (Subotica) Oktopus (Subotica)
1977. Mama Rock (Niš) Madrigali (Bitolj)
1978. Galija (Niš) PU (Skoplje)
1979. OPS (Smederevo) Visoko mišljenje (Zaječar)
1980. Pauk (Zavidovići) Dr Ton (Bačka Palanka)
1981. Cilindar (Skoplje) Zoster (Zaječar)
1982. Crna Ruža (Zaječar) Crna Ruža (Zaječar)
1983. Nova zemlja (Valjevo) Nova zemlja (Valjevo)
1984. Dinar (Banja Luka) Dinar (Banja Luka)
1985. Ogledala (Rijeka) Ogledala (Rijeka)
1986. Dr Steel (Rijeka) Dr Steel (Rijeka)
1987. Zijan (Đevđelija) Zijan (Đevđelija)
1988. Vrijeme nježnosti (Split) Karizma (Beograd)
1989. Džersi (Rijeka) Zippo (Split)
1990. Don Marcel (Beli Manastir) Grof (Beograd)
1991. Revolveri (Župa Aleksandrovačka) Cirusi (Negotin)
1992. Kazna za uši (Beograd) Kazna za uši (Beograd)
1993. Bjesovi (Gornji Milanovac) Bjesovi (Gornji Milanovac)
1994. Riff (Zaječar) Ništa ali logopedi (Šabac)
1995. Jelena u parku jure (Zrenjanin) Jelena u parku jure (Zrenjanin)
1996. Muve (Novi Sad) Muve (Novi Sad)
1997. Tatoo (Prijedor) NCF (Raška)
1998. Vibe (Beograd) Fobija (Ušće )
1999. Jelizaveta Bam (Zaječar) Brandon Walsh (Negotin)
2000. Agenda (Beograd) Blood Eruption (Zaječar)
2001. Prvi put (Beograd)
2002. Sarah K (Novi Sad) Midgard (Šabac)
2003. Redovna stvar (Zrenjanin) Moondive (Beograd)
2004. Demether (Zrenjanin) Infest (Jagodina)
2005. Broken Strings (Beograd) Priručnik Janga Trovača (Zaječar)
2006. Full Flavor (Beograd) Ljute Papričice (Beograd)
2007. Nightfall (Beograd) Anti Dote (Pirot)
2008. Magma (Beograd) Hate - Tech (Zaječar)
2009. The Dark Ocean (Sombor) Brain Damage заједно са P.L.O.D. (Zaječar)
2010 As I Fall (Banja Luka) Mind Reflection (Zaječar)
2011 Cotton Pickers (Mladenovac) Dok 7 (Niš)
2012 BAS i STEGA (Beograd) VIS Novi dan (Zaječar)​
gitarijada46.jpg
 

anuška

Poznata ličnost
Starosedelac
Učlanjen(a)
17.07.2012.
Poruke
8.029
Broj reagovanja
5.516
Horoskop
Ovan
Bravo, Boki! Svaka pohvala za temu. Nažalost, nisam imala još tu priliku da posetim Zaječar, ali mi je zato drago da si nam na ovaj način približio ovaj grad. Veoma je lep.
 

Stemis

Prinudni upravnik
Urednik
Učlanjen(a)
12.02.2009.
Poruke
30.500
Broj reagovanja
16.508
Horoskop
Ovan
Boki, neces verovati, ni ja nisam nikada bio u Zajecaru.

PS. temu cu preimenovati u Moj grad - zajecar, jer verujem da ce i ostali otvarati teme o svom gradu/selu.
 

Anchy

Halucogen Mozgolečić
Starosedelac
Učlanjen(a)
03.05.2010.
Poruke
8.977
Broj reagovanja
4.865
Horoskop
Lav
Da se i ja upisem u klub onih koji Zajecar nikad videli nisu :oops:
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
kraljevica_zajecar_12711.jpg
90271.jpg
Gradski bazen u Zaječaru na Kraljevici​
Zaječar je grad turizma i sporta. Okružen je planinama Deli Jovan i Tupižnica, dok su na severoistoku obronci Stare planine, a simbol tog grada su i dve reke: Crni i Beli Timok. Kvalitetna voda u čak tri jezera Grliško, Sovinac i Rgotsko, omogućava razvoj sportova na vodi. Blizina Gamzigradske Banje predstavlja dobru bazu za zdravstveni turizam, a postoje preduslovi za lovni, seoski i planinarski. Tu su smešteni i prirodni rariteti poput Lenovačke pećine i Lenovačkog vrela, zatim Tupižničke ledenice, a turiste posebno privlače kultni izvori kod sela Grlišta, jer postoji verovanje da imaju isceliteljsku moć. Sport je takođe razvijen, a o dugoj tradiciji govori podatak da je gimnastičarski klub osnovan daleke 1882. godine, konjički 1890. godine, dok je prvi fudbalski tim Zaječar dobio 1919. godine. Posle toga su osnovani i planinarski klub 1927. godine i šahovski 1929. godine. Danas taj grad ima 110 različitih sportskih objekata, među kojima su sportska hala, olimpijski bazen, fudbalski stadion, hipodrom i teniski kompleks „Euroklub“.​
DSC_0107.jpg
Od kulturnih ustanova treba izdvojiti Narodni muzej, Narodno pozorište, Matičnu biblioteku „Svetozar Marković“ i Istorijski arhiv „Timočka krajina“. Kada je reč o kulturnim manifestacijama, dve traju već četiri decenije i to su takmičenje sela pod nazivom „Od maja do maja“ i smotra narodnog stvaralaštva pod nazivom „Hajduk Veljkovi dani“. Već dve decenije se održava glumački festival „Dani Zorana Radmilovića“, koji se organizuje u čast čuvenog glumca, dok poznata zaječarska "Gitarijada" od 1966. godine okuplja mlade muzičke sastave, od kojih su mnogi postali slavni. Od 2006. godine Međunarodna letnja filozofska škola „Feliks Romulijana“ je mesto okupljanja uglednih mislilaca iz Srbije i sveta, s ciljem da se razmatraju najaktuelnija pitanja današnjice.​
 

jasna949

dežurna ćaskalica
Starosedelac
Učlanjen(a)
27.10.2010.
Poruke
20.474
Broj reagovanja
2.926
Horoskop
Blizanci
good.gif
good.gif
good.gif


Fenomenalno si predstavio svoj Zaječar
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
ISTORIJSKI ARHIV "TIMOČKA KRAJINA"​
ar45.jpg
Istorijski arhiv u Zaječaru osnovan je prema naredbi Vlade i Ministarstva prosvete NR Srbije 15. Aprila 1948. godine kao Arhivsko središte u Zaječaru i obuhvatao je područje devet srezova (Zaječar i srez zaječarski, Bor i srez borski, Knjaževac i srez knjaževački, Negotin i srez krajinski, Boljevac i srez boljevački, Minićevo i srez timočki, Jabukovac i srez brzopalanački, Kladovo i srez ključki, Donji Milanovac i srez porečki). Prema odluci Prosvetnog odeljenja Okružnog narodnog odbora zaječarskog okruga za rukovodioca Arhivskog središta u Zaječaru postavljena je profesorka istorije zaječarske gimnazije Radmila Bajo. Septembra 1949. godine za novog rukovodioca postavljen je prota Milan Rašić, kada je Arhiv dobio i svoje prve prostorije u Kajmakčalanskoj ulici br.2 (današnja zgrada Narodnog muzeja). Donošenjem Zakona o državnim arhiva NR Srbije 1951. godine Arhiv u Zaječaru postaje Gradska državna arhiva, kao ustanova Narodnog odbora grada Zaječara. Gradski državni arhiv 1957. godine menja ime u Istorijski arhiv sreza Zaječar, što je prihvaćeno na sednici Sreskog veća Narodnih odbora sreza Zaječar. Od samog osnivanja Arhiv imao je problema sa smeštajem, pošto je prostor delio sa Narodnim muzejem, zbog toga se 1967. godine seli u zgradu Opštinskog suda, a za smeštaj arhivske građe dobija prostorije bivše pešadijske kasarne. Arhiv svoj naziv ponovo menja 1973. godine, kada dobija ime Istorijski arhiv „Timočka krajina“, koji i danas nosi.​
zajecar1.jpg
Arhiv pruža usluge i stručnu pomoć brojnim istraživačima u korišćenju arhivske građe i bibliotečkog materijala, radi izrade stručnih, naučnih i drugih radova.
Od svog osnivanja do danas, Arhiv je izdao 28 knjiga, čija je tematika mahom vezana za istoriju istočne Srbije. Jedan od najznačajnijih izdavačkih projekata bio je "Istorija revolucionarnog radničkog pokreta Istočne Srbije", u okviru koga je izdato sedam knjiga, uglavnom Zbornika građe iz perioda 1880-1945. godine. Jedna od karakteristika rada Arhiva je i ta da se posvećuje pažnja kulturnoj delatnosti, u gradskim okvirima, a i šire. Pripremljeno je preko 100 izložbi različite tematike. Povodom obeležavanja značajnih datuma naše nacionalne istorije, Arhiv je bio suorganizator više naučnih skupova i okruglih stolova: Timočka buna i njen društveno-politički značaj za Srbiju XIX veka. (Zaječar 1983. godine), Nikola Pašić i njegovo doba (Beograd-Zaječar 1995. godine), Život i delo Svetozara Markovića (Beograd-Zaječar 1996. godine), XV i XVI naučno-stručni skup Istorija medicine i farmacije (2006/2007)...
Sa ovih skupova izdati su i Zbornici radova.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
FAKULTET ZA MENADŽMENT​
fakultet2.jpg
Fakultet je počeo sa radom 23. septembra 1997. god., uz prisustvo brojnih zvanica, među kojima i Ministar prosvete Republike Srbije prof. dr Jovo Todorović.

Fakultet za menadžment Zaječar, od svog osnivanja do danas, uspešno obrazuje visokoškolske kadrove u oblasti savremenog menadžmenta i poslovne ekonomije. Član je prestižnog Megatrend univerziteta u Beogradu.
Nastavni proces izvodi nastavni kadar sa Fakulteta, Megatrend univerziteta i drugih univerziteta u Srbiji. Fakultet je u minulim godinama bio domaćin eminentnim svetskim profesorima koji su držali predavanja studentima, privrednicima i javnim poslenicima Timočke Krajine.

Diplomirani studenti ovog fakulteta zapošljavaju su: u privredi, privatnom preduzetništvu, bankama, javnim službama i upravi, gde postižu izuzetne rezultate.
Pored obrazovne i naučnoistraživačke funkcije, Fakultet donacijama školama, talentima, učešćem u humanitarnim akcijama daje veliki doprinos razvoju grada Zaječara i Timočke Krajine.

Fakultet je dobitnik mnogih priznanja, a među najznačajnijima spadaju: priznanje evropske komisije za obrazovanje koja ga je svrstala među 1000 najboljih škola menadžmenta i biznisa u šk. 2007/08. god. i Nagrada grada Zaječara za doprinos u razvoju.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
LIČNA KARTA GRADA​
zajecargrb.jpg
1.069km2​

Umereno kontinentalna klima

65.969​

Nacionalna struktura:

Srbi 90, 7%
Vlasi 4.51%
Romi 0,49%
Rumuni 0,33 %​

Prosečna starost:

44 godine​
zastava.jpg
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
BIBLIOTEKA "SVETOZAR MARKOVIĆ"​
Matična biblioteka "Svetozar Marković" je nastavljač tradicije Zaječarske čitaonice osnovane 1866. godine. Već 1874. godine imala je 105 članova, 300 knjiga, jednu kartu, 6 slika i bila pretplaćena na 24 lista, od kojih 3 na stranim jezicima.
Tokom srpsko-turskih ratova 1876 - 1878. godine, u opštem razaranju Zaječara, stradala je i čitaonica. Celokupna njena imovina je spaljena ili nestala.

Posle više neuspelih pokušaja, Zaječar je ponovo dobio javnu biblioteku tek 1909. godine. Sa okupacijom Srbije 1915. godine prestao je rad škola, pa samim tim i rad Javne biblioteke, koja je bila u zgradi Gimnazije. Na dalje je delila zlu sudbinu ove škole i varoši u surovim okupacijskim godinama. Do oslobođenja 1918. godine uništene su ili ukradene knjige ne samo Javne biblioteke već i iz knjižnica strukovnih organizacija i udruženja kao i knjige privatnih biblioteka zaječarskih intelektualaca.
Biblioteka zajecar.jpg

U periodu izneđu dva svetska rata nema podataka o postojanju javnih biblioteka u Zaječaru. Zna se da su osnovane i radile dosta brojne druge knjižnice i čitaonice, koje su zadovoljavale potrebe određenih kategorija građana. Zaječar je ponovo dobio biblioteku tak posle II svetskog rata, tačnije 31.12.1944. godine.​
biblioteka-zajecar.jpg
Danas matična biblioteka "Svetozar Marković" u Zaječaru ima fond od 100.000 knjiga, fond periodike od 177 naslova i 1.783 godi-šta, CD-teku sa 147 diskova, čitaonicu sa 70 čitalačkih mesta, oko 3.500 upisanih članova svake godine, kompjuterski sistem sa 11 radnih stanica, izdavačku delatnost (do sada objavljeno 12 knjiga), bogat i sadržajan rad u popularisanju knjiga (mnogobrojne promocije, književne večeri, predavanja, izložbe), tridesetdvogodišnju smotru dečjeg likovnog i literalnog stvaralaštva "Cvet u reči - cvet u slici", kao i mnogobrojne druge sadržaje.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
41236059.jpg
Grliško jezero​
Na teritoriji grada nema prirodnih jezera, ali postoje tri veštačka (akumulaciona) jezera: Grliško, Rgotsko i jezero Sovinac. Grliško i jezero Sovinac služe za vodosnabdevanje, dok je Rgotsko jezero nastalo sakupljanjem vode u iskopima (majima) kvarcnog peska kod sela Rgotine.​
U Gradu Zaječaru poznata su dva termomineralna izvora: Gamzigradska Banja i Nikoličevo. Termomineralni izvori u Gamzigradskoj Banji su uređeni, gde postoji i savremeno banjsko lečilište, dok termomineralni izvor u Nikoličevu nije uređen, iako sva ispitivanja pokazuju da je to u pitanju izuzetno lekovita termomineralna voda. Mnogi građani dolaze na ovaj izvor i koriste njegova lekovita svojstva.​
1297128.jpg
U ovom kraju prevladavaju listopadne šume, rasprostranjene na padinama Deli Jovana, Stare planine i na Tupižnici. Otuda je šumski pokrivač najviše rasprostranjen u atarima sela Vratarnica, Gornja Bela Reka, Lenovac, Lasovo, Mali Izvor, Dubočane i Glogovica. Pašnjaci su najviše rasprostranjeni u atarima sela Velika Jasikova, Vratarnica, Veliki Izvor, Gornja Bela Reka, Gradskovo, Grljan, Glogovica, Lasovo, Mali Izvor, Metriš, Nikoličevo i Rgotina. Na žalost, i u ovom kraju ima pojava sušenja drveća, od cega je posebno ugrožena park-šuma Kraljevica, koja predstavlja “pluća grada” Zaječara.​
Teritorija grada je bogata raznovrsnom divljači. Na ovim prostorima prisutni su: srna, divlja svinja, vuk, lisica, šakal, jazavac, divlja mačka, kuna zlatica i kuna belica, zec, fazan, poljska jarebica, divlji golub, grlica, gugutka, prepelica, divlja patka, jastreb kokošar, svraka, siva vrana, fazan idr.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
26460999.jpg
Sovinac​
Na magistralnom putu Zaječar – Negotin, kod Salaša, nalazi se jezero SOVINAC. Jezero je nastalo za potrebe navodnjavanja Poljoprivrednog dobra “Salaš” i vremenom je preraslo u veoma posećeno izletište i kupalište. Na obali jezera se nalazi motel sa restoranom, čija se terasa pruža do same obale jezera. Pored motela je uređen auto-kamp, kao i uređeni tereni za male sportove i zabavu dece.

Jezero je bogato ribom (šaran, amur, babuška, smuđ, som, štuka…), te je stoga veoma posećeno od strane ribolovaca.​
1330427128-jezero-sovinac.jpg
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
GAMZIGRADSKA BANJA​
banja-1.jpg
Na 11 kilometara, na regionalnom putu Zaječar – Paraćin nalazi se Gamzigradska Banja. Gamzigradska Banja je smeštena u rečnoj dolini Crnog Timoka na nadmorskoj visini od 160 metara. Banja predstavlja vrlo ugodno i tiho mesto za lečenje, odmor, rekreaciju, sport, lov i ribolov. Naselje je lepo uređeno, sa puno zelenila i cveća, uređenim parkovnim površinama, uređenim šetalištem i kupalištem na obali reke, u nedirnutom prirodnom ambijentu, udaljenom od bučnih i zagađenih urbanih sredina. Nosioci turizma u Banji su Društveno preduzeće “Romulijana” i Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju.

1.jpg

Oboljenja perifernih krvnih sudova i limfnog sistema, vibraciona bolest, ginekološka oboljenja (sterilitet kod žena), zglobni i vanzglobni reumatizam, ortopetske bolesti i posttraumatska stanja, neurološka oboljenja, bolesti vezivnog tkiva, anomalije dečijeg uzrasta.

Gamzigradska Banja ima lekovite izvore mineralne vode sa temperaturom od 42*C.

U blizini Gamzigradske Banje se nalazi jedan od četiri rimska carska grada u Srbiji -Felix Romuliana, sa očuvanim višebojnim podnim mozaikom, zatim manastir Suvodol i Grliški manastir.​
41_01.jpg

U okolini banje se nalazi planina Rtanj, Zlotska pećina kao i veći broj jezera.

Izvanredni uslovi za pripremu sportista, dva fudbalska terena, tereni za male sportove i teniski tereni.

Smeštaj:​

- Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju “Gamzigrad”

- Hotel “Kastrum”​
8282272.jpg
U samoj Banji se nalazi jedna od najstarijih hidrocentrala u Srbiji.​
 

jasna949

dežurna ćaskalica
Starosedelac
Učlanjen(a)
27.10.2010.
Poruke
20.474
Broj reagovanja
2.926
Horoskop
Blizanci
Toliko si napisao da sam morala da otvorim mapu na Google i da pogledam.... mnogo je veliki okrug Zaječar... bravo Boki.... sve si nam dao na dlanu:thumbsup: .... hvala ti....
 
Vrh Dno