- Učlanjen(a)
- 04.11.2011.
- Poruke
- 3.405
- Broj reagovanja
- 858
- Horoskop
- Ribe
НАТО бомбардовање СРЈ
Из Википедије, слободне енциклопедије
НАТО бомбардовање СР Југославије
СР Југославија
Сукобљене стране
СР Југославија
НАТО
Губици
1.002 погинулих војника и полицајаца и око 2.000 цивила[2]
4.000 погинулих и 10.000 рањених цивила СРЈ[3] Званично 2 војника, 3 авиона, 2 хеликоптера
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (кодно име Операција Савезничка сила (енгл. Operation Allied Force) или у САД Операција Племенити наковањ (енгл. Operation Noble Anvil),[4] у Србији познато као Милосрдни анђео или НАТО агресија, била је завршна фаза Рата на Косову и Метохији, које је трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.
Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.
НАТО је 24. марта 1999. године у 20:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених. Током рата са Косова је избегло неколико стотина хиљада Албанаца. Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом Унмика и Кфора. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. једнострано прогласило независност Косова од Србије, што Србија не признаје.
Током агресије оборена су два НАТО авиона (F-117 и F-16), 9 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и 4 велика пројектила. [5]
Nisam našao drugi izvor al taj dan svi smo znali da će to da se desi, nisam bio kući (za svaki slučaj) cigare smo plaćali suvim zlatom (fala bogu toga se reših) .... svako veče sam ih gledao sa terase ... dok mi nisu roknuli jednu na 150 metara od zgrade .... i onda nam je vodja jednog dana objasnio da smo pobedili ... a i danas pobedjujemo ...
Из Википедије, слободне енциклопедије
НАТО бомбардовање СР Југославије
Време:
24. марта – 10. јун 1999.[1]Локација:
СР Југославија
Узрок рата:
Случај Рачак и неуспех Преговора у РамбуеуРезултат:
Повлачење ВЈ са Косова и Метохије, а покрајина постаје протекторат УН у саставу Републике Србије. Косово једнострано проглашава независност 17. фебруара 2008.Промене у територији:
СРЈ губи војну контролу над Косовом и Метохијом; Резолуција 1244Сукобљене стране
СР Југославија
НАТО
Губици
1.002 погинулих војника и полицајаца и око 2.000 цивила[2]
4.000 погинулих и 10.000 рањених цивила СРЈ[3] Званично 2 војника, 3 авиона, 2 хеликоптера
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (кодно име Операција Савезничка сила (енгл. Operation Allied Force) или у САД Операција Племенити наковањ (енгл. Operation Noble Anvil),[4] у Србији познато као Милосрдни анђео или НАТО агресија, била је завршна фаза Рата на Косову и Метохији, које је трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.
Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.
НАТО је 24. марта 1999. године у 20:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених. Током рата са Косова је избегло неколико стотина хиљада Албанаца. Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом Унмика и Кфора. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. једнострано прогласило независност Косова од Србије, што Србија не признаје.
Током агресије оборена су два НАТО авиона (F-117 и F-16), 9 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и 4 велика пројектила. [5]
Nisam našao drugi izvor al taj dan svi smo znali da će to da se desi, nisam bio kući (za svaki slučaj) cigare smo plaćali suvim zlatom (fala bogu toga se reših) .... svako veče sam ih gledao sa terase ... dok mi nisu roknuli jednu na 150 metara od zgrade .... i onda nam je vodja jednog dana objasnio da smo pobedili ... a i danas pobedjujemo ...
